Strong. H.S.

6. Deo

Emily's P.O.V

Otvaram oci.Jako svetlo me zaslepljuje.Gde sam?Sta se desava?Pokusavam da pomerim ruke,ali me je jak bol presekao kada sam pomerila ruke.Zglobovi su mi goreli.Vrti mi se u glavi.Pokusavam da vidim gde sam ali je svetlo prejako.Cujem korake u pozadini.Neko se priblizava.Cujem kako mi srce ubrzano kuca.Senka je zablokirala svetlo.

"Ne bojte se gospodjice Reed." Pokusavam da pricam ali su mi usta suva.Grlo mi je zategnuto."Ne trudite se da pricate,ovo nece dugo trajati." Nakon toga sam osetila masku na licu i posle toga se ne secam nicega.

Budim se u mojoj sobi kao da se nista nije dogodilo.Ne secam se nicega.Sve vidim kroz maglu.Sta se dogodilo?Jedino cega se secam je ostar bol u zglobovima.Pogledala sam u ruke i naravno moji zglobovi su bili u ranama.Ovo je tako cudno.

"Ides li ili ne?" Iznenada me je prepao dubok muski glas.Podigla sam glavu i onaj decko od juce je stojao na vratima moje sobe."Sta se dogodilo?Nicega se ne secam."Slegao je ramenima."Smirila si se nakon sto si dobila seditiv,jutros su dosli da te odvedu na analize ali si se opirala.Morali su da ti vezu ruke kako se ne bi ponovo izmigoljila." Nicega se ne secam.Da li se to stvarno desilo?"Ne secam se." Zakikotao se."Ne brini vratice ti se secanje to je samo posttraumatski sok,to se desava zbog manjka droge u tvom organizmu,i delom je takodje od anestezije koju su ti dali jer nisi htela da se smiris.Nisu mogli da te obuzdaju." Olizao je usne.Boze kako je samo privlacan.Ne.Usredsredi se Em.Nije ni vreme ni mesto da razmisljas o njegovom savrsenom telu i punim usnama,jao Boze kako bih ga sad polju-.Neee.

Nekontrolisano sam mlatarala glavom ne bi lih izbacila te misli iz glave.Samo duboko disi.Moje oci su nekako zalutale i zavrsile na njegovom telu."Hoces li se obuci ili ja to moram da uradim za tebe?" Osetila sam kako mi obrazi crvene.A onda sam shvatila da sam obucena u bolnicku haljinicu."Ahmmm,nemam sta da obucem.."

"Pfff ne budi budalasta stvari su ti uvek ostavljene negde sa strane.Nedeljno dolaze i donose ciste stvari.I po potrebi te pitaju ako ti je ista dodatno potrebno.Znas zato sto si zensko." Pocela sam jos vise da crvenim."Mozes li da se okrenes?","Naravno,ali tu nema nista sto ranije nisam video."Vec je bio okrenut i mogla sam da vidim kako mu se osmeh nacrtao na licu.

Isli smo kroz duge hodnike institucije.Ovo mesto je ogromno."Sada imamo slobodno vreme.Ja kasnije idem na okupljanje." Rekao je ne gledajuci u mene."Kako ja da znam koje su moje dnevne aktivnosti?","Dodji pokazacu ti."Pratila sam ga kroz hodnike.Ovo mesto je kao lavirint.Trebace mi dosta vremena da naucim da se snalazim ovde.Bila sam previse zauzeta gledajuci ogromne hodnike da nisam ni primetila da se zaustavio.Zakucala sam se u njegova ledja i pala sam na pod."Auuu." Tiho sam rekla da ne bi izgledalo kao da sam slaba.Da ne izgleda kao da ne mogu da podnesem bol.

Brzo sam ustala i pravila sam se kao da je sve uredu."Jesi li dobro?" Zakikotao se."Savrseno sam uredu." Pa osim bola u celom telu sve ostalo je uredu.Dobro,dobro sve osim bola i pomucenog uma."Dobro onda,ovo ti je tabela dnevnih aktivnosti.Trebalo bi da nadjes svoje ime i pored ce biti spisak aktivnosti." Pocela sam da trazim svoje ime ali ga nigde nisam videla."Ne mogu da ga nadjem","Pomocicu ti.Kako se zoves?" Dobro sada znam da mu se nisam predstavila."Emily Reed" Njegove oci su automatski pocele da pretrazuju tablu.Nakon nekoliko sekundi je nasao moje ime i pokazao mi prstom."Izgleda da imamo iste dnevne aktivnosti." Imao polu osmeh na licu.Boze tako je zgodan.Pitam se koliko dugo je ovde.Jer on za razliku od mene izgleda mnogo zdravije.

"Uhmmm..Kako se ti zoves?","Ja sam Harry." Imao je topao osmeh na licu.Taj osmeh je izazvao jako poznat osecaj u mom stomaku.Odjednom su noge pocele da mi slabe, i samo sam pala na pod.Bol je obuzeo celo moje telo.Previjala sam se na podu ovo nije dobro.Panika me je obuzela.Sta god da je prestalo da deluje protiv mojih bolova treba mi opet.Harry mi je brzo uhvatio glavu i poceo je da mi prevrce po dzepovima.Kroz suze sam videla kako vadi malu bocicu.Istresao je dve male tablete.Brzo mi je dao da ih progutam i nakon pet minuta nepodnosljivi bol je poceo da popusta.Ovo je bilo jedno od najstrasnijih stvari koja mi se ikada dogodila dok sam bila potpuno svesna sta se desava.Moje telo je vristalo za drogom.Moji misici su se neprestano grcili.Srce je prebrzo kucalo.Ovo ce biti jako tesko.

"Da li si dobro?" Harry me je upitao cim sam bila u stanju da sama sedim."Sada jesam.Hvala ti.","Ti si izgleda bila na nekim jakim drogama."

"Da se ponovo upoznamo.Ja sam Emily Reed,ekstremna zavisnica od heroina."

"Harry Styles.Skoro izleceni zavisnik od heroina i kokaina."

Znala sam da je na granici izlazenja odavde.Izgleda tako drugacije od mene.Koza mu izgleda zdravo i nije bleda kao moja.Ima jake ruke i mislim da sam videla nekoliko tetovaza na njegovoj ruci.Oci su mu pune zivota,nasuprot mojima koje su bezzivotne i prazne.Zaboravila sam osecaj kada imas zbog cega da zivis.Ja sam vec duze vreme na heroinu i vecinu vremena koje sam provela u nesvesnom stanju sta se dogadja oko mene bilo je neverovatno.Samo bih se pustila i zavoravila na brige.

"Pa hocemo li otici na to okupljanje ili ne?" Rekla sam u potpunosti drugacijim tonom nego sto sam se osecala,zvucala sam srecno i kao da sam jedva cekala da vidim gde idemo."Da idemo ali prvo moras nesto da jedes." I kada je spomenuo hranu tek onda sam shvatila koliko sam gladna.

Isli smo kroz hodnike i mislila sam da necu moci nikada da naucim gde se koja prostorija za odredjene aktivnosti nalazi.Usli smo u ogromnu salu sa stolovima i bilo je poprilicno dosta ljudi.Verovatno je dorucak.Predamnom se nalazilo dosta hrane.Bilo je raznovrsno.Kada sam se najela krenuli smo na nase okupljanje.

Sobica je bila mala i stolice su bile podedjane u mali krug.Ostala su jos dva prazna mesta.Verovatno namenjena meni i Harryju.Kada smo seli zvanicno je pocelo.Slusala sam razne price o zivotima drugih zavisnika.Prolazili su kroz razne stvari za koje ja ne bih ni sanjala da su moguce.Sad shvatam kroz kolike su muke prolazili.

Sad shvatam da moja situacija nije toliko losa kao nekima.Dosao je red na mene.Ustala sam i nisam znala odakle da pocnem."Uhmmmm,ja sam Emily i imam 20 godina.Zavisnica sam od heroina i imala sam dosta problema u proslosti.Moja sestra je poginula u saobracajnoj nesreci dok smo bili deca.Moj otac je zlostavljao moju mamu i brata.Mene je pokusao da siluje.Nisam mogla vise da izdrzim i pozvala sam policiju i kada sam imala 17 godina otisao je u zatvor.Ali tu su problemi tek poceli.Tada sam se navukla na heroin.Od tada se jedva secam jednog dana u mom zivotu."

Sela sam i poceli su da aplaudiraju.Bila sam iznenadjena."Bravo.Niko nam se ne otvori tako iskreno na prvom sastanku.Mogu da zamislim koliko je hrabrosti bilo potrebno za to." Rekla je upravnica.Ona je isto bila zavisnik i odlucila je da se posveti radu u akciji za odvikavanje mladih ljudi od droge.Svi u ovoj sobi su imali manje od 25 godina.

Kada je dosao red na Harryja ustao je i krenuo da prica."Ja sam Harry i imam 23 godine.Zavisnik sam od-.

"Harry!Mislila sam da ovo bude posebna prilika i da ti cestitam uspesno odvikavanje.Jos malo i izlazis." Rekla je upravnica.Svi su poceli da aplaudiraju."Ovo je koliko ja znam tvoja poslednja seansa ukoliko ne odlucis da odes.","Da tako je.","Pa onda ne moras da ispricas svoju pricu.Dovoljno smo te slusali."

I eto tako ode moja jedina sansa da upoznam Harryjevu proslost.

-Kako vam se cini do sada?Molim vas komentarisite i ne zaboravite da glasate za ovu pricu :)