Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 20 - Onurovo slepilo (poslednji deo)

Dao joj je flašıcu sa vodom ı ona ju je stavila na sto.Umornog lica pogledala ga je i uzdahnula.Imala je umoran pogled.Kao da ton e želi da radi, kao da je neko puškom tera.A zaista nije bilo tako.Onur je bio ubeđen da će zauvek ostati uz njega, a on će je usrećiti i odustati od svojih tvrdih stavova da se ne provlači kroz medije.Ovo što mu se desilo bila mu je lekcija i želeo je da kad izađe iz bolnice razgovara s njom da se pojave u nekoj emisiji ili na nekom javnom događaju.Jer ono što on radi nije u redu.Shvata da je Ozge napravila jako težak izbor između ljubavi i pojavljivanja u medijima.Na silu je izabrala.Od tog trenutka rane su prividno zacelile, ali još uvek su duboke a možda i neizlečive.Nisu govorili a nije bilo ni potrebno.Retko se razujmeju i dok pričaju a kamoli dok ćute.On je mislio da će sve biti u redu dok je ona samo gledala kako da izađe iz tog pakla.Sela je u fotelju i ogrenula glavu k prozoru.Onur je zadremao.Ozge primetivši to izašla je ispred sobe.Zatim je otrčala do lifta i izašla je napolje na vazduh.Jako teško je disala.Pritiskao ju je onaj topao vazduh.Kad bi pogledala u nebo pomislila bi da će svakog trenutka početi oluja, strašno nevreme, ono retko viđeno u Istanbulu.Ali nije.Gledala je u nebo i pokušala da prodiše.Ramišljala je da li greši jer ipak ona voli svog dečka na neki način.Gledala je levo-desno.Ne shvata odakle su se novinari stvorili.Istog trenutka se vratila.

-Prokletstvo!Kako su samo saznali?Zar nema bitnijih tema nego samo nas jure? Ma ne mogu da verujem.-govorila je sebi u bradu dok je čekala lift.

Šebnem je danima posmatrala kako se u kući odvija situacija.Naravno da je držala jezik za zubima.Želela je da to čuva kao zadnji adut koji bi mogla da iskoristi da ostane u kući.Ni njena situacija nije bila laka.Uvek su je držali sa strane.Iz svog tog odbıjanja rodıo se njen bes da ım sve naplatı a zatım pokupı se ı ode.Rešila je da pozove Iumuta.Okretala je taj dobro poznat broj.Tišina.On se ne javlja.Tako je već 3 dana.Tačnije od kad se Onuru ono desilo.Prekipelo joj je.Nije želela da bude samo za zabavu i otišla je pravo do njega.Umut je sedeo u stanu i pio viski.Nije mogao da se pomiri s tim mislima da će biti opet ostavljen.Onaj ko je jednom ostavljen od te osobe uvek će biti.Za Simge on je bio razonoda.Onda kad se posvađa s mužem dođe njemu, ali opet se vrati istom tom mužu.Opet je uz njega dok Umut uvek izvisi.Mora da čeka da nađe slobodnog vremena za nju a to nije ono što želi.On želi da je ima kao prijatelja, ljubavnicu, ženu.Kao nekoga kome će biti centar sveta.A on to definitivno ne predstavlja Simge.To je samo ono što bi on želeo da bude.U tim mislima mu je prolazilo vreme.Tada, začulo se zvono na vratima i prvo nije želeo da ih otvori ali videvši upornost nezvanog gosta pristao je i otvorio ih je.

-Šebnem?

-Iznenađen si što me vidiš?

-Da.Neprijatno iznenađen.Nisam ni sanjao da ćeš doći.

-Eto došla sam.

-Dobro, sad se okreni i idi.

-Ti to ozbiljno? Ne mogu da verujem.Skloni se-rekla je besno ušavši na silu a Umut je zatvorio vrata gunđajući.

-Šta se dešava?

-Šta se dešava?

-To ti meni reci.O čemu se radi? U čemu je problem ljubavi?

-Nema nikakvog problema.

-Da, kako da ne! Zato si se zatvorio, navukao zavese i zalegao u fotelju zapalio cigaru i piješ.Zbog toga? Jer se ništa ne dešava?

-Pa šta i da se dešava? Kao da te je briga?

-Mene.-rekla je Šebnem uhvativši ga obema rukama za glatke obraze i pogledavši ga pravo u oči

-Naravno-odgovorio je s nepoverenjem sklonivši glavu u stranu

-Ja te volim.Molim te, razgovaraj samnom.