Ulicama Londona (ZAVRŠENA) // Cameron Dallas & Cara Delevingne

*18. Chapter*

Sophie POV

- Hajde jos ovo malo.-
- Ne mogu, muka mi je.-
- Molim tee.-
- Necu.-
- Ti mene ne volis...-
- Volim te Sophie ali ne mogu, muka mi je. Od jutros me teras da jedem. Ne mogu vise!-
Ok, mozda malo preterujem ali se on brze oporavlja. Svaki dan ga teram da jede i da ide na vezbe, koje ce mu pomoci da se brze oporavi jer je u komi mesecima mirovao. A on umesto da mi zahvali ponasa se kao dete...
- Nisam gladan... Spava mi se... Imam upalu misica... Dođi da se mazimo... Necu!... Aa Sophie, ljubavi mojaaa...-
Mislim da ce doktor i medicinske sestre da polude zbog nas. Ako vec nisu... Svet bi propao bez tvojih komentara.
- Soph?-
- Hmmm?-
- Odlutala si. Jesi li dobro?-
- Jesam Cam ne brini.- nasmesim se.
- Ne bih rekao.- prosapuce vise za sebe, ali sam ga cula.- Da li ti uopste jedes nesto? Dosta si smrsala.-
Kada je sada spomenuo od sinoc nisam nista jela.
- Jedem ne brini.-
- Sophie nemoj me lag...-
- Hej bro.- prekine ga nagli ulazak Justina. Cam duboko udahne i pokloni mi onaj "pricacemo kasnije" pogled.
- Hej Jus.-
- Prekidam nesto?-
- Ti bi i babu svoji prekinuo da umire... Sta ti treba?-
- Moramo da razgovaramo.- pogleda u mene i zakaslje se.- Nasamo.-
- Cekacu vas ispred.- krenem da ustanem sa stolice ali me Cameronova ruka na mojoj podlaktici zaustavi.
- Ici ces u restoran preko puta da jedes, Justin ce proveriti.- pusti mi ruku a ja preokrenem ocima.
- Dobro.- uzmem svoj kaput i torbicu i izađem. Liftom se spustim do prizemlja. Izađem napolje i najezim se od glave do pete zbog hladnog zimskog vazduha. Moje omiljeno godisnje doba. Jos malo ce bozic.
Prelazim put i ulazim u restoran u kojem sam u poslednja tri meseca provela dosta vremena. Odmah prepoznam konobaricu Melanie. Pozdravimo se i odvede me do mog uobicajnog mesta do prozora.
- Izvoli?-
- Kafu i moje omiljeno.- nasmeje se.
- Stize.- dok sam trepnula ona je nestala između redova stolova.
Posto sam ovde vec redovan gost cesto je viđam. Ne pricamo mnogo  jer ona ipak ima posla, ali iz onoga sto sam saznala divna je osoba. Melanie je dve godine starija od mene, zivi sa mlađim bratom u stanu na drugom kraju grada. Clan je volonterskog udruzenja koje pomaze starijim ljudima, i polovinu svoje plate daje u azil za pse. Kako ja obozavam pse dala sam novac za obnavljanje azila i kupovine svega potrebnog za njih. Usvojicu jedno kuce ali prvo moram reci Cameronu. Ulozila sam i u sirotiste za decu.
- Stigla kafa, uff sto je guzva danas.- pozali se dok stavlja kafu za sto.
- Jelo stize za pet minuta.-
- Uredu je Mel, o'ladi malo. Necu pobeci.-
- Samo se ti zezaj mala...-
- Mala?- nasmejem se.- Samo si dve godine starija od mene.-
- Nema veze, starija sam. Rado bih caskala ali posao zove. Ne bih volela da izgubim posao kod ovako zgodnog sefa. Vidimo se.- samo sam se glasno nasmejala. Ona uvek zna da oraspolozi.
Nedostaje mi Chloe. Mnogo. Pre mesec dana je otisla sa svojim roditeljima u Italiju. Iako ona to nece da prizna Justin dobro deluje na nju. Zajedno su vec duze vreme i nikada je nisam videla sretniju.
- Hej.- skrenem pogled sa prozora na osobu ispred sebe.
- Harry?-
Ispred sebe ugledam visokog muskarca, duge kovrdzave kose, smaragdno zelenih ociju kojima sam se uvek divila, i kezom od uveta do uveta zbog kojeg sevide dva reda biserno belih zuba.
- Glavom i bradom.-
- O boze nedostajao si mi. Sta ti radis ovde?- ustanem uz glasno skripanje stolice i privucem ga u cvrst zagrljaj.
- Verovatno isto sto i ti. I ti si meni nedostajala.- uzvrati mi zagrljaj.- Takođe su mi nedostajali tvoji medveđi zagrljaji, ugusices me.- pustim ga i odmaknem se od njega.
- Izvini.- mislim da sam se zacrvenela.
- Jao daj da vidim te obraze.- rukom mi podigne glavu i ustipa me za obraz.
- Hej to boli!-
- Izvini.- malo se sagne i poljubi me u obraz. - Da li je slobodno ovde?- rukom pokaze na mesto naspram mojeg.
- Da, sedi.-
- I pricaj mi, sta ima novo u tvom zivotu? Kako je Matt, Chloe, tvoja mama, svi?-
- Pa mnogo toga se promenilo...-
- Sta zelite da narucite?- prekida me Melanien glas. Pogledam prema njoj i ostanem bez teksta. Smeđu kosu je pustila iz repa i pada joj na ramena. Oci je uokvirila maskarom i alajnerom, a na usne stavila malo sjaja. Otkopcala je prva dva dugmeta na kosulji ali ne izgleda napadno. Jednostavno a prelepo. Pitam se za koga se to sredila? Pređem pogledom po restoranu ali nevidim nikog vrednog paznje, osim... Harryja! Pogledam je i uputim pogled "uhvatila sam te" na sta ona prevrne ocima.
- Isto sto i ona.-
- Stize.- pokloni mu osmeh i ode.
- I, kako ti se cini?-
- Sta?- pita zbunjeno.
- Melanie.-
- Koo?-
Duboko udahnem. - Ova devojka sto je malo pre bila ovde.-
- Slatka je.-
- Samo slatka?-
- Pa ok, zgodna je i lepa...-
- Izvolite.- opet nas Melanie prekine.
- Hvala Mel.-
Okrene se i ode.
- I voli da prekida ljude u sred recenice.-
- Dobra je ona.- nasmejem se.
- Da, hajde sad ti reci svom dragom Harryju sta ima novo i sta te muci.-
Duboko udahnem i pocnem da prepricavam sve sto se desilo predhodnih godina...

Cameron POV

- Hajde reci sada.- kazem kada Sophie izađe.
- Samo te molim da se ne uzbuđujes puno...-
- Jus samo reci.-
- Rebecca se vratila.-
- Molim?!-
Rebecca je moja bivsa. Znate one devojke kojima se zivot vrti oko spletkarenja i samo misle kako da upropaste zivot drugima? E takva je i ona. Obicna kuja. Bila je sa mnom samo zbog novca a ja sam je stvarno voleo... Na kraju mi je priznala da je njoj bitno samo bogatstvo i da je ja ne zanimam i da ce nestati iz mog zivota ako joj uplatim dovoljno velik novcani iznos na njen racun. Posto nisam zeleo da je vidim samo sam joj napisao cek a ona je odmah odskakutala sa svojim ljubavnikom. Posle toga je vise nisam video, vec godinu dana. Ni malo mi nije nedostajala. Ali sad kad je ovde brinem se. Ne za mene vec za Sophie.
- Za ovo Sophie nece saznati ok?-
- Ok bro.-
- Za sta necu saznati.- morala si sada da dođes?
____________________________________

18 deo je tu. Nadam se da vam se sviđa. Hvaaalaaa vaam na 200+ pregleda, mnogo mi znaci.💖💖
Com, vote?
Ly😘💕