Strong. H.S.

9. Deo

Budim se zbog zvuka laganog hrkanja pored mene.Oci su mi teske.Polako pokusavam da ih otvori i belina zidova sobe i jako sunce ucinile su da me oci zapeku.Dovoljno su me vec pekle zbog suza koje sam sinoc prolila.Telo mi je nepokretno i sve me boli.Pokusavam da se pokrenem ali neuspesno.I tako sama lezim na krevetu i gledam u plafon ne znajuci ko je pored mene.Suze mi klize niz lice.Bolovi su nepodnosljivi a ja nemam snage da ustanem sa ovog malog neudobnog kreveta i popijem lekove.Sve sto mogu da radim je da cekam i jecam dok se osoba pored mene ne probudi i ne pomogne mi da se pokrenem.

Vreme prolazi i sda sve sto cujem je moje jecanje i grcenje misica.Moje telo zudi za necim sto nema i sto verovatno nikada nece imati.Trebala sam da iskoristim priliku,niam trebala samo tako da bacim sve jer sam videla razocarenje u necijim ocima,u njegovim ocima.

Nesto me je steglo oko srca,zasto se ovako osecam?Pobogu.Tek sam ga upoznala i to u prokletoj bolnici za lecenje bolesti zavisnosti.Koja je vise kao zatvor nego bolnica.Nikada mi nece biti jasno zasto je on ostao pored mene a bio je tako blizu izlaska.Video me je jednom u zivotu.Pitam se sta ga je zadrzalo.

Kroz glavu mi prolazi hiljadu razloga,ali ni jedan nema smisla.O Boze zasto sve mora da bide toliko jednostavno,ali zoliko komplikovano?Iz mojih smesnih i bezveznih misli izvukao me je par bledih zelenih ociju.Bio je direktno iznad mene.A ja nisam bila u stanju ni da progovorim.

Sve me je bolelo.Telo mi je bilo nepomicno.Oci pune suza od prejakih bolova i znala sam da su mi obrazi crveni iako nisam mogla da se vidim u ogledalu.Osecam se tako postidjeno zbog svega sto se desilo sinoc.Secam se svega,ali mi je sve tako mutno.Nisam sigurna da li se ustvari sve to stvsrno desilo ili je deo bio san,a deo java.Bol je sigurno bio java u to sam sigurna,ali ove oci,te oci su kao u snu.Ne prestajem da razmisljam o njima,o njemu.Sta mi se dogadja?Ovo nisam ja.Ja nisam devojka koja se baca na momka kojeg je videla jednom u zivotu i koji ju je samo jednom i dodirnuo.Jednom progovorio.Jednom pogledao.

Dosta!

Rekla sam sama sebi.Ne moga da nastavim da razmisljam ovako o njemu.Ne znam kako ce ovo uticati na sve.Ovaj cudan osecaj me sprecava da mislim kako treba.Mozda me jednog dana i dovede do ivice ludila,ali me tako opija,kao da mi se zavisnost ponovo stvara.Nista slicno mi se nije desilo.

I zbog same pomisli na zavisnost i potrebu za necim ostar bol je prosao kroz celo moje telo.Vrisnula sam sa ono malo snage sto sam imala.Kada sam ponovo otvorila oci.Nikoga nije bilo iznad mene.Pocinjem da haluciniram to je sigurno.A da ne pominjem da cujem svakakve glasove iako znam da sam sama u sobi,prikovana za krevet kao neki lidak koji je ubio tri strazara.

Odustala sam od razmisljanja i samo zatvorila oci nadajuci se da ce bol barem malo popustiti kako bih mogla da ustanem i popijem lekove.Suze su mi curile niz lice a ja nisam mogla da ih obrisem.Osecam se tako bespomocno.

A onda sam osetila neciju ruku na mom obrazu.Naglo sam otvorila oci i moj pogled susreo se sa njegovim prelepim zelenim ocima.Ipak nisam imala halucinacije,stvarno je ovde.Obrisao mi je suzu sa obraza i podigao mi ne glavu da popijem lekove.Spustio mo je glavu na jastuk dok smo cekali da lekovi deluju.Nakon par minuta misici su poceli da mi se opustaju.

Osetila sam njagov dah na usnama.Otvorila sam oci i bio je udaljen samo nekoliko centimetara.Nase usne je razdvajalo samo nekoliko centimetara.Osetila sam kako mi srce ubrzano lupa,kao da ce da mi iskoci iz grudi.Obrazi mi gore.Osecam sopstveni puls u usima.Ne bi me cudilo kada bi cuo kako moje srce lupa kada je u blizini.

"Zasto mi ovo radis?"

Molim vas procitajte :)

-Iii evo ga,posle nekog vremena konacno sam smislila kako da napisem ovaj veoma dosadan nastavak.Meni bi stvarno mnogo znacilo kada bi nekad i procitali sta pise u mojim obavestenjima na kraju jer znam da vecina vas samo preskoci ovo.Ali nema veze.Molim vas da malo komentarisete,to je vama dva minuta a meni mnogo znaci.

I sta mislite sta ce se desiti? :D