Ulicama Londona (ZAVRŠENA) // Cameron Dallas & Cara Delevingne

*3. Chapter* |season 2.|

[A\N] Znam da sam rekla da ce ovaj nastavak doci odmah posle proslog, ali zbog skole nisam uspela na vreme da ga zavrsim. A zbog ucenja je ovako kratak...
Usputni??
Uzivajte💞

Kylie POV

Polako se budim iz sna. Osecam tupu bol u glavi, zato mi ne prijaju suncevi zraci koji prolaze kroz rupice na roletnama. Nesto nije uredu. U mojoj sobi prozor se ne nalazi na ovoj strani a boja zidova nije zelena. Nije ista ni posteljina ni velicina kreveta. Moj je mnogo veci jer volim da se rasirim preko celog kreveta dok spavam. Podignem jorgan i vodim da sam gola. Iste sekunde se pokrivam i zatvaram oci sa nadom da cu se setiti necega od sinoc. Kroz glavu mi prolaze slike Evana i njegove kucke, Masona kako mi prilazi i kasnije opijanja sa Louisom. Louis... Boze molim te ne samo on! Otvaram oci i polako se okrecem na drugu stranu. Vidim Loua kako mirno spava pored mene sa pokrivacem koji mu je spao do stomaka. Izgleda preslatko ovako. Da nije najbolji prijatelj mog brata... Udahnem duboko. Bolje da odem pre nego sto se probudi. Ako budem imala srece nece ni znati da sam to bila ja. Na brzinu pokupim svoju odecu po sobi i torbicu i odem u kupatilo zakljucavajuci vrata. Uđem u kabinu i pustim vodu. Topla voda tako prija mom telu sada. Nađem neku njegovu kupku i nasapunjam se njome i potom je skinem. Izađem napolje i obrisem se cistim peskirom koji potom bacim na pranje. Obucem donji ves od sinoc, jedva cekam da se presvucem kuci. Operem zube i umijem se da bih skinula sminku, dobro je sto nisam stavila vodootpornu. Iz torbice izvadim korektor, maskaru i labelo i to nanesem na svoje lice i usne. Imam ogromne podocnjake. Izvadim i jednu tabletu protiv bolova i popijem je. Na kraju se obucem i par puta prstima pređem kroz kosu i na kraju je vezem u visoki rep. Obujem patike i otkljucam vrata. Dobro je sto Melanie i Harry nisu kuci, stvarno bi me bilo sramota. Ispred vrata me ceka on. Go kao od majke rođen. Brzo ponovo zatvorim vrata i zakljucam ih.
- Obuci se budalo!- viknem da bi me cuo.
- Obukao sam se.- kaze posle minute. - Otvori mi vrata Kylie, hocu da razgovaramo.- polako otvorim vrata i izađem iz kupatila naslanjajuci se na zid pored.
- Nemamo o cemu. Samo se skloni da mogu da idem dok ne primete da me nema.-
- Kylie, molim te...-
- Nemoj Lou. Ono od sinoc je bila greska i zaboravimo na to. Zapravo nije se ni desilo. Ok?-
Ne cekam da mi odgovori vec se iste sekunde okrenem i uputim prema vratima. Nakon sto zatvorim vrata njegove sobe zacujem lupanje staklenog predmeta a potom i glasno psovanje. Brzim koracima se stepenicama spustim do prizemlja a zatim izjurim napolje da ne bih dosla u iskusenje da se vratim kod Louisa. Drhtavim rukama izvadim telefon i pozovem sebi taksi. Nakon par minuta taksi mi je na vidiku u isto vreme kada i Louis izlazi iz svog dvorista meni u susret. Trci prema meni ali ja vec otvaram vrata od auta. Smestim se na zadnje sediste i auto se pokrene. Prolazim pored Louisa koji porazeno stoji pognutog stava gledajuci u mene. Izvini Lou.

Mason POV

Vec sat vremena lezim u krevetu i osluskujem. Ako joj je nesto uradio ubicu boga u njemu. Krv cu na slamcicu da mu pijem. Smiri se Masone, znas da joj nece nauditi. Upravu si. Velika je ona devojka, ume da se stara o sebi.
Znam to ali ipak je ona moja mlađa sestrica, moram se brinuti. Mlađa je od tebe za osam minuta. Kako god. Napokon, oko pola sedam zacujem korake a zatim i ovaranje i zatvaranje vrata. Konacno mogu da odahnem.
Mada moja sreca ne zazivi. Posle sat vremena cujem tiho lupanje po vratima.
- Ko je?- pitam pospano, jer ako je tata moze samo da se vrati jer nemam snage da slusam njegove gluposti.
- Kylie je.- previse je tiha.
- Uđi.- kazem i dohvatim majicu sa kraja kreveta koju potom obucem.
- Hej Ky, jesi li dobro?- pitam kad primetim da joj je lice crveno od plakanja na sta odmahne glavom.
- Hajde, znas da meni mozes sve reci.-
Proguta knedlu pre nego sto kaze nesto zbog cega se zamrznem.
- Spavala sam sa Louisom.-

Cameron POV

Kada dođem kuci ponovo se skinem u bokserice jer je kuci pravi pakao. Umorno legnem u krevet i zagrlim Sophie. Poljubim je u vrat i glavu zadnjurim u njenu kosu. Mirise na raj. Moj anđeo.

Sophie POV

Otvorim oci jer me probudi zvuk telefona. Jos uvek pospana napipam telefon na nocnom stocicu i taman kada ga uzmem u ruku prestane zvoniti. Ko jos zove u pola osam ujutru?! Vidim odgovor kada pogledam ciji je propusten poziv. Melanie. Nazovem ovog puta ja nju i posle par trenutaka se javi.
- Nadam se da je neko umro Mel.- odmah progovorim.
- Izvini Sophie, ne bih te zvala da nije bitno. Mozes li za sat vremena doci do naseg kafica?-
- Mogu. Sta nije uredu?-
- Reci cu ti kada se vidimo. Cao.- kaze i prekine.
Zbunjeno pogledam u telefon i ostavim ga na mesto. Pogledam u Camerona do mene kako spokojno spava. Bas imam srece sto ga imam. Nikad vise necu dozvoliti da nas neko rastavi. Nikad.
____________________________________
Da li zamerate sto vise pise Kylien i Masonov pov? Da vratim na staro ili je ovako bolje??
                        Com, vote?
                    Ly😘💞👋