Ovo je priča o onoj tamnijoj strani života i navodi nas na mnoga pitanja koja sebi moramo da postavimo: ko smo, šta smo, da li sudbina zaista postoji i od čega se sastoji zapravo život.Elčin Onal nam priča jednu neobičnu priču o devojčici od 14 godi...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Istanbul 2001.god
Tog dana je bio na redu ispit iz prava.Nije bio nimalo lak.Trebalo je poznavati pravo svake države Evropske Unije, Severne Amerike, Azije.Mislim da ga tad to nije ni najmanje zanimalo.Uzeo je pitanja, vratio ih je, zahvalio se profesoru na strpljenju i izašao.Pravo ga nije preterano zanimalo.Za njega to je bio vrlo glup predmet i pitao se šta će mu kad svaka firma ima makar jednog pravnika.Nije ni pomislio na to već su mu misli bili kod Ozge.Ispred amfiteatra ga je čekao Ozcan.Znao je šta se desilo.Zapravo je takav bio njihov odnos.Čitali su jedno drugo bez problema.Zato je i Ozcan znao šta se desilo čim je video svoj pobratima da izlazi iz amfiteatra.
-Pusti me da pogađam.Uzeo si pitanja, zahvalio se profesoru na strpljenju i izašao.
Onur ga je pogledao ozbiljno, a zatim se nasmejao i rekao:
-Upravo tako.
-Ali tebe kao da to ne zanima.
-Ni najmanje.-odgovorio mu je Onur.
-Nemoj mi reći da smo još kod problema zvani Ozge.
-Jesmo, nažalost.
-Čoveče, ponašaš se kao da se nešto strašno desilo.Onur, ovo je u dugim vezama normalno.
-Smatraš?
-Da.Ništa se ne brini.Biće bolje.-potapšao ga je po ramenu i otišli su na kafu.
Situaija u kojoj se nalaze previše ga je mučila.Onur je bio savestan mladić.Nije želeo da ga iko laže ili zavarava pa se tako ponašao prema svojim devojkama.Zato ga je to sa Ozge toliko brinulo.Osećao se tako bedno, jadno.Kao da je vara.Bio je dobar čovek, nije lagao bez preke potrebe i to je očekivao od drugih.Kažu ljudi da kako radimo tako nam se vraća.To je samo izreka, ali u realnom životu nije tako.Ne možemo očekivati da će svi biti dobri prema nama, ako smo i mi prema njima.Ozge je prva to iskusila.Mislila je da ima drugarice, a zapravo je sama.To dugo nije mogla da shvati.Kao što ni tad nije mogla da shvati šta joj zapravo te "drugarice" rade. -Videli smo novine, Ozge.-dobacila joj je jedna drugarica
-Sjajan način da pokažeš javnosti da su to samo glasine.Mislim na raskid.-rekla joj je druga.
-Prosto ti zavidim.-kroz smeh je odgovorila treća-Ovaj moj ne želi da izlazimo.Šteta.Ti baš imaš sreće.
-Devojke, da li mislite da sam pogrešila?-upitala ih je Ozge.
Govorile su u glas, ali ih je Ozge razumela.
-Naravno da ne.Pravu stvar si učinila-odgovorila joj je druga
-Devojke, od tad smo u lošijim odnosima.Osećam se jako krivom.
-Nemoj.Nemaš razloga.Ti ga voliš.Voliš ga, zar ne?-govorila je treća.
-Naravno da ga volim.To se podrazumeva.Pa toliko dugo smo zajedno.Volimo se.-odgovorila je Ozge.
