Ulicama Londona (ZAVRŠENA) // Cameron Dallas & Cara Delevingne

*1. Chapter*

Sophie POV
Iz sna me bude suncevi zraci. Konacno je subota, sto znaci da celo jutro mogu da se valjam po krevetu a ne da zurim na posao.
Jos samo mesec dana i idem na godisnji odmor. Jos uvek ne znam gde da odputujem, ali moram malo da pobegnem od ove londonske kise. Pocnem da se valjam po krevetu trazeci telefon da vidim koliko je sati, ali ga ne mogu naci. Krenem da ustanem ali mi se zavrti u glavi i padnem nazad u krevet. Tek sad osetim jaku glavobolju koja me poseti na sinocno pijancenje. To mi stvarno nije trebalo. Ali da nisam isla Chloe bi mi se verovatno na glavu popela, jer, kako ona kaze, malo dobrog pica i đuskanje sa strancima najbolje lece slomljeno srce, i upravu je.
Posle dugogodisnje veze sa Metthewom to mi je stvarno dobro doslo. Iako smo dve godine bili u vezi nikada nismo izasli negde zajedno. Zapravo on je uvek izlazio, a meni je to bilo zabranjeno. I tako sam zivela dve godine: bez izlazaka i uzivanja sa prijateljima, samo razmisljajuci o Mattu i poslu.
Ali svemu tome je dosao kraj pre dva dana kada sam ga u njegovoj kancelariji uhvatila sa asistentkinjom njegovog oca. Svo ovo vreme me je varao a ja sam bila tako glupa da nisam to primetila. Najlepse godine svog zivota sam protracila zbog njega. Vreme je da i ja malo zivnem. Sramota me je sto imam 25 godina a ne znam sta znaci zabava.
Odjednom me spopadne mucnina i pocnem da trcim prema kupatilu usput ruseci neke stvari. Kada sam nekako stigla do wc solje pocnem da izbacujem sav alkohol iz sebe. Kada zavrsim pustim vodu da onaj odvratan smrad i nekako se podignem na noge sto mi oteza jaka bol u glavi. Moj prvi mamurluk posle dve godine jeej. Moram priznati da mi je zabava nedostajala, i to mnogo, ali mamurluk? To uopste nije! Otvaram fioku sa lekovima u potrazi za brufenom. Nista ne mogu da nađem kada mi treba! Kada ga pronađem popijem lek, skinem se, istusiram i odem u kuhinju da skuvam sebi jaku kafu.
Taman sto popijem prvi gutljaj zacujem melodiju svog telefona. Zove me Chloe. Javim se i odmah zacujem njep pralepi glas.
- Heej curo! Samo te zovem da proverim da li si ziva. Sinoc si se posteno olesila.- kaze kroz kikot.
- Heej! Pa kao sto vidis ziva sam i da znas da se svega od sinoc secam. Danas castim rucak na nasem mestu i sve da si mi ispricala, jasno?-
- Da, da. Hajde onda vidimo se, ljubim tee!-
- Haha pitam se gde tako zuris. Ljubim i ja tebee!- kazem i prekinem. Obozavam tu devojku!

Cameron POV
- Ne zanima me nista! Imate dva dana da je nađete! Jasno?!-
- Da sefe. -
O gospode, ona mala iz kluba mi je skroz popila mozak. Od jutros ne prestajem da mislim o njoj, cak sam je i sanjao. Zelim opet da vidim to lepo lice i anđeosku plavu kosu, i bas zbog toga sam jutro digao na noge sve oceve i moje ljude, samo kako bi pronasao moju malenu, mog anđela. Sinoc mi je pobegla ali ovog puta nece.
Ovo mi je prvi put da se trudim oko neke devojke, uglavnom mi one sire noge, ali plavokosog anđela ne zelim samo za jednu noc. Ona mi je potrebna svakog dana i svake noci kao i vazduh.
Nije mi jasno zasto imam takve osecaje prema nekom koga vidim prvi put u zivotu. Mada, cini mi se da sam je vec negde sreo! Samo ne mogu da se setim gde.
- Hajde Camerone seti se! - vicem sam na sebe. Ni ne cudi me sto ne mogu da se setim... Toliko sam devojaka imao.... Cekaj... Setio sam se! To je ona devojka iz parka od pre par godina...
- Sa njom sam imao prvi poljubac a i ona samnom.- Kazem gledajuci kroz prozor svoje kancelarije u taj park.

Heej svima! Ovo je moja prva prica i nadam se da vam se sviđa😘😘💖