Strong. H.S.

8. Deo

-kao sto znate u toku je skolska godina i nemam mnogo vremena da pisem,ja sam sada u skoli i gubili smo par casova tako da sam uspela da napisem ovaj deo.Ja se stvarno mnogo izvinjavam zbog ne redovnih nastavaka,ali cu se od sada truditi da nastavci budu barem jednom nedeljno.I hvala svima koji citaju moje price :)

Emily's P.O.V

Noc je kratko trajala.Saznala sam neke stvari,ali sam htela da znam jos.Htela sam da znam vise od bilo koga.On je ostao ovde da bi mi pomogao da se izborim sa svojim ,a ja cu njemu pomoci time sto cu ga slusati i podrzavati u svemu.Mozda izgleda kao mala stvar,ali kada nemas na koga da se oslonis,potrebna ti je sva moguca pomoc.Ne zelim da ga pozurujem da mi govori stvari koje ne zeli.Ali sto pre saznam to cu pre biti u stanju da mu pomognem."Sta ti je?Nisi ni pipnula hranu." Cula sam Harryjev glas."Samo razmisljam."Cudno me je pogledao."Zasto ovo radis?"

"Cime sam ja zasluzila da se ti odreknes slobode kako bi meni pomogao?" Oci su me peckale.Suze su pretile da se proliju."Samo zelim da pomognem,to je sve."

Ne znam zasto,ali nesto me je steglo oko srca.Zasto se ovo desava?On je tako dobar prema meni a ni ne poznaje me.Odrekao se izlaska iz ovog prokletog mesta kako bi mi 'pomogao'.Ja da sam na njegovom mestu i da mi je izlaz bio tako blizu ne bih dva puta razmislila.Ugrabila bih tu priliku i otisla sto je dalje moguce iz ovog mesta.

"Mhmm." Je sve sto sam rekla i pogledala u stranu.Ne znam zasto ali ove proklete suze opet prete da ce da se proliju.Ja i moja prokleta osecanja.Sve je teze bez droge,jer kad sam pod njenim dejstvom ne osecam nista.Osecam se slobodno i bez problema. Ukoliko sad ne pocnem da uzimam drogu plasim se da cu poludeti.

I sa takvim razmisljanjem samo sam ustala od stola i pocela da trcim.Pocela sam da trcim i da bacam sve sto mi se naslo na putu.Adrenalin je pumpao kroz moje vene.Konacno sam disala punim plucima.Ovi ogromni hodnici su kao lavirint iz kojeg nema izlaza.Moram da nadjem drogu.Odmah.

Nista nisam cula oko sebe.Samo sam trcala i trazila put do šok sobe.Ne znam zasto ali imala sam osecaj da tamo ima onoga sto mi treba.I to mi treba hitno.
Uletela sam u sobu i pocela da prevrcem po ormaricima i komodama.Bingo!Injekekcije.I to mnogo njih.Svaka je imala malu kolicinu prozirne tecnosti.Naslonila sam iglu na kozu.Osecaj hladnog metala na mojoj kozi je inzvanredan.Zatvorila sam oci i polako sam pocela da pritiskam iglu da mi probije kozu.Opijena sam samim osecajem.O kako mi je nedostajao.

Otvorila sam oci i pogledala u iglu.Oko nje je sve bilo plavo i cele ruke su mi bile u ranama.Sta ja radim?Ovo nisam ja.Ja sam dobra devojka koja ima brata i majku,koja nikada ne bi uradila ovako nesto samo zbog sopstvenog zadovoljstva.
Bacila am spric na pod i pocela sam da panicim.Pocela sam da sklanjam nered i da kupim polomljene staklo koje sam prethodno srusila.Posekla sam se.Nisam ni shvatila da krvarim dok nisam videla kakve su mi ruke.uzela sam peskir i trljala sam ruke i pod,pa ruke pa pod,pa ruke pa pod,osecam se kao kriminalac,osecam se kao prava osoba sa poremecajem.Trljala sam ruke sto sam jace mogla,plakala sam nekontrolisano.Pretvorila sam se u cudoviste.Sve je bilo cisto,ali sam nastavila da trljam sopstvenu krv sa poda.Moja bela.odeca je bila skoro potpuno crvena.Koliko god sam pokisavala da je ocistima nisam mogla.

Osetila sam kako me neko zaistavlja u mojem jadnom pokusaju da se ocistim od svega.Dva cuvara u beloj odeci su me vukla do vrata.Pored vrata je stajao Harry,izgledao je tuzno,razocarano. Pokusala sam da se otrgnem od cuvara.Mlatila sam i nogama i rukama dok nisam pala na pod.Brzo sam se podigla i pocela da trcim ka Harryju.Jako sam ga zagrlila dok su cuvari pokusali da me otrgnu iz njegovog zagrljaja."Neee!","Ne zelim da me odvojite od njega!" Pogledala sam Harryja u oci i nesto je proslo kroz njih,izgledalo je kao nada.Jako me je zagrlio i samo je pogledao u cuvare,koji su me pustili i nestali u mracnim hodnicima institucije.Poslednje cega se secam je kako me je Harry spustio u krevet i rekao "Lepo spavaj,Emily."