Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 18

Dugo stojim ispred kamenih nepomičnih kipova Trojice kraj kojih se nekako nađem iako mi uopšte nisu usput na putu do kuće.

Izbombardovana sam informacijama i ,iako baš to pokušavam, ne mogu ih sve odjednom obraditi. Verovatno sam zato toliko rasejana, toliko da je to već neuobičajeno za mene.

Mislim da se nisam ponašala ovako od Aironovog 16-og rođendana ,onda kada se selio a kad sam ja nepotrebno brinula.

"Da li je moguće da i sada samo previše brinem? "

Kada postavim sama sebi ovo pitanje postaje mi jasno da brinem o toliko mnogo stvari.

Brinem za Airona, najviše zbog toga što moram da ga lažem, onda zbog toga što je očigledno da se nešto dešava pa brine za mene .

Razmišljam i tome da sada odmah odem pravo kod njega i ispričam mu celu istinu ali se predomišljam iz više razloga,od kojih je najznačajniji briga da mu se nešto ne desi ukoliko to uradim.

Da li je to sebično? Mislim da jeste.

Doduše, poslednja briga kad je se setim gotovo poništava sve ostale ne čineći ih beznačajnim ali bar ne-mnogo- značajnim.

Sebično, rekoh. 

A tu je onda i ona priča o Zemlji koja me je u potpunosti izbacila iz koloseka, naravno ukoliko na trenutak sklonimo saznanje da sam Nebeska u stranu jer mi Kirsen dosta pomaže da ga prihvatim.

Sada,stojeći ovde,proklinjem samu sebe što nisam odmah postavila najlogičnije pitanje od svih: 'Kako ste vi toliko sigurni da je TA priča istinita? '

Možda je to samo još jedna u nizu teorija o onome što se zaista desilo, ili nije desilo, ali ko to sa sigurnošću zna?

Sledeće što me brine je Ender, podrazumeva se. Opet guram nešto u stranu- ovaj put je to što se ne ponaša previše 'očinski'  prema meni, razlog:  ni ja se ne ponašam prema njemu kao da mi je otac.

Doduše, mnogo bolje razumem njegovo ponašanje nego ponašanje njegove žene.

Ne može, bar po meni, da ti priđe potpuno nepoznata osoba ,kaže ti da je tvoj otac/majka/ ćerka ,i onda još i očekuje da se odmah počneš ponašati u skladu sa tim saznanjem.

Možda Kirsenino ponašanje ima neke veze sa onim majčinskim instinktima, ne bih znala reci, međutim ja ne mogu naterati sebe da samo tako prihvatim nekoga kao svoju porodicu bez obzira što je to moja krv.

Elem, ono što mene brine nije Enderovo  ponašanje, već njegovo konstantno procenjivanje mog ponašanja.

I onda se pitanje postavlja samo od sebe:  Da li je problem u meni?

Nisam najprilagodljivija  osoba na planeti, plus je prilično jasno do sad koliko se užasavam promena a moj život se za samo nekoliko dana počeo menjati iz korena.

-Sve što treba da uradiš, Kiti genije, je da se sabereš. -govorim sama sebi naglas.

"I,  sad si zvanično ludača koja satima stoji ispred kamena i priča sama sa sobom. "

Uzdišem duboko ,veoma duboko, misleći glupo da će ta akcija uraditi išta dobro za nered u mojoj glavi pre nego što polako krenem kući.

Ne znam šta je sa ovom našom kućom pa tera ljude da čekaju druge ljude na vratima, ali očigledno utiče i na Kseru.

-Kasniš. -govori.

-Znam, znam. -uzdišem- Zaboravila sam na vreme. Ideš sa nama?-

-U biblioteci? -pita ignorišući u potpunosti sve ,ili gotovo sve, što sam upravo rekla.