Chapter 19

116 15 6
                                    

Šta god da sam uradila u naredne dve nedelje činilo se kao da samo pogoršava stvari između Ksere i mene. Čak i Airon to primetio pored sve one zauzetosti oko ispitivanja svega što je mogao da smisli u vezi mog preseljenja i navodnog posla.

Danas se selim, spakovala sam još sinoć ono malo sitnica koje posedujem i kad se vraćam kući sa posla svo četvoro me dočekuju na vratima.

Nedostajaće mi dočekivanje na vratima svako malo, shvatam.

Orin mi prvi prilazi, skoro se baca na mene, pa me zagrli snažno.

Potapšem ga po leđima, a grlo mi se steže.

-Dobro, pa ne idem na kraj sveta,videćemo se ubrzo. -nisam sigurna kome to govorim njemu ili sebi.

-Svejedno ćeš mi nedostajati. -govori dok se odaljava i staje pored mene okrećući se ka ostalima koji me samo gledaju ćuteći.

-Airone, zar ti ne bi trebalo da si na poslu? -progovaram pošto niko od njih to ne namerava.

-Uzeo sam slobodno da te ispratim. - govori ali ne pomera se uopšte, a onda uzdiše. -Kiti, moramo nešto da te pitamo. -

Pre nego što i stignem da se uspaničim ili namrštim bar, Orin prebacuje ruku preko mog ramena zaštitnički.

-Ja ne moram. - govori neuobičajeno ozbiljno. -Zapravo, podržavam je sto procenata. -

-Šta? -govorim samo to međutim on se opet ubacuje.

-Uostalom, Tira to planira odavno. -osećam kako slaže ramenima.

"Tira? "-moj mozak odbija da sarađuje sa mnom jer polako ali sigurno počinje da panici.  

-Možda. -ubacuje se pomenuta pa mi upućuje jedan optužujući pogled- Ali ja bih rekla bar svojoj najboljoj prijateljici. -

-Ne moraš više skrivati, Kiti.Znamo. -Airon prekršta ruke ,nijedno od njih se ne pomera sa mesta ali se ipak osećam opkoljeno. -Ljuti smo samo zato što nam nisi rekla.-

"Nemoguće da znaju. Zar ne?"

-Nemam pojma o čemu pričate.- govorim što sigurnijim tonom mogu, ali ipak mi glas zadrhti na kraju.

-Zašto bi krila tako veliku stvar od nas? -sad i Tira prekršta ruke.

"Nebeski,oni znaju. "

Želim da se okrenem i pobegnem odavde glavom bez obzira. Takođe želim sve da im priznam.

-O čemu vi to?O mom novom poslu? -

-Znamo da se ne seliš zbog glupog posla! -progovara Ksera,obracujući mi se lično prvi put za ove dve nedelje pa je pogledam namršteno.

-Naravno da se zato selim. -govorim pogledom panično tražeći izlaz za slučaj nužde - Zbog Čega bi se drugo selila ?-

"Ender će da me ubije. A taman sam pomislila da sam mu postala podnošljiva. "

-Dobro, ljudi,sad je dosta.-počne Orin ali Airon mi brzo prilazi.

-Zašto meni nisi rekla?- izgleda toliko povređeno da mi dođe da zaplačem.

Ali i Tira mi tad prilazi pa pogledam nju odmahujući glavom.

-Kad će postati zvanično? Ili je već zvanično? Da li smo bar pozvani na ceremoniju? -ispaljuje pitanja jedno za drugim a ja se samo mrštim ne razumeci ni reč od onoga što je rekla.

-Ili smo sad ispod tvog nivoa? -prilazi i Ksera a Orin me tad pomera unazad polu me zaklanjajuci svojim telom od njih.

-Ksera! Mislim stvarno. Pa i ti si Priznata. Dosta je!-

Aetera : Ja, NebeskaWhere stories live. Discover now