Strong. H.S.

7. Deo

Emily's P.O.V

Ne mogu da verujem.Ovo mi je bila sansa da ga upoznam i da shvatim zasto je on ovde.Ali dobro.On izlazi ja ostajem.Mislila sam da cemo biti pijatelji.Ali to sad nije moguce.Bila sam zamisljena dok sam sama lutala niz hodnike ove proklete institucije.Ovde sam vec nekoliko dana i sve sto sam uspela da upamtim je gde je prozor moje celije.

Hodnici su bili pusti,a u pozadini se culo samo vristanje i jecanje.Ovo mesto je stvarno jezivo.Kao da nije klinika za odvikavanje,vec kao nesto mnogo gore.Sve je odjednom utihnulo.Nista se nije culo.

Gledala sam u plafon hodnika.Nisam se pomerala.Ovo je strasno.Sve je normalno samo ne mogu da se pomerim.Celo telo mi je uganulo.Ne osecam bol.Ne mogu ni fmda govorim.Sta se desava?Zar bi ovo trebalo da se desava ovako cesto?Kao da se niko trudi da meni ne bude bolje.Kao da sam obican tovar.Samo gledaju kako da me se otarase.Osecala sam se kao da su prosli sati dok nisam osetila kako me neko podize.Paralizovana sam ne mogu da se pomeram.Ovo je jako cudno.Stavili su me u kolica i ubrzo sam se nalazila u mom krevetu.Samo su me ostavili ovde.Nepokretnu i nemocnu.

Vreme je prolazilo i niko nije dolazio.Suza mi se spustila niz obraz.Ovde bi trebali da vode racuna o nama.Da nam pomognu da prodjemo kroz ovo.Ali radili su sve suprotno.Mi smo sve morali sami da radimo.Osetila sam grcenje misica.Pokusala sam da se pomerim i ovaj put sam uspesno pomerila ruku.Samo malo ali mogla sam da je pomerim.Bila sam mirna jos neko vreme.Prosli su sati.A ja sam samo tako lezala.Grcenje je prestalo.Polako ali sigurno pojavljivao se bol.Bolje da se pomerim malo.Idem da se umijem mozda mi bude bolje.

Koraci su mi bili sitni i dugo je trajlo.Kao da me je gravitacija vukla na dole.Kao da mi je otezavala da hodam.Konacno sam stigla.Uhvatila sam se za lavabo i ruke i noge su mi se tresle.Moje telo vristi.Potrebno mi je nesto sto ce ovo olaksati.Ne licim na sebe.Osusila sam se.Ruke su mi majusne.Ne znam kako cu izdrzati ovo sama.Ne znam da li ijedna normalna osoba ovo moze sama da prevazidje.Htela ja to ili ne,procicu kroz ovo sama.

Znam da ce verovatno biti mnogo teze nego sto je sad,znam da ce me bolovi obuzimati i da necu spavati nocima,ali ovo moram da uradim,ne zbog drugih,nego zbog sebe,jer ovo nisam prava ja.Ovo je samo maska pod kojom sam se krila.Nisam nikome dozvoljavala da vidi moju slabost.Izgleda da ce se neke stvari promeniti.Ali ja stojim iza toga da dokazem svima koliko jaka ustvari mogu da budem.

Harry's P.O.V

Ne mogu da prestanem da razmisljam o njoj.Tako je lepa.Ne samo fizicki,vec je lepa i iznutra.Imam osecaj kao da se promenila da bi mogla da udovolji drugima.Nije mislila na sebe.Njeni problemi su bili odgurani na stranu dok je pokusavala da pomogne drugima.Mozda je ne poznajem dugo.Ali mogu da potvrdim da je ona jedna neverovatna osoba.Ima neku posebnu lepotu koju ne mogu da opisem.Posebna je na svoj nacin.Moram bolje da je upoznam.Moram da shvatim kako da joj pomognem.

Ovo je sada moj najvei problem.Ne znam kako da ostanem ovde dovoljno dugo da bih joj pomogao da prebrodi ovo.Mozda misli da moze sve ovo da uradi sama,ali nije tako lako kao sto izgleda.Mogu da se setim koliko puta sam pozeleo da je neko pored mene dok mi bolovi ne daju da spavam,toliko puta sam pomislio kako mi taj neko poseban prolazi rukom kroz kosu da me smiri i da mi govori kako ce sve proci.Osecao sam se napusteno.Osecao sam se kao da mi je ceo svet okrenuo ledja.Niko ne zasluzuje takav osecaj.Cak ni najveci olos na ovom svetu.Svako zasluzuje da bude voljen.

Vec satima sedim ispred vrata i samo je gledam.Nece uspeti da prodje kroz ovo sama.I zato moram nesto da uradim.Hitno.

Emily's P.O.V

Budi me ogromna buka.Dolazi iz jedne od celija.Ne mogu da ustanem da vidim sta se desava.Iscrpljana sam.Ovo postaje pretesko.Bolovi su iz dana u dan sve veci.Ne znam kako cu ovo izdrzati.Ponovo sklapam oci i pokisavam samo jos malo da se odmorim.

Probudio me je jak bol u stomaku.Pocela sam da se previjam u krevetu.Vristim kako bih oterala bol,ali ne prestaje.Uvrzo mi je bilo jako muka.Brzo sam otrcala u kupatilo.Povracala sam,dok nije bilo vise sta da ispovracam.Ovo je uzasno.Kako sam uspela sebi da dopustim da mi se ovo desi?Ne.licim na sebe.Ovde nema prokletih satova.Mislim da je podne.Napolju je lep dan.Konacno i malo sunca da obasja moj veoma oblacan zivot.Cula sam kako mi otkljucavaju celiju.Harry verovatno jos uvek spava.Idem da ga probudim.Treba mi neko za razgovor.

Uzbudjeno sam otrcala do njegove sobe.Brzo sam utrcala unutra."Har-." Zastala sam i osvrnula se po sobi.Nekako je drugacija.Secam se da sam videla neke stvari ovde iz moje celije.Sada ih nema.Okrenula sam se i videla samo obican stari krevet.Bio je prazan i namesten za novog pacijenta.Harry je otisao.I nije se pozdravio.Ne znam zasto ali sam se osecala slomljeno.Kao da mi se srce raspalo na milion komadica.Jeste ne poznajem ga dugo ali mislim da bismo bili stvarno dobri prijatelji.

Nesto u meni se pomerilo i moj dobar osecaj je jednostavno nestao.Sve je ponovo bilo oblacno.Nemam vise ni apetita.Ne znam ni da li cu moci xa izadjem iz sobe.Bolje da malo prilegnem.Opet sam previse umorna da bih ostala budna.Mozda je i od ovih lekova.Prepusticu se njihovim carima.Zaspala sam i sve o cemu sam mogla da razmisljam pre nego sto sam u potpunosti zaspala,bile su te neverovatno zelene oci.

Harry's P.O.V

Tesko otvaram oci.Nalazim se u nekoj sobi.Ne vidim mnogo jer me svetlo zaslepljuje.Sta se dogodilo?Vidim figuru kako se priblizava.

"Vezite mu ruke kako se ne bi pomerao." Cuo sam jako poznat glas.Stolica u kojoj sam sedeo se naglo pomerila na gore.Nisam imao snage da drzim glavu pa je samo pala unapred."Na sta si mislio?Koliko dugo si to radio iza nasih ledja?" Ponovo sam cuo doktora Browna.Nisam odgovorio.Neko mi je podigao glavu.Susreo sam se sa plavim ocima dr.Browna.Izgledao je ljuto,ne nije bio ljut bio je besan."Taman kad pomislim da si dovoljno pri sebi da odes odavde,ti uradis ovo!Stvarno sam vise ocekivao od tebe.Bio si mi jedan od najuspesnijih pacijenata.Barem sam tako mislio." Napravio je kratku pauzu i uzdahnuo."Kada ponovo bude sposoban da sam hoda odvedite ga nazad u njegovu celiju.Upravo je sebi zaradio jos 3 meseca nadgledanja." Razocarano je rekao i okrenuo se i izasao iz sobe.

Hodao sam hodnicima i koraci su mi odzvanjali.Samo sam se na to koncentrisao.Ali namamio mi se osmeh na licu kada sam shvatio da cu ovde biti dovoljno dugo da pomognem Emily da prodje kroz ovo.Barem na kratko,barem delom njenog lecenja cu biti tu da joj pomognem.Ona ce imati ono sto ja nikada nisam imao.Imace na koga da se osloni.

Pokusavao sam da je ne gledam kako spava,ali bila je tako neodoljiva.Sigurno je prespavala ceo dan.Ne zelim da je probudim,ali moram da cujem njen glas.

Emily's P.O.V

"Psttt,Emily." Cula sam kako neko tiho doziva moje ima.Nisam mogla da otvorim oci."Emily." Nemam snage.Zelim samo da spavam i da proklinjem ovaj dan.Moj jedini prijatelj ovde je otisao."Emily!" Naglo sam skocila sa kreveta.I koliko sam trapava pala sam na pod."Auu." Cula.sam kikotanje.Protrljala sam oci.Nisam mogla da verujem.

"Harry?!Kako?Zasto si ovde?"Dotrcala sam do vrata i sela ispred njih."Duga prica.","Imam vremena."Osmeh mu se nacrtao na licu."Pa ukratko,ovde sam zbog tebe.","Sta?"

"Ovde sam jer zelim da ti pomognem.Ne mogu da ti dopustim da prolazis kroz ovo sama.Jer ne zelis da znas kakav je to osecaj."Nisam imala reci.Samo sam ga gledala i nisam znala sta da kazem.

"Sta si uradio pa si ponovo ovde?" Nadam se da nije nista lose."Koristio sam spric.","Uradio si sta?!" Bukvalno sam se prodrala na njega."Da li si ti normalan?!","Pa ovde sam zar ne?Nije ni vazno.Ionako nije bilo pravo.Moju sobu ne zakljucavaju,jer sam skoro izlecen.Ukrao sam nekoliko spriceva i 'iskoristio' sam ih.Ali nisam stvarno.Prvo sam ih koristio a zatim sam premazao unitrasnjost drogom kako bi pronasli da je spric pozitivan na heroin.Sakrio sam ih pod jastuk.Na dan odlaska su mi pretresli sobu i nasli su ih.Kaznili su me,i pored toga sam dobio jos tri meseca pod nadzorom.Ako se budem ponasao kao da jos nisam izlecen,ostavice me ovde dovoljno dugo da prodjemo kroz tvoje odvikavanje." Nisam mogla da verujem.Stvarno je ovo uradio.Nisam vise ni bila umorna.Sve sto sam zelela ja da pricam sa njim.Pricali smo celu noc.I sve sto mogu da kazem da mi ne to bilo najlepse vece u zivotu bez obzira na okolnosti.

-Nadam se da vam se svidja ja sam se potrudila da bude malo duze.I izvinite zbog gresaka,na telefonu sam pisala i podecam vas da komentarisete i glasate za ovu pricu. :)