Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 20

Kirsen me dočekuje ispred vrata.

Vidim je još dok idem ulicom ka kući, izgleda kao da je tu neko vreme. Zbog toga samo još više poželim da se vratim kući, da se prosto okrenem i odšetam iz cele te priče, ne okrećući se nazad sve dok me neko od njih ne stigne i ne obriše mi pamćenje.

Ne uradim to,podrazumeva se. Možda zato što se plašim. Možda zato što ustvari želim biti Nebeska. Možda je to zbog toga što imam obavezu sada prema njima, na koju sam sama pristala. Možda jednostavno zato što sam glupa.

Izgovora bar imam i više nego što mi treba.

-Konačno! -dovikuje mi Kirsen iako sam nekoliko koraka odaljena od nje, kreće mi u susret - Mislila sam da nikad neću dočekati ovaj dan.-

Grli me snažno, a ja odjednom dobijam želju da zagrlim i ja nju, da joj se naslonim na rame i isplačem se na njemu.

Ona se odaljava pa me hvata za nadlakticu i uvlači me u kuću.

-Vega. -robot sledeće sekunde izniče odnekud- Odnesi Kitinu torbu u njenu sobu.-

-Hvala,Vega. -govorim ja pružajući mu torbu kada pruža ruku ka meni.

Volim da im se obraćam kao živim bićima ,jer sam onda manje napeta u blizini njih. Pomoćnici i Neprizati- dva sveta ,bukvalno. Plaše me i ,najpre kao Asistent,  osećam se ugroženo pored njih.

Pošto nam robot nestaje iz vida, Kirsen se okreće ka meni sa ogromnim osmehom na usnama. Osmehom koji joj dopire i do očiju, koje čini njeno lice još mlađim i lepšim.

-Smem li nešto da vas pitam? U vezi Ankete. -govorim pre nego što me još negde odvuče ili ,daleko bilo,zaplače.

Njen izraz lica se vidljivo menja u oprezni,osmeh joj se povlači iz očiju ali ne i sa usana.

-Naravno. Možeš sve da me pitaš. -govori.

-Njom ste tražili Drugorođenu? -

-Svoju ćerku. -ispravlja me a ja klimam glavom pre nego što ona dodaje -Tebe.-

-Kako ste znali da sam to ja?Mislim, pre analiza krvi? -

-Nikako. -

-Što znači da ste i ostalim devojkama vadili krv? -

Klima glavom bez reči, pa ja uradim isto shvatajući.

-A onda im obrisali pamćenje. - zastajem samo kako ne bih pogrešno formulisala sledeće pitanje. -Vi ste znali da sam ja Nepriznata, tojest da je vaša ćerka Nepriznata? -

Kirsen opet klima glavom, više se ne smeje.

-Zašto su onda na Anketu pozvane i Priznate devojke? -pitam a onda sama shvatam odgovor- Da ne bi bilo ništa sumnjivo, naravno. I da bi se prikrila prava namena te Ankete . Ali tu je onda još jedno pitanje. -

-Šta bi bilo da ti nisi otišla na tu Anketu. - govori Kirsen,klimajući glavom i ja pomislim na tren kako može da mi čita misli. Shvatam da je jednostavno ispratila moj tok misli, ili me dovoljno dobro poznaje.

-Da se nisi pojavila na Anketi. ..-počinje ali zastaje zamišljeno.

Zbog čega ja mislima dopunjavam njenu rečenicu.
"...Našli bismo te drugim putem. "

"...Pomislili bismo da si mrtva i ne bi imali trećeg člana porodice. "

"...Našli bi neku drugu devojku. "

Na sopstvene misli se mrštim, ne znam zašto bih uopšte tako nešto pomislila. Od kada sam ja paranoik?

-...Morali bismo te naći drugim putem. - govori Kirsen privlačeći mi pažnju- Mislili smo na to. Videli bismo tvoje ime među onima koje se nisu pojavile na Anketi, i pošto se DNK- a nijedne osobe ne bi podudarala sa našom ,potražili bi one koje nisu bile prisutne. -