Ulicama Londona (ZAVRŠENA) // Cameron Dallas & Cara Delevingne

*4. Chapter*

Sophie POV

Proslo je cetiri dana od one poruke i cveca. I dalje ne mogu da shvatim ko je to. Palo mi je napamet da je to Matthew ali sam posle shvatila da on nikada ne bi uradio tako lepo.
Svaki dan dobijam nove slatke porukice i cvece i to mi se veoma sviđa ali me nervira sto ne mogu da shvatim od koga je to. Pomalo me je i strah zbog toga kada pomislim da bi to mogao biti i neki manijak.
Iz razmisljanja me prekine trubljenje automobila iza mene i shvatim da sam se previse zamislila i da sam napravila zastoj na semaforu. Brzo ubacim u brzinu i krenem prema kuci svojih roditelja na periferiji Londona.
Moj otac je hirurg a majka medicinska sestra i upoznali su se jos u srednjoj skoli i bili veoma dobri prijatelji. Kasnije je moj otac otisao u Ameriku a mama u Evropu i od tada se nisu culi dugo godina. Prvi put posle desetak godina su se sreli na nekoj dobrotvornoj veceri, zavoleli se, osnovali svoju privatnu bolnicu i nastala sam ja. Cak i posle toliko godina na njihovim licima i dalje se vide ljubav i sreca. Pomalo sam ljubomorna na njih.
Taman kada se parkiram ispred lepe dvospratnice vidim da se vrata otvaraju i iz nje izlazi moja majka Vivian u prelepoj zutoj haljini. Iako je vec skoro zagazila u petu deceniju zivota ima figuru na kojoj bi joj pozavidele sve manekenke i one starlete iako je rodila troje dece.
- Sophie duso, kako si?- upita grleci me. Dobro znam na sta misli. Rekla sam joj da sam raskinula sa Mattom i zahvalna sam joj sto mi ne nabija na nos to sto je nisam poslusala u vezi njega. Uvek je bila protiv njega i rekla mi da ga se klonim ali ja tvrdogla mazga je nikada nisam slusala, a ona je uvek bila upravu i uvek mi je bila najveci oslonac.
- Dobro sam. Kako ste ti i tata?- kazem skrecuci temu.
- Pa znas vec nas. Trenutno se prepiremo jer nezeli da prepusti mesto direktora Jacobu jer kako on kaze on je jos nezreo i nerazuman i nije spreman voditi bolnicu.-
Jacob je moj stariji brat, ima dvadesetosam godina i on je jedini krenuo putem nasih roditelja i upisao medicinu. Moja mlađa sestra Rene ima dvadesettri godina i upisala je menadzment a ja ekonomiju, ali se secam da sam, kad sam bila mala, zelela da postanem arheolog jer su me tada veoma zanimali dinosaurusi i sva ta cudesa.
- Ako je on nerazuman i nezreo onda sam ja prvakinja sveta u atletici.- nasmeje se na to je zna koliko ne volim sport.
- Znam ali tvoj otac nikako da shvati da nemoze u ovim godinama da trci po bolnici. No, hajdemo unutra vec nas svi cekaju.- kaze i krenemo unutra.
Kada uđemo vec mogu cuti smeh koji dolazi iz dnevne sobe. Krenem prema izvoru tog smeha ali me spreci kratka vibracija telefona koja oznacava poruku. Cim vidim nepoznat broj kazem mami da moram do toaleta na sta mi ona uputi sumnjiv pogled i vec znam da cu morati sve da joj ispricam.
Cim uđem u kupatilo otkljucam telefon i uđem u poruke
"Hej anđele mislim da je vreme da se sretnemo. Dođi veceras do London eye u devet sati xxx💖"
U tom trenutku sam pocela da se znojim. Plasim se ko bi me mogao docekati tamo. Ali moja znatizelja je pobedila i u sledecem trenutku kucam poruku
"Bicu tamo ali verovatno cu da kasnim". Za dve minute mi stize odgovor
"Cekacu te xxx💖"
Zakljucavam telefon i nabrzinu se umijem, izađem iz toaleta i krenem prema dnevnoj sobi.

Cameron POV

U meni vlada neopisiva sreca ali i nervoza. Nervozan sam jer ne znam kako ce reagovati na mene i da li me se uopste seca. Takođe se nadam da ce joj se svideti iznenađenje i da voli visinu.
Toliko sam uzbuđen zbog svega da se nisam mogao skoncentrisati na poslu i zato je sastanak lose prosao ali to me trenutno ne zanima. Kada vidim da je osam sati obucem svoj kaput i uzmem telefon u ruke. Uđem u poruke
"Da li je sve spremno"
"Jeste gospodine"
"U redu. Kada stignem tamo ne zelim nikoga da vidim makar to i bog bio"
"Ne brinite niste sve je sređeno"
- Hajde Cam, mozes ti t!- bodrim samog sebe ulazeci u auto.
Jos samo malo anđele.

Mislim da je ovo najduzi deo do sada. Nadam se da vam se sviđa💕💕