Ulicama Londona (ZAVRŠENA) // Cameron Dallas & Cara Delevingne

*5. Chapter*

Sophie POV

Dan je polako odmicao i polako sam postajala sve nervoznija zbog susreta sa nepoznatim covekom. Mami sam sve ispricala i njena reakcija me je veoma iznenadila. Umesto da bude zabrinuta zbog mene ona me je sva srecna terala da idem tamo. Samo sam cekala da joj srca krenu izlaziti iz usiju.
Kada sam se pozdravila sa svima polako sam krenula prema svom odredistu.
Ulice su kao i uvek pune uzurbanih ljudi koji idu svojim domovima, vozaca koji se nervozno probijaju kroz guzvu, restorana i kafica iz kojih se cuje muzika u kojima se vide ljudi koji opusteno caskaju jedni sa drugima i uzivaju u veceri obasjanoj zvezdama sto je veoma neobicno za London jer ih uglavnom oblaci sakriju.
Priblizavajuci se London eyeu primetim da nema mnogo ljudi, zapravo nema skoro nikoga osim neke macke ili psa lutalice.
Parkiram se, uzmem torbu i jaknicu u ruke i izađem napolje i zakljucam auto. Kad obucem jesenju jaknicu polako se okrenem ali ne vidim nikoga. Pogledam u telefon i vidim da kasnim 7 minuta. Nije valjda odustao? Pogledam oko sebe i taman kada pomislim da je otisao vidim musku siluluetu nedaleko od mene. Iako me je je strah jer ne znam sta da ocekujem, sigurnim hodom krenem prema njemu.
Kada sam mu se priblizila ugledala sam, meni odnekud poznato, lice. Samo stojimo jedno pred drugim i gledamo se.
Cujem kako prociscava grlo i na sekund mu pogledam u usne. Izgledaju tako meko i socno, takve bih mogla doveka bez prestanka ljubiti.
- Hej.- cim to izgovori shvatim da sam predugo buljila u njega i odmahnem glavom da oteram misli i pogledam ga u oci. Prelepe kestenjaste oci. Podseca me na nekog.
- Da li se mi vec znamo? Poznat si mi.- upitam ga.
- Saznaces. Hajde sada imam jedno iznenađenje za tebe-krenemo prema "londomskom oku" i uđemo jednu od kapsula. Pomalo se plasim visine i kada duboko udahnem pluca mi ispuni njegov opijajuci parfem. Nikada nisam ludila za muskim parfemima kao ostale devojke ali ovaj mi je pomutio um.
- Dođi ovamo- kaze i povuce prema levoj strani.
U kapsluli je mrak i jedino sto pravi svetlost jesu svetla grada i mesec.
- Stani ovde i zazmuri. Veruj mi molim te.- Kada zatvorim oci osetim kako se kapsula pokrece i da on odlazi od mene. Cuje paljenje upaljca i nos mi ispuni njegov miris pomesan sa mirisnim svecama. Posle dva minuta osetim da prestajemo da se penjemo gore i cujem ga kako se krece prema meni i stane iza mojih leđa.
- Otvori oci.- prosapuce. Polako ih otvaram i par puta brzo trepcem da bi mi se oci privikle na svetlost. Okrenem se prema njemu zadivi me prizor. Oko nas gore male mirisljave svece, pod je pokriven mojim omiljenim cvecem, laticama crvenih ruza a u pozadini se cuje stara pesma Richarda Marxa "right here waiting" {pustite pesmu}.
- Ovo si sve ti uradio?-
- Uz malu pomoc, ali sam sve ja osmislio- odgovori mi a ja se iznenadim. Malo mi je neobicno to da je muskarac romantican. Matt nikada nije bio.
- Dođi- kaze mi i okrene prema gradu. - Vidis ono tamo- prstom mi pokaze na, odavde malo, srce od sveca. Nalazi se u parku. Onom parku. Secanja mi naviru i pocinjem da shvatam odakle se secam njegovih ociju. Okrecem se prema njemu.
- Cameron? Cameron Dallas?-

Cameron POV

Seca. Seca me se! Ne mogu da verujem! Moj anđeo me se seca. Moje telo preplavljuje ogromna sreca, osecam je u svakoj celiji. Pogled mi leti sa njenih usana na njene sivo-zelene oci i sve sto zelim je da je poljubim.
- Secas me se?- pitam je.
- Nikada te nisam ni zaboravila. Pa bio si mi prvi decko.- 
- Ne mogu da verujem da se secas. Pre koliko je to godina bilo? 10?-
- Da, imali smo petnaest. To se ne zaboravlja. Ali, kako si me pronasao?-
- Secas se kad si pre dve tri nedelje izasla sa drugaricom u klub?- upitam je i ona mi zamisljeno klima glavom. - Tada sam te prepoznao. Ne odmah, ali sam se setio da si to ti. Nedostajala si mi Sophie...-
- I ti meni Cam... Zao mi je zbog tvog brat...- kaze mi tuzno.
Moj brat. Pre tri godine je poginuo u saobracajnoj nesreci. Skrenuo je sa puta sa visokim sadrzajem alkohola u krvi. Od tada se moj otac ne slazemo najbolje a mama je upala u depresiju iz koje se izvukla posle godinu dana.
- Ne treba tebi biti zao anđele. Mogu li da vidim jedan tvoj prelepi osmeh?- pitam mazeci je po obrazu a ona mi pokloni jedan prelepi osmeh.
- Umm... Imas li nekoga... Mislim... Imas li devojku?- nasmejem se na njeno mucanje.
- Nemam anđele, ti?-
- Ne, nemam devojku- sada se ona smeje meni.
- Mislim, imas li decka?- sama pomisao na to stvara neku gorcinu u meni.
- Ne, nemam ni decka- kaze nekako tuzno.
Ne zadugo malena.
Molim? Ko si ti?
Ja sam ti.
A ko sam onda ja?
Sveti Petar! Ja sam tvoja savest.
Samo se gubi sad moronu.
Da li si ti svestan da sam sebe nazivas moronom?
Samo idi sad, kvaris trenutak!
- Ovaj... Cam da li si dobro?-
Tek sad shvatim da celo vreme kao najveci kreten buljim u njene grudi. Samo jos fali da pomisli da sam neki napaljeni manijak.
Cekaj, cakaj... Zar ti to vec nisi?
Nisam!
Batice, necemo da se lazemo, znas da ja znam za sve tvoje vrele snove. Sa sigurnoscu mogu da kazem da jesi, a ova mala nema pojma sta je ceka.
Samo umukni molim te!
- Ja... Ovaj... Izvini, zamislio sam se-
Covece samo joj priznaj da ima dobre grudi i da je normalno da buljis. Musko si!
- Aha... Ja bih morala da krenem. Vec je deset sati a ja sutra moram na razgovor za posao.-
- Uredu, ali da mi obecas da ces sutra na veceru sa mnom u suprotnom te ne pustam.-
- Hmmm moze. Moze oko sedam.-
- Naravno. Docicu po tebe u sedam i vodim te na moje omiljeno mesto, svidece ti se.-
- Kako ti znas gde ja zivim?-
- Moglo bi se reci da sam se raspitao.-
Raspitao? Znas vise o njoj nego njena rođena majka!
Rekao sam ti nesto!
Posaljem poruku i tocak pocinje da se spusta.
Otpratim je do njenog automobila i otvorim joj vrata kada ih otkljuca.
- Stvarno mi je bilo lepo veceras. Hvala ti.- kaze mi i malo se podigne na prste i poljubi me u obraz tik do usana sto mi posalje trnce niz telo.
- Vidimo se sutra anđele.- poljubim i ja nju. Uđe u auto i stavi pojas kada joj zatvorim vrata. Mahnem joj a ona meni posalje poljubac, pokrene auto i ode.
- Konacno!!- proderem se na sav glas. Konacno anđele.

Nadam se da vam se svidelo. Da li bi voleli da ubacim vise smesnih scena?
Ly💖💖😘😘