Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 31

Predstavnici se pojavljuju mnogo pre nego što mislim da sam sa spremna za njih i samo tako zaticem sebe u dvorani čekajući ih.

Stolovi a sklonjeni, svetiljke nekako dignute skroz do plafona a ostali su se sasvim opušteno po prostoriji dok ja stojim ukočeno na sred iste zadrzavajuci dah i zureci u vrata kao da će to ikako spreciti moje najveće blamiranje ikada.

Sa vremena na vreme ,svakih nekoliko trenutaka bacam pogled na Lušana ili Kirsen, ali oni me izgleda oboje ignorišu. Lušan nešto veselo objašnjava ili prepricava Randinu i Enderu, a Kirsen i Dekston se upravo nečemu smeju. Vidim kako su Maks, Belani i Eriksa zauzeli svoja mesta na podijumu i izgledaju kao da se smrtno dosađuju.

Tada se vrata ispred mene otvaraju, na šta ja jedina reagujem i to tako što naglo okrećem glavu ka njima u isto vreme se povlačeći unazad kako bih stigla do svog mesta. Razmatram ideju, ne po prvi put, ali veoma ozbiljno da pobegnem.

Postaje mi jasno trenutak kasnije zašto niko osim mene nije reagovao na otvaranje vrata jer kroz njih upravo prolaze naši Pomoćnici predvođeni Frakom pa se podele i poredaju sa obe strane vrata pošto najave da će nam se Predstavnici pridružiti za pet minuta.

Osećam se bar za nijansu manje napetom kada pogledam Soi kako mirno stoji odmah sa desne strane vrata, i tada više osetim nego što primetim da neko staje pored mene.

-Treba li ti pomoć? - 

-Nemoj da mi upropastiš ovo. -govorim Randinu ne skidajući pogled sa svog Pomoćnika.

-Opusti se. Hoću da ti pomognem. -

Neću pasti na to ni za delić sekunde.

-Gledaj, možeš li samo sada da se držiš dalje od mene sa tim tvojim ko zna kakvim planovima i motivima? -

-Ne,ne bih rekao . Dobro mi je ovde. Stajaću   baš ovde.-

-To nije tvoje mesto. -

-Znam. I nije ni tvoje. -

-Ali ja sve vreme stojim ovde. Nisi imao razloga da bas tu staneš. -

-Mislim da pocinjes da paranoises. -

Dođavola.

-To je zato što me činiš još više nervoznom. -

-Odlično. To je ,zapravo, i bio moj plan. -

Bacam brzi pogled na njega, sa namerom da proverim da li me zafrkava pa se pomeram dalje od njega jer uhvati moj pogled i nasmeje se bezobrazno, zbog cega se sudaram sa Lušanom koji nam se upravo pridružio.

-Izvini. -promrmljam u njegovom pravcu.

-Samo što nisu. Spremna? - pita ignorišući moje izvinjenje.

-Ne. -

Hvata me za ruku i blago stisne valjda pokušavajući da me ohrabri u isto vreme kada čujem kako me Ender doziva što je verovatno znak da odem na svoje mesto.

Lušan mi namiguje kada se zajedno okrećemo pre nego što ode brzim koracima do svog mesta a mene Randin zaustavlja hvatajući me za rame.

-Srećno. -kaže samo pa me zaobilazi baš kada pomislim da ću skočiti na njega da mu iskopam oči.

Zapinjem za ivicu podijuma a Kirsen me hvata za nadlakticu jer sam očigledno nesposobna da hodam normalno pa me postavlja između sebe i Endera a onda se opet naginje ka meni.

-Da li je sve u redu sa malim Vajtom? -

Ne stignem da joj odgovorim jer se vrata ispred nas ponovo otvaraju a meni se vid zamuti, valjda od straha.