Ljubav.
Ljubav je stvar koja pokrece ovaj svet.Da nije bilo ljubavi nikada ne bismo funkcionisali.Kada nadjete ljubav,nasli ste sve.Da u ljubavi postoji mnogo uspona i padova.Postoje i mnoge prepreke,ali ko sam ja da pricam nesto o tome kada sam okusila samo mali deo moci ljubavi.
Neopisivi osecaj zagrljaja koji prouzrokuje hiljade,ne milione leptirica koji golicaju moj stomak.Savrsen osecaj i topao poljubac.Samo zatvorim oci i zamisljam njegov zagrljaj i kako bi bilo da ga ponovo poljubim.
Suze mi teku niz lice.Jer shvatam da vise nikada necu videti te zelene oci koje su meni znacile sve.Nikada vise necu provuci ruku kroz njegovu kosu i nikada vise necu poljubiti te pune usne.
Nestaje mi vazduha.Grlo me steze.Osecam se kao da mi je neko proboo srce.Tuga me izjeda iznutra.Moj svet se rusi.Ali nas svet se vec srusio.Sve sto smo izgradili zajedno,sve uspomene,sve neostvarene zelje.Sve je jednostavno nestalo.
Samo zamisljam kako je idalje tu i kako mi govri da je sve uredu i da nastavim dalje.Ali ne mogu.Ne mogu da nastavim bez njega.Uopste nema smisla.Mislila sam da ce nasa sreca trajti,ali sam pogresila.Uzasno sam pogresila i sada snosim posledice.
Srce mi ubrzano kuca od samog secanja na njega.Od samog secanja na nas. Ceo zivot mi je bio uzasan.Rano sam ostala bez sestre.Njen zivot je bio oduzet u strasnoj saobracajnoj nesreci kada smo bili mladji.Od tada se sve promenilo.Ja i moj mladji brat smo preziveli zajedno sa mojim roditeljima.Tada je sve krenulo nizbrdo.Mama je upala u depresiju,a tata je poceo da pije.Poceo je dosta da pije.Cesto se vracao kuci i bez ikakvog razloga poceo da udara moju mamu.Jednom ju je uhvatio za kosu i odvukao u sobu.Cele noci sam slusala mamu kako vristi i place moleci ga da prestane.Ali moj otac nije mogao da se kontrolise.
Upao je u nasu sobu i izvukao je mog brata iz kreveta.Slusala sam vristanje i cicenje,ali nisam mogla da se pomeram ostala sam nepokretna.Samo sam sedela na krevetu i gledala u vrata cekajuci da otac dodje i po mene.Taj strah nikada nije otisao.
Na vratima se pojavila moja majka u iscepanoj spavacici i bila je prekrivena sopstvenom krvlju koja joj se slivala niz noge.Lice joj je bilo puno modrica i usna joj je krvarila.Kosa joj je bila rascupana i jednostavno je izgledala povredjeno.Suze su mi ne kontrolisano isle niz lice dok sam potrcala da zagrlim mamu.Pazila sam da je ne povredim,a ona je rekla samo "Ne brini srce,sve ce biti uredu." i slabasno se nasmejala.Jecala sam u njenom zagrljaju i nadala sam se da ce sve biti dobro.
Posle toga sam je odvela do mog kreveta da bi ona bila sigurna.Izasla sam iz sobe i otisla do dnevne sobe i videla sam mog oca onesvescenog na krevetu,i mog brata sklupcanog u cosku sobe kako tiho place.To nije nesto sto prosecna sesnaestogodisnjakinja treba da prozivi.Moj brat je tada imao 13 godina.Nije mogao da se brani od mog oca,nije mogao da brani ni mamu ni mene.Dala sam sve od sebe da ne placem pred bratom,zelela sam da mu pokazem da ce sve biti uredu.Bas kao sto je mama rekla.
Ali nista nije bilo uredu.
-Ovo je moja nova prica i znam da je tuzna ali tako i treba da bude,barem jos neko vreme.Shvaticete sve kada budem otisla malo dublje u pricu.Nadam se da vam se svidja i ne zaboravite da komentarisete i da glasate za ovu pricu :)
YOU ARE READING
Strong. H.S.
FanfictionUvek su mi govorili kako ce sve biti uredu i kako ce sve brzo proci.Uvek su govorili da vreme leci sve.Govorili su kako ce bol nestati i kako ce se sve ubrzo vratiti u normalu.Ali ipak nije tako.Ovaj bol je prejak.Bol,patnja i suze su sve sto imam,i...