Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 8

Mesec dana kasnije:

Ovlaš usput pogledam sat na ekranu dok raspoređujem kutije po sektorima a onda se trenutak kasnije mrštim sigurna da nisam dobro videla te ponovo pogledam sat.

Pentaest do četiri je.

"Čudno. " mislim "Ksera je obično već uveliko ovde."

Ušna resica me tada zasvrbi, pa se nasmejem misleći da me upravo Ksera traži dok dižem ruku do nje u isto vreme zatvarajući oči. 

"Kiti Samers? "-čujem nepoznati glas iz tame iza mojih očiju.

"Da."-potvrđujem sumnjičivo ali u isto vreme i radoznalo.

"Ja sam Rond Onks iz 'SkajLab' -a. Dobio sam uputstvo Agale Hodžs da vas teleportujem ovamo, gde će vas ona čekati. Da li je to u redu? "

Zamalo otvorim oči od iznenađenja.

"Ovaj.  . .O čemu se ovde radi? "

"Ja zapravo nisam ovlašćen da to znam. Samo pratim data uputstva. Da li ste spremni? "

"Samo malo!Kako ste stupili u kontakt sa mnom bez moje pristupne reči? "

"Nisam ovlašćen da dajem te informacije. Spremite se, sada ću pokrenuti teleportaciju. "

Ne stignem ni da shvatim šta se dešava ,panično otvarajući oči.

Očigledno prekasno jer se sada ispred mene nalazi nepoznati hodnik.

Okrećem se oko sebe, ne znajući šta sad da radim ,pogledom prelazeći preko svih tamnih vrata koje mogu da vidim očekujući nekoga da se pojavi.

Ništa se ne dešava. Ne čujem ni jedan jedini zvuk izuzev ludačkog lupanja sopstvenog srca.

A onda čujem otvaranje vrata ,negde ispred sebe. Kroz jedna od vrata izlazi žena duge tamne kose, a odmah za njom i visoki muškarac čudnog držanja.
Nisam sigurna da li bih nešto trebala da uradim ali refleksno zadržavam dah posmatrajući ih.

Muškarac pogleda u mom pravcu,  ili mi se to učini samo, a onda spušta ruku na ženino rame i povede je hodnikom.  Uskoro skreću za ugao i nestaju a ja se usudim da udahnem vazduh.

Baš tada se vrata desno od mene otvaraju a ja se gotovo isprepadano trgnem i nervozno se okrećem ka njima i momku koji mi upravo prilazi pružajući mi ruku.

-Rond. -govori pošto zastaje ispred mene- Malopre smo razgovarali. -

-Hm. -odgovaram samo posle trenutka premišljanja mu pružajući ruku.

On je blago stisne trenutak kasnije je puštajući i krene hodnikom.

-Molim vas ,ovuda. Agale vas čeka. -

Očito nemam puno izbora pa krećem za njim. Ali ovo mi se sve manje sviđa.

-Da li je ovo u vezi ankete? -pitam sekundu kasnije shvatajući da je to pitanje glupo pa postavljam sledeće malo pregrubo- Da li je još neko ovako kidnapovan sa svog radnog mesta? -

Mladić me pogleda kratko preko ramena.

-Ja samo pratim uputstva. -

-Da,to si već rekao .-mrmljam čupajuci ivicu svoje majce kad on zastaje i otvara vrata pa me propušta da uđem u prostoriju.

Nesigurno zastajem na vratima a on već odmiče hodnikom odakle je došao.

-Dobar dan ,Kiti. -čujem poznati glas i uzdišem pre nego što zakoračim kroz vrata.

-Dobar dan, Agale. -

Žena izgleda potpuno isto kako je se sećam. Čak je isto i ubučena, mogu se zakleti. Ona sada ustaje i prilazi mi elegantno.