Harry's P.O.V
Video sam Emily kako trci prema nama. Krv u meni se zaledila kada sam je vide bledu i sokiranu. Izgledala je kao da ce svakog trenutka da se onesvesti. Pritrcao sam joj. "Emiliy?" Nije reagovala. Mahao sam rukom ispred njenog lica, ali nije ni trepnula. Kao da je bila hipnotisana. Ne mogu da verujem da je i ona svedok ovoga. Ovo je nesto najstrasnije sto se desilo na prostoru ove institucije. Da bilo je incidenata kada su neki pacijenti pomahnitali i pokusali da ubiju sestre i doktore, ali nista nije bilo kao ovo.
"St-sta jo-joj s-se d-desilo?" Emily je tiho rekla. "Ne znam. Samo sam je nasao kako lezi na zemlji, nisam znao sta da-." Naglo me je pogledala u oci. Ostao sam bez teksta. Njen pogled mi je prekinuo tok misli. "Kako mislis nisi znao sta da uradis?" Suze su pocele da joj liju niz lice. "Trebao si da pocnes da dozivas za pomoc, ili barem da zaustavis krvarenje dok neko ne stigne!"
"Kada sam je nasao-." Povisila je ton. "Sta? Sta je bilo kada si je nasao?!" Nisam mogao da joj kazem. "Reci mi!" Nisam mogao da je pogledam u oci. "Kada sam je nasao vec je bila mrtva." Sva krv joj je nestala iz lica. Sav bes je nestao. Ostala je zatecena.
Nekoliko sekundi se nije pomerala, nije trepnula. U jednom momentu je samo pala na kolena i pocela da vristi. "Sestro!" Cuo sam kako neko dovikuje. "Pacijent 233 ponovo ima napad!" Ubrzo je dotrcala sestra sa seditivima u ruci. Pokusala je da ubode Emily sa spricem da bi je smirila, ali Emily se nekako otrgla i bacila je sestru na zemlju.
"Nemam jebeni napad!" Prodrala se. "Lili je mrtva! Mrtva je!" Vrisnula je uz plac. Nije mogla da se kontrolise. Nisam imao izbora neko da otrgnem spric iz sestrine ruke. Uhvatio sam Emily oko struka i zaboo sam joj spric u ruku ubrizgavajuci joj seditiv u krvotok. Ubrzo je pocela da popusta stisak i ostala je bez svesti.
Podigao sam je i krenuo sam prema ulazu u instituciju. Sestra je isla u korak sa mnom pokusavajuci da ne izgleda slabasno, posto nije uspela da se izbori sa pacijentom koji je dva puta sitniji od nje.
Emily's P.O.V
Oci su mi teske. Ne mogu da se probudim. Zelim da se pomerim i udarim Harryja iz sve snage. Ali ne mogu da se pomerim. Sta se desava? Znam da me Harry nosi, ali ne znam gde. Ne znam sta se desava. Osecam se slabo. Kada se probudim nece moci da zivi od mene. Ne mogu da verujem sta mi je uradio. Ali ipak. Na trenutak sam izgubila kontrolu nad svojim telom. Adrenalin je jurio kroz moje vene. Dobila sam snagu koju inace nemam. Nesto se desilo. Nesto uzasno. I to je u meni izazvalo jaku reakciju.
Nisam znala da ce se ovako nesto dogoditi. Zasto bas ona? Zasto?
YOU ARE READING
Strong. H.S.
FanfictionUvek su mi govorili kako ce sve biti uredu i kako ce sve brzo proci.Uvek su govorili da vreme leci sve.Govorili su kako ce bol nestati i kako ce se sve ubrzo vratiti u normalu.Ali ipak nije tako.Ovaj bol je prejak.Bol,patnja i suze su sve sto imam,i...