4. Deo

220 13 1
                                    

Emily's P.O.V

Moram da nadjem nacin da se smirim.Ovo postaje nepodnosljivo.Cela se tresem,a ovaj bol postaje prejak,moje potrebe postaju prejake.Sklupcala sam se u cosak u kupatilu.Koza mi je tako suva,svuda me svrbi.

Pocela sam da se cesem po rukama.Trljala sam najjace sto sam mogla.Ali nije prestajalo.Samo je bilo jos gore.Koza mi je postajala crvena od svog trljanja.Rane na rukama su me bolele.Nisam ni znala da su se toliko prosirile dok nisam videla koliko se koza oko rana izlizala.Bila sam puna masnica.

Gledala sam u svoje ruke.Boze u sta sam se to pretvorila?Nikad nije doslo do ovoga.Ovo je bila moja mala tajna,moj izlaz,moje sigurno mesto.Jednostavno bih se opustila i ne bih razmisljala o svojim problemima.Nisam ni sumnjala da ce biti ovako lose.

Klatila sam se pokusavajuci da se smirim.Duboko sam disala.Ustala sam a oci su mi bile uzasno crvene izgledala sam uzasno.Izgledala sam upropasteno.Znam da sam sama kriva sto se ovo desilo,ali ovo je izgledalo kao najlaksi nacin.

Umila sam se pokusavajuci da skrenem misli sa droge i cisto malo da se ohladim.A onda mi je sinulo.

Tablete.

Tablete su se nalazile na stolu pored mog kreveta.Potrcala sam sto sam brze mogla.Kao da ce tablete nestati same od sebe.Pokusala sam da procitam sta pise na pakovanju ali mi se vid pomutio.Ne mogu vise da izdrzim nije ni vazno.Uzecu ih.Otvorila sam kutiju i prosula male roze tabletice u ruku.

Kako sam krenula da ih progutam neko mi je udario ruku i pola tableta je ispalo na pod."Neee!"Pokusala sam da ih pokupim ali me je neko uhvatio za ruke da ih ne dohvatim."Pusti me odmah!"Samo su me jace stegli.Pocela sam da vristim.

"Samo polako.Dobices svoje tablete kada se malo opustis."Dubok muski glas je dopirao sa vrata.Cuvari su me okrenuli.Nisam ni shvatila da su usli u sobu.Bila sam potpuno izgubljena."Ja sam Dr. Brown.Ja cu biti tvoj doktor u odvikavanju od zavisnickih supstanci.","Reci im da me puste.Povredjuju me."rekla sam kroz zube."Nazalost ne mogu to da uradim."

"Zasto da ne mozes?Ipak si ti ovde glavni."besno sam rekla.Ovo uopste ne lici na mene."Zao mi je ali nece se dogoditi.Prvo moramo da obavimo odredjene analize."

"Pfff kao da vec ne znate da sam navucena na heroin i jos neke zavisnicke supstance."rekla sam sarkasticno i prevrnula ocima."To se zna ali moramo da proverimo koliko ti je droga ustvari pomutila um.Koliko ti je narusila zdravlje i ostale vazne detalje.Izgleda da je nacinilo dosta stete.Izgledas kao da ces da se raspadnes svakog trenutka."

I bio je upravu.Jesam se raspadala ne samo fizicki nego i psihicki.Moj um je poceo da se poigrava sa mnom."Molim te reci im da mi samo malo otpuste ruke,jako me boli."Morala sam da budem svesna sta radim i kuda idem."Dobro onda,ali samo malo."

Iskoristila sam svoju priliku.Brzo sam izvukla ruke i potrcala prema vratima.Bila sam bosa i prakticno polu gola.Ali sam nastavila da trcim nepoznatim hodnicima ove institucije.Cula sam neke uzasne zvuke,vristanje,plakanje,jecanje i monoge druge.Ali nisam se zaustavljala.Moram da nadjem neke lekove.Hitno.

Gledala sam na sve strane i mislim da sam ugledala neki natpis.Brzo sam potrcala u tom smeru.Cula sam teske korake iza sebe i kretali su se brzo.Pre nego sto sam uspela lepo da uhvatim bravu povukli su me unazad i prakticno su me vukli do moje celije dok sam vristala sto sam jace mogla."Neee!Pustite me ja ne pripadam ovde!Obecavam da cu se promeniti!"nista nisu rekli.Samo su nastavili da me vuku dok sam vristala iz svog glasa.

Stavili su me na krevet i drzali su me da budem mirna dok mi je doktor ubrizgavao nesto u ruku."To je sedativ.Pomoci ce ti da se opustis i da te manje boli.A sutra cemo uraditi testove.Kada budes bila u boljem stanju."vrtelo mi se u glavi.Podigla sam se sa kreveta i odsetala do vrata i skluznula niz zid pored njih.

"Stvarno si napravila spektakl ranije."okrenula sam glavu i videla decka sa zelenim ocima i dugom kovrdzavom kosom u celiji preko puta moje."Pa rodjena sam da pravim cuda."Rekla sam sarkasticnim glasom i prevrnula sam ocima.Cula sam tiho smejanje.Oktenula sam glavu ka njemu i imao je polu osmeh na licu.

"Stvarno jesi."

-Iiii nadam se da vam se svidja situacija pocinje da se zagreva :) Podsecam vas da glasate za ovu pricu i naravno da komentarisete :)

Strong. H.S.Where stories live. Discover now