2. Deo

351 20 0
                                    

Emily's P.O.V

Emily."Neko me ja dozivao.Bio je tih i udaljen.

"Emily,gde si?"Prepoznajem taj glas.Ne,nije moguce.

"Daniel?"Izasla sam iz senke ali nikoga nije bilo.

"Ovde sam."Cula sam glas iza sebe.Okrenula sam se ali niko nije bio tu.

"Daniele,gde si?!"Uspanicila sam se.Osvrtala sam se po praznom prostoru ali nije bilo nikoga bila sam sama.Napustena.Ponovo nije bilo nikoga pored mene.Spustila sam glavu i pokusala da ne mislim o tome.Kada sam podigla glavu susrela sam se sa najlepsim zelenim ocima.

"Daniele"Osmehnula sam se.Bio je tu.Ipak nisam bila sama.Pruzila sam ruku da mu dodirnem obraz ali moja ruka je samo prosla kroz njega.Poceo je da bledi.Ponovo sam posegla za njim,ali opet se dogodilo isto.Nisam mogla da ga dodirnem."Zasto se ovo desava?"oci su mi se vec napunile suzama."Ja nisam stvarno ovde.Ja sam samo plod tvoje maste.Kako ne shvatas da se nikada necu vratiti."

"Ne.To nije istina da se neces vratiti.Ovde si.Na dohvat ruke."Ponovo sam pokusala da ga dodirnem."Ne!Ovo nije istina!Ne moze da bude istina!"

"Ali jeste.Moras da shvatis da se ja ne mogu vratiti."

"Ne.Ne!"

"Em!Budi se!"Cula sam mog brata kako me doziva.Ali nisam imala snage da otvorim oci."Em,budi se!Ne mozes do kraja zivota da budes ovakva!"

"Ali mogu!Ovo nije fer!Ceo zivot sam patila!I onda se on pojavio i sve se promenilo.Ali ne i to su morali da mi oduzmu!"Plakala sam ne kontrolisano.Proslo je dosta vremena,ali nisam imala snage da ga prebolim.Nikada ga necu preboleti.Zivot je previse surov prema meni.Koja je moja greska bila pa da mi se ovakve stvari desavaju.

"Emily!"Moja majka je povikala sa vrata moje sobe."Ne ponasaj se kao dete!Imas 20 godina!","Ali mama.","Nema ali!Oblaci se.I nama je tesko isto koliko i tebi.I ja sam volela Daniela kao da mi je sin.Svi smo ga voleli!"

"Moram da se spremim za posao.Molim vas izadjite iz moje sobe."Pokusala sam da se nasmesim ali je to ispalo uzasno.Bilo je izmedju osmeha i face koje neko napravi kad kija.Moja mama je samo prevrnula ocima i izasla iz moje sobe."I ti isto Ash."Poljubio me je u celo i krenuo ka vratima.Zastao je i rekao."Znam da si jaka,mozes da prodjes kroz ovo.Ja znam da je moja sestra jedna od najboljih i najjacih osoba koje poznajem.Promenila si se od kad je tata otisao u zatvor.Ne znam nekako bolje podnosis ovakve stvari.Ostali su samo jos ovi snovi."

Volim mog brata.Ali nemam snage da mu kazem sta se ustvari desava sa mojim zivotom.Nije istina da sam jaka.Samo sam nasla nacin da prikrijem bol.Nasla sam laksi izlaz.A to sam trazila jako dugo.I konacno sam ga nasla.

Brzo sam se spremila i pokusala sto pre da izadjem iz kuce.Ne zelim da moja majka zna sta radim.Niko ovo ne sme da zna.Ovo je moja mala tajina.Ovo je moj laksi izlaz.Brzo sam otisla do mog auta i pozurila.Kasnim.Jonah ce me ubiti.Ponovo kasnim sa placanjem.Skupljam novac vec danima.Radim u maloj poslovnici.Plata nije previse velika ali je dovoljno da odvajam novac za moje "potrebe"i te potrebe pocinju da izmicu kontroli.Jedva se skrpim da platim sve.Ali jos uvek se snalazim.

Izasla sam ispred male kucice na samom kraju grada.Nadam se da je dobro raspolozen od jutros.Ne bih zelela da ne izadjem odatle.Ali on mi govori kako sam jedna od njegovih najboljih klijenata.Nadam se da jos uvek tako razmislja.

"Jonah?"Pogurala sam vrata koja su malo bila odskrinuta.To je cudno njemu su vrata obicno uvek zakljucana.Cula sam vristanje u drugoj sobi."Kurvo!Mene si nasla da varas!"Zvucao je ljuto.Njegova devojka tj. verenica je neko vreme bila poznata po svojim uslugama za muskarce.Ali onda je naisao Jonah i promenio ju je.Ili izgleda da nije."Koliko dugo?Koliko!"

"Ni-nis-sam te prevarila."Culo se kroz jecaje."Lazes!Video sam te kako se mazikas sa onim balavcem!","Ali nije istina.Pokusala sam da ga odgurnem,ali samo je nasrtao na mene.Nisam mogla da se odbranim."

"Ubicu ga!","Ne!Nemoj!","Cekaj.Ti njega branis?Jebeno ga branis!"Bila je kratka pauza."Do sutra da si nestala iz moje kuce i da te vise nisam video.","Ali Jony moj",Nemoj ti meni Jony.Nestani mi sa ociju."I tada je njegova moram reci prelepa i privlacna bruneta istrcala iz sobe i izasla na prednja vrata.

"O,zdravo Emily.Nisam te cuo da ulazis."

"Vrata su bila otkljucana"Slegla sam ramenima.Nisam htela da upadnem i da ucinim ovu situaciju jos neprijatnijom nego sto jeste.Seo je na kauc i rasirio se paleci cigaru i uvlaceci duboko.

"Nego Em.Jesi li mi donela novac?","Jesam"Pruzila sam mu kovertu punu novca."Ahh,divno.Podji zamnom."Odveo me je u meni veoma poznatu prostoriju.Odvojio je dve male kesice koje su bile namenjene meni."Izvoli srce,ocekujem da te vidim i sledece nedelje"Osmehnuo se i krenuo nazad ka dnevnoj sobi.Pogledala sam paketice sa prahom u njima.Konacno sam se docepala mog lakseg izlaza.Pokusala sam da drzim ovo na minimumu,ali kad god pokusam da prestanem sav bol koji sam osecala se vrati i udari me duplom snagom.Tako da mi je gotovo nemoguce da se skinem sa heroina.

-I mali zaplet tako da se nadam da cete nastaviti da citate.Ne brinite pojavice se jos likova i postace jako zapleteno.I podsecam vas da komentarisete i glasate za ovu pricu :)

Strong. H.S.Where stories live. Discover now