Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 3

Kad bih rekla da sam potpuno zaboravila Lušana u narednih mesec dana ,lagala bih.

Sa druge strane,takođe bih lagala kad bih rekla da sam se nadala da ću ga videti.

Zato me,kad me poznati glas doziva dok žurim ka izlazu zgrade posle radnog vremena, zatekne pomalo iznenađenu.

-Hej.-govorim malo nelagodno pošto zastajem i okrećem se ka njemu.

-Konačno da te uhvatim dok si još tu, izvini ovih dana sam bio užasno zauzet. -brblja kao navijen sa ogromnim osmehom na usnama. -Baš mi je drago što te vidim.-

Nasmejem se kratko.

-I meni je drago da vidim tebe.Ideš kući? -

-Ah,ne.Randin i ja imamo trening. -pokazuje palcom preko svog ramena a ja zavirujem u tom pravcu i zurim u prazan hodnik.

-Randin je tvoj imaginarni prijatelj?-pitam smeškajući se.

Lušan  se okreće a onda se nelagodno počeše po vratu dok se okreće nazad ka meni, dok ja pokušavam ostanem ozbiljna.

-Kunem se da taj ludak ima ugrađen teleport u guzici. -mrmlja izgledajući kao da se ljuti -Izvini me,molim te,da vidim samo gde je nestao. -

Klimam glavom, očekujući da će se okrenuti kako bi razgovarao, ali on diže ruku do ušne resice i gotovo iste sekunde zuri kroz mene.

-Ja bih tre-- počinjem nelagodno mašući rukom pored svoje glave,iako nisam sigurna da me čuje.

Očigledno čuje, jer mi pokazuje da sačekam pa to i uradim. Sve dok mi ne postane stvarno neprijatno koliko zuri u mene pa počnem da vrtim ključeve biblioteke u ruci,onda 'crtam' vrhom cipele po uglancanom podu, na kraju se ukočeno ispravljam i zurim negde ni sama ne znam gde jer lik i dalje bezizražajno gleda u mene.

"Šta toliko razgovaraju? " mislim,a tren kasnije iza mene odjekne glas nateravši me da poželim samu sebe da izlupam po čelu koliko sam zaboravna.

-Samersova! -

To je Airon, naravno. I okrećem se ka njemu sa izvinjenjem, takođe i psovkoKana vrhu jezika.

-Dolazim! -viknem okrećući se nazad ka Lušanu -Svrati posle, hoćeš? -

Opet nisam sigurna da li me je čuo ali klima glavom pa se nadam da jeste jer požurim ka Aironu koji me čeka na sred hodnika prekrštenih ruku.

-Čekao sam te.-govori strogim optužujucim tonom.

-Razgovarao je sa nekim.- pokazujem preko svog ramena na Lušana  koji i dalje stoji na istom mestu, pa mu se uvlačim u zagrljaj. -A ja sam čekala da završi jer sam obećala da ću ga pozvati kod nas.-

-Tira.. -promrmlja samo,shvatajući a ja klimnem glavom potvrdno hvatajući ga za ruku i povlačim ga ka izlazu.

U poslednje vreme,verovatno od kad i ja radim, Airon I ja se ne viđamo gotovo nikad niti provodimo vreme zajedno. To je  zato što  ja radim do četiri a on noću ,pa gotovo ceo dan prespava.

-Pa...Kako je Neks? -

-Neks? -ponavlja pomalo zbunjeno,kao da ne zna o kome pričam, a onda frkne tiho.
Ne znam zašto i kako taj zvuk zvuči prekorno, ali zaista tako zvuči. -Kit, raskinuli smo pre dva meseca. -

Oh . Nisam imala pojma.Bravo ja.

-Ah,pa nema veze. -kažem- Ionako si previše dobar za nju. -

Ne odgovara delujući malkice pokunjeno. Airon je dobar momak. Trebalo bi da se otimaju oko njega.