Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 23 - Ja zelim to dete (poslednji deo)

Hikmet je stajao kod stepeništa I šetao u krug.Previše ga je uznemirilo ovo ponašanje ali I šokiralo. Ugledavši Šebnem sve jer na nju istresao, kao I uvek.

-Dobardan.-rekla je Šebnem.

-Kuda si krenula?-upitao ju je svekar oštro.

-U svoju sobu, kao I uvek.

-Šta si uradila sad? Kome si zlo nanela?

-Ništa.Bila sam u šopingu.

-Bez kesa?

-Nije mi se ništa dopalo.

-Samo to I znaš.Bog te ubio.

-Šta da radim? Muž mi je u bolnici, ne dozvoljavate mi da se zaposlim.Šta da radim? Eto, ubijam vreme.

-Opet ti je jezik postao dugačak.Ali znam ja kako ću ga skratiti.

-Skratite ga.Jedva čekam da svi sve saznaju I da se spasim ovog prokletstva.Od početka me mučite.

-I još ću da te mučim.Šta to radiš? Simge je besna.

-Simge?-trgla se.

-Da.Vrištala je, tražila te.Šta si opet uradila?

-Ništa.To je između mene I nje.Pustite nas da rešimo taj problem.I molim vas, ne mešajte se.-rekla je I otišla.

Polako se popela uz stepenice.Duša joj je bila u nosu, krz telo je prolazila neka čudna struja.Koraci su bili sve sporiji, a sve zbog njenog ogromnog straha od Simge jer nije ubila svoje dete.Na pamet joj je pala ona scena od sinoć, koja ju je istovremeno uništila ali I omogućila joj da konačno skine taj povez s očiju.Konačno...dolazi do sobe.Zastaje.Duboko diše I pokušava sebe da smiri.Jedan korak napred I ušla je u sobu.Jeste se plašila.Umirala je od straha jer zna da može nauditi njenoj bebi.Gledala je po sobi.Nikog nije bilo.Odjednom sa terase je ušla Simge.

-Bravo.Bravo!-govorila joj je I aplaudirala

-Šta hoćeš-upitala ju je Šebnem.

-Šta hoću? Šta hoću?-počela je da kruži oko Šebnem I da se histerično smeje.

-Ššš-ta hoćeš od mene Simge?-ponovila je pitanje mucajući I udaljivši se 1-2 koraka od nje.Stajala je kod vrata koja vode na terasu, okrenuta leđima k izlazu.

-Šta je bilo? Sad se plašiš? A nisi se plašila kad si ostala trudna?A?-viče I prilazi 1-2 koraka prema Šebnem.Ona se udaljava.Izlazi na terasu.

-Odkud znaš da sam trudna?-upitala je uplašeno.

-Ti stvarno misliš da ćeš da se tako igraš I da ću ja na sve to da zažmurim.Je li? Znaš li ti šta sam ja uložila u ovo? Znaš li? I stvarno ćeš misliti da ćeš se tako lako izvući?

-Ne.Ne mislim.

-Šebnem, ne igraj se samnom!

-Ne igram se.Ne želim ni da vas vidim više.Ni tebe ni Umuta.Ne zanimate me.Zanima me samo moje dete.

-Šebnem, iskušavaš me.Nemoj!

-Ništa ti ja ne radim.-stala je uz ogradu na terasi.Gleda dole, a zatim u Simge.Preplašena je.

-Znači nećeš da abortiraš kao što si se dogovorila s Umutom.Jel tako?-upitala ju je besno, a zatim dodala-Šebnem, abortiraćeš!

-Ne! Ko će me naterati? Ti?

U toj svađi Simge se izgubila, a Šebnem još više uplašila.U tom guranju Simge nije shvatila da je uhvatila Šebnem za ruke I pokušala da je baci sa terase.

-Dete je Emreovo!-vikala je Šebnem.