Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 1

 //The day I met my Destiny//

Dobra stvar u vezi bibioteka,osim toga što se u njima nalaze knjige,je da ih gotovo niko ne koristi.Tako je već vekovima.

Vreme časova je,pa sedim za stolom najdaljem mogućem od svog radnog mesta ali dovoljno blizu da mogu da vidim ako neko slučajno uđe.Upravo čitam knjigu o apokalipsi kojoj možda možemo da zahvalimo što živimo u kavezu. 

U nekom trenutku moje čitanje prekida dosadni svrabasti osećaj u mojoj ušnoj resici,zatvaram knjigu i dižem ruku do nje u isto vreme zatvarajući oči. Zavlada tama pod mojim kapcima.

"Ja sam." čujem muški glas, sasvim jasno kao da se nalazi pored mene.Iako je,tehnički,u mojoj glavi.

"Znam,Airone" odgovaram mislima dok mi se osmeh ,osećam,refleksno pojavljuje na usnama.

A onda mi se ispod zatvorenih kapaka pojavljuje slika mršavog momka indigo plave kose i predivnih zelenih očiju.

Opet se gleda u ogledalo,i opet je promenio boju kose. Sa kime ja to živim?

Airon mi je brat,po svemu osim po krvi.Previše zaštitnički,kontolišući,izluđujući,voljeni brat.

Komuniciramo samo naizgled telepatski,uz pomoć malih uređaja zvanih Komunikatori koji se nalaze u našim ušnim resicama,povezani su (Ne pitajte me kako) sa našim mozgovima,a aktiviraju se dodirom,iliti otiskom prsta.

Takođe,kako jedna od popularnih teorija zavere tvrdi,su neka vrsta čipa pomoću kojih nas vlast tj Nebeski nadgledaju.

To je apsurdno,ako mene neko pita.Nebeski ne postoje.

"Gde si?"

"Radim.Gde bi bila?"

"Nemoj mi reći da opet čitaš u toku radnog vremena."

"U redu,neću ti reći."

"Pazi se,koliko puta treba da ti ponavljam?Upašćeš u nevolju."

"Ne brini, sve je pod kontrolom.Nije kao da ovde uopšte nekog ima ikad.Uostalom,kladim se da bi ti bio oduševljen kad bi me uhvatili i otpustili."

"Tražio sam te da ti javim da jedeš negde usput." menja temu,ali dobro je da je to uradio.

"Tirin red za spremanje obroka danas?Hvala što si me podsetio.Oduševljena sam."

"Svi smo."

"Srećno sa bežanjem."

"Hvala,trebaće mi sreća jer me je naterala da sedim sa njom."

Da,Tira ima tu veoma veliku ubeđujuću sposobnost.

"Vidimo se posle."

Prekidam 'vezu' još jednom dodirujući ušnu resicu i otvaram oči uzdišući duboko.

Čim sam završila Vaspitanje i Obrazovanje sam počela da radim ovde kao Asistent,kako je bivša biliotekarka Voani otišla ja sam preuzela njeno mesto jer je,bar ja to mislim, školski odbor bio previše lenj da traži drugog bibliotekara.Nisam sigurna ni kako sam posao Asistenta dobila,da budemo iskreni,budući da je Nepriznatima ograničen pristup svim informacijama vezanim za Aeteru. Takođe sam i mlađa od većine studenata ovde,na Skaj Univerzitetu i Usavršavanju.

Iz razmišljanja me trgne pročišćavanje grla negde veoma blizu mene,pa skačem na noge u panici.

Tako sam otpuštena.

Levo od mene,možda samo metar dalje,stoji tamnokosi tamnooki momak ramenom naslonjen na jednu od polica sa knjigama.Gleda me sa visine,pritom izgledajući kao da se smrtno dosađuje.