Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 22 - Zbogom Deniz(Deo 2)

Gulšah je polako izašla iz Zejnepine ordinacije.Otišla je za svoje radno mesto i poslala po učenici koja je tu na praksi da odnese Zejnep kartone pacijenata.Za to vreme Zejnep je napisala da želi da da otkaz zbog bolesti sina, potpisala, stavila u kovertu, naznačila da je za direktora bolnice i po učenici koja joj je donela kartone poslala.Direktor se jako iznenadio.Mislio je da će uspeti da to izbalansira jer ne želi da izgubi tako dobrog i savesnog lekara.Pozvao ju je u kancelariju.

-Mogu li da uđem?-upitala je direktora.

-Uđi Zejnep.Čekao sam te.Šta ovo znači?-pokazao joj je pismo.

-Dajem otkaz direktore.

-Dobro to vidim ali zašto? Nisi zadovoljna uslovima rada? Znaš da si ti za nas nešto posebno.Kao koka koja nosi zlatna jaja.Šta god želiš ispunićemo.

-Hvala vam na tim rečima ali ne želim da zbog prezimena se odnosite prema meni kao prema nekom posebnom.

-Nije samo prezime u pitanju.

-Oprostite, ali ne želim da se razlikujem od bilo koga u kolektivu.Uvek sam strogo poštovala pravila i insistirala sam da se prema meni ne odnose tako.Hvala im.Lepo su me primili.Hvala i vama što ste me primili na posao.

-Nama je bilo drago da u kolektivu imamo tako savesnog i odgovornog doktora.Šta onda nije u redu? Zbog čega daješ otkaz?

-Znate...Moj sin je imao saobraćajnu nesreću.

-Da...Načuo sam nešto.I? Kako je?

-Dobro je.Ali više ne vidi.

-Žao mi je.

-Ja ne mogu da ga ostavim u takvim trenucima.Dajem otkaz da bi mogla da brinem o njemu.To sam i napisala.

-Ne moraš da daš otkaz.Dolazićeš kad ti to vreme dozvoli.

-To znači da bih bila povlašćena, a ja to ne želim.Briga o takvom bolesniku zahteva 24-časovnu smenu.

-Znači ne postoji ni jedan način da te zadržimo?

-Ne.Prihvatite moju ostavku, molim vas.

-Dobro.Možeš da ideš, ali...

-Ali?

-Ako nađeš zamenu.

-Šta to znači?

-Time ti dajem vremena da razmisliš o tvojoj odluci.Mislim da je ishitrena.Ali ako i dalje budeš bila pri svojoj odluci nađi dostojnu zamenu, dovedi je i onda možeš da ideš.

-Ja sam razmislila.Zapravo ovo želim da uradim od sinhovljeve nesreće.Želim da prestanem da radim.

-Ja ipak mislim da možeš to da uskladiš.

-Ne razumete.Ne želim da okupim gomilu ljudi da ga čuva i pomaže mu.On je sad kao dete koje uči svoje prve korake.Najsigurnije će se osećati uz mene, majku.

-Ja i dalje stojim pri onome što sam rekao.

-Znači ucenjujete me.

-Nije to ucena.

-Nego šta je?

-Jedna vrsta nagodbe.

-U redu.Ništa se ne brinite.Dovešću vam dostojnu zamenu.

Zejnep je ustala i otišla.Besna je.Gulšah ju je videla i pita se šta se desilo.Zejnep ulazi u svoju ordinaciju i zalupila je vratima iz sve snage.Ne može da veruje šta joj se dešava.Jako je nervozna.Ne zna gde da nađe dostojnu zamenu.Nikog ne poznaje.Sve koje je poznavala već rade negde.Setila se svog profesora anatomije.U odličnim je odnosima sa dekanom.Upravo to joj je trebalo.Rešila je da ga poseti čim završi sa pacijentima.Zatim je ušla Gulšah.