Ulicama Londona (ZAVRŠENA) // Cameron Dallas & Cara Delevingne

*22. Chapter*

∞4 godine kasnije∞

Sophie POV

- Maamaa leci joj da pozuliii!- cujem Masona kako me zove.
- Kylie pozuri molim te, zakasnicu.-
- Alii mamaa necu da idem!- kaze i napravi puppy face.
- Ky gospođa Rose je dobra zena, a sad ne mogu sa joj nađem zamenu jer vec kasnim.- pokusam da joj objasnim.
- Ali ona me telala (terala) da jedem glasak (grasak), to je fuj!- nasmejem se na to a ona se namrsti.
- Dobro, reci cu joj da vam vise ne daje, ok. Mozemo li sada krenuti?- pitam je. Klimne glavom. - Hajde idi kod Masona i obucite se i obujte.-
- Doblo mama.- ostavi mi poljubac na obrazu i otrci kod svog brata.
Da imam decu. Pre cetiri godine sam saznala da sam trudna.
Obujem svoje cizmice sa visokom petom, obujem kaput i sa svojim blizancima se spustim liftom do prizemlja i kada izađemo napolje sednemo u auto i krenemo.
Cameron ne zna za njih. Njegova su deca naravno, ali on je tada bio okupiran drugim stvarima...

_______________
•°• Flashback•°•

Trudni ste... Trudni ste... Trudni ste... Te dve reci mi odzvanjaju u glavi kao eho od kada sam izasla iz bolnice. Zasto bas sada!!? Kako cu to dete sama odgajati? Sa Cameronom se nisam ni cula ni videla vec dve nedelje. Mediji kazu da se pomirio sa svojom bivsom ljubavi Rebeccom, ali ja ne mogu da poverujem u to.
Zato upravo stojim ispred ulaza zgrade u kojoj se nalazi njegov penthous placuci i neverujuci svojim ocima.
U velikom holu, u kojem su sada pobacane ruzine latice, stoji Rebecca a ispred nje kleci Cameron sa malom kutijicom u ruci, u kojoj je prsten, a drugom rukom drzi Rebeccinu. Vidim njegove roditelje, Justina i Chloe, i jos neke ljude za koje predpostavljam da su Rebeccini roditelji i jednu devojku mojih godina koja je verovatno njena sestra.
Vidim da joj nesto govori na sta ona uzbuđeno klima glavom i nakon sto joj stavi prsten ona mu se baci u zagrljaj. Osetim kako me nesto zaboli oko srca i ne da mi da disem, trenutak kasnije osecam da puca i ostavlja veliku prazninu iza sebe. Vise mi ni suze ne liju niz lice, samo bledo gledam u prizor ispred sebe. Chloe me ugleda i krene prema meni ali ja samo odmahnem glavom i usnama oblikujem jedno "zvacu te", okrenem se i odem.