Ulicama Londona (ZAVRŠENA) // Cameron Dallas & Cara Delevingne

*29. Chapter*

Cameron POV

- Sophie?!- viknem kada vidim da pada i iste sekunde skocim sa stolice i potrcim ka njoj.
- Sophie ljubavi, sta se desilo? Probudi se molim te!- glavu joj stavim u svoje krilo i mrdam je ne bi li se osvestila.
- Masone donesi mi kolonjsku vodu iz kupatila a ti Kylie casu vode.- klimnu glavama i otrce.
Primetim da je poziv i dalje u toku i javim se.
- Ko je to?- upitam.
- Cam? O hvala Bogu, sta se desilo?-
- Sophie se onesvestila! Sta si joj rekao.-
Posle nekoliko sekundi tisine progovori.
- Chloe je u bolnici.-
- Molim.... Zasto?-
- Sinoc smo se posvađali i ona je otisla negde. Ujutru su mi javili da su je ljudi nasli u nekom jarku pretucenu i iscepanu u nesvesti, a u bolnici su potvrdili da je silovana. Sve to zbog mene!-
- Smiri se bro, tako joj neces pomoci. Reci u kojoj si bolnici i cim se Sophie oporavi dolazimo.- kazem mazeci Soph po kosi.
Kaze mi koja bolnica i uz pozdrav prekinem vezu u trenutku kada Mason donosi kolonjsku a Kylie vodu.
- Evo tata.-
Uzmem kolonjsku iz Masonove ruke. Skinem cep i stavim par kapljica na ruku koju postavim ispod Sophinog nosa.
- Hajde sreco.- sapnem kada vidim da trepce. - Jesi li dobro?- pitam i ona blago klimne glavom.
- Kako je?- pita i vrlo dobro znam na koga misli.
- Idite u sobu.- kazem Masonu i Kylie i nakon sto se popnu uz stepenice pomognem Sophie da ustane i kada je podignem u narucje odnesem je u dnevnu sobu i spustim na dvosed.
Sednem pored nje i polako joj sve objasnim. Pokusam da ublazim realnost, jer tesko je videti voljenu osobu da se lomi. To lomi i vas.
   Nakon sat vremena se nalazimo ispred bolnice. Oduvek sam mrzeo bolnice. Pogotovo taj miris. Kada sam bio mali sam verovao da ispustaju neki gas od kojeg mi se uvek spava. Ili mi je samo bilo dosadno. Utrcavam u bolnicu sa Sophie i kada raspitamo kod kuckaste medicinske sestre na salteru za sobu utrcimo u lift zajedno sa nekim babama i doktorima. Kraickom oka primetim da jedan od mlađih doktora bulji u Sophinu zadnjicu. Okrenem glavu prema njemu i uputim mu pogled koji govori "skreni pogled da ti ne iskopam oci." Pogledam u Sophie koja se kida u sebi. Prebacim ruku preko njenih ramena i uputim joj ohrabrujuci pogled na koji mi odgovori nesigurnim i uplasenim osmehom. Dođemo do naseg sprata i na pocetku hodnika ugledam zabrinutog Justina kako hoda u krug. Primetim doktora kako mu prilazi i posle par razmenjenih reci doktor odlazi a on umorno pada na stolicu. Pocnem da trcim do njega a Sophie me prati u stopu.
- Da li je sve ok Jus?- pitam ga kada sednem na stolicu pored njega a Sophie do mene.
- U komi je. Jebeno je u komi i to zbog mene! I naravno mojih roditelja koji zele savrsenu zenu za mene!-
- Tise malo izbacice nas.- pokusam da ga smirim.
- Necu tise! Prokleti Zayn je upleten u ovo, to su njegovi ljudi! Vec duze vreme dobijam pretnje. Ali ja idiot kakav jesam, nisam se obazirao na to i sada je Chlo u jebenoj bolnici sa potreskom mozga!- nikada ga nisam video da je ovako uznemiren. Uvek je bio stalozen, dobar momak... Voli je.
- Idemo nas dvojica da prosetamo malo. Sophie moze ostati sama?- upitam je. Klimne mi glavom da moze. Ne bih da je ostavljam samu ali Justin mora malo da se ohladi.
  Kada dođemo do parka iza bolnice sednemo na jednu od mnogobrojnih klupa i Justin zabije glavu u sake.
- Cime je zasluzila ovo? Cime smo mi zasluzili ovo? Znam da nije savrsena, ali nisam ni ja.-
- Znam. Bice bolje bro.-
- Hoce. Znas kada? Kada se sklonim od nje.-
- Molim?- upitam jer ne mogu da poverujem da to cujem.
- Moram se skloniti od nje. Ovako ne ide. Ne mogu ceo zivot da strepim. Uvalio sam se u neke poslove Cam. Ne zelim da Chloe ispasta zbog toga.-
- Kakve poslove?-
- Kasnije Cam. Ne mogu jos i o tome da diskutujem. Samo moram da je se klonim neko vreme. Objasnices joj?- klimnem glavom jer ne znam sta bih mu drugo rekao. Izgleda da to vise nije onaj Justin.
- Tu noc... Nisam bio bas cist. Zbog toga sam joj i rekao neke stvari koje nije trebalo. Zeznuo sam stvar Cam... Idem da se oprostim sa Chloe, vidimo se bro.-
Ustane i odseta nazad u bolnicu pognute glave.
Da li je stvarno moguce da ja ne znam kakvi su ljudi oko mene?
_________________💔________________
U ovom poglavlju su u centru paznje bili Justin i Chloe ali nam se u sledecem vraca nasa ekipa. Malo sam zapustila ovu knjigu jer spremam novu, tako da ako zelite mozete da je pogledate kad je objavim.
                     Com, vote?⭐
                Ly😘💞👋