Emily's P.O.V
Pokusavam da otvorim oci,ali nemam snage.Ne mogu da pomeram telo.Osecam se kao da sam vezana.Tesko disem,osecam se kao da cu svakog sekunda prestati da disem.Sve je tako tiho,tako mirno.Cujem sopstvene otkucaje srca.Tako su..usporeni.Pokusavam da se probudim ali ne mogu.Osecam se kao da mi se ceo svet srusio i pao mi direktno na grudi.Postaje mi vruce.Moram da se pomerim.Osecam kako mi znoj prekriva kozu.Moram da otvorim oci i da odem odavde.
Polako ali otvaram oci.Oko mene je sve belo.Nalazim se u nekoj sobi.Sve oko mene je belo i svetlo.Cujem vikanje u pozadini ali nisam svesna odakle dolazi.
Osecam nesto hladno na mojoj ruci.Ubrzo osecam kapljice na mojoj kozi.Neko place.Sta se desava?Ko je pored mene?Cujem pistanje masina u pozadini.I od jednom moje grudi su otisle na gore.Telo mi se grcilo.Osecam bol.Osecam kako mi jak bol prolazi kroz vene i cula sam kako neko histericno doziva doktore.Nisam svesna sta se desava.Sve mi je mutno.Osecam kako mi telo ponovo usporava.Osecam se tako spokojno.Mirno.
Pomerila sam glavu na stranu i videla sam je.Videla sam moju mamu kako place i doziva doktore.Moj brat je na vratima a za njim istrcavaju doktori.Slabo cujem.Ne znam sta se desava.I ponovo ne vidim nista.Ali bol,bol i dalje osecam.Kao da mi tece kroz vene.
Cujem samo tisinu.Kao da je ceo svet stao.Sve je spokojno.I bol je nestao.Osecam se kao da izdisem svoj poslednji dah.Konacno je sve na svom mestu.Vidim samo mrak.
Iznenada osecam neko strujenje kroz moje telo.Krv mi ponovo tece kroz vene.Srce mi ponovo kuca.
Naglo sam se podigla i pocela da disem.Ovo je nesto najstrasnije sto sam ikada dozivela.
Osvrnula sam se po sobi.Moja mama je plakala a moj brat je izgledao kao da ce da povrati.Mama je skocila na mene i jako me je zagrlila."Mama,ne mogu da disem."lagano sam je odgurnula od sebe."Izvini sreco ali zamalo da te izgubimo.","Gde smo?"pogledala sam po sobi.Sve je bilo belo.Doktor je stajao pored mog kreveta sa dve sestre pored njega.
"Zasto sam u bolnici?Nicega se ne secam."moja mama se pogledala sa mojim bratom a on je klimnuo glavom."Sve znamo Em."osecala sam kako mi sva boja nestaje iz lica."S-sta?"
"Zasto si to krila od nas?Mogli smo da ti pomognemo.Mogla si da nadjes i laksi izlaz.Nisi morala to da uradis na ovaj nacin!"povisila je ton.Okrenula sam glavu na drugu stranu a doktor je ubrizgavao neku tecnost u cevcicu koja je isla do moje ruke."Da li stvarno mislis da je postojao laksi nacin?Da je bilo ikakvog drugog nacina ja bih to uradila!"Osecala sam se umorno odjednom.Zavrtelo mi se u glavi.Sta se desava?
"Izvini Em,ali nemam izbora.Moram nesto da preduzmem povodom ovoga.Saljem te na odvikavanje."
I to je poslednje sto sam cula pre nego sto je sve postalo crno.Sledeceg jutra sam se probudila u potpuno drugoj sobi.Koza me je svrbela.Ruke su mi bile hladne.Osecam se tako malo i slabasno.Pogledala sam unaokolo.Resetke na prozorima i mali sto na kojem su bile neke stvari i neki lekovi.Otisla sam do malog ogledala na zidu izgledala sam uzasno.Bila sam bleda i ogromni podocnjaci su mi bili ispod ociju.Nije mi dobro.Od jednom mi je tako muka.O bila sam upravu ubrzo sam se nalazila u maljisnom toaletu sa glavom iznad ve-ce solje.Celo telo mi drhti.Ruke su mi izgledale kao kosturske tako isusene i male.Ne mogu vise da izdrzim.moje potrebe su prevelike.Sada mi celo telo drhti od zudnje.
Moj pakao je zvanicno poceo.
-Nadam se da vam se svidja,izvinjavam se ako ima gresaka posto sam pisala preko telefona.I podsecam vas da komentarisete i glasate za ovu pricu :)
YOU ARE READING
Strong. H.S.
FanfictionUvek su mi govorili kako ce sve biti uredu i kako ce sve brzo proci.Uvek su govorili da vreme leci sve.Govorili su kako ce bol nestati i kako ce se sve ubrzo vratiti u normalu.Ali ipak nije tako.Ovaj bol je prejak.Bol,patnja i suze su sve sto imam,i...