Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 22 - Zbogom Deniz (Deo 7)

Kada sam se trgla iz ovih snova shvatila sam da me čeka jedan razgovor sa Salihom.Znam gde sam došla i čime se on bavi, ali...Nemam izbora.Sada sam shvatila da me samo on može zaštititi. Uz njega smo obe bezbedne, ali dokle...Plašilo me je to prijateljstvo.Znala sam šta pričaju za njega.A najviše me je plašilo da ne zatraži nešto za uzvrat.Nešto što neću želeti i neću moći da mu pružim.To me je užasavalo.Samo da Salih ne bude kao on, mislila sam.Tako sam i krenula niz stepenice kod njega.Čim je čuo korake dao mi je do znanja da me čeka u dnevnoj sobi.

-Ovde sam, Elčin.Dođi.Sedi.-rekao je, a ja sam mu bojažljivo prišla i sela malo dalje od njega na šta je on dodao-ne boj se.Neću ti ništa.Elčin.Zar stvarno misliš da bih ti naudio?

-Ne znam.Možeš da mi pomogneš a onda...

-Onda šta?

-Tražićeš nešto što ja ne želim i neću da ispunim.

-Mislim mogao bi...Što da ne?-dodao je ozbiljnog lica nakon čega se nasmejao i dodao-Ozbiljno misliš da ću te povrediti?

-Ne znam.Možda si kao i On.

-Nisi bila takva kad smo se sreli.

-Pa nisam bila u takvim problemima.

-Kako nisi?

-Ponekad mislim...Možda me u toj šumi ne bi našao.

-Elčin? Šta ti se dewsilo? Probudi se? Gde je ona hrabra devojčica? Gde? Elčin.

-Ne mogu više.Zaista ne mogu.Previše mi je-govorila je kroz suze i nastavila-počela sam senke da se plašim.Sve mislim doći će.

-Dođi.-rekao je i zagrlio me baš poput one sestre koju je davno izgubio, a zatim me je naterao da ga gledam u oči dok mi ovo priča-Elčin, slušaj me sad dobro.Dok sam ja živ niko ti ništa ne može.Ti si od sad ovde, u ovoj kući.Hajde, udahni duboko.ako treba isplači se, ali nastavi dalje molim te.Nemoj da se predaš.To duguješ onom malom anđelu koji gore spava.

-U pravu si.Tako ću uraditi.

Tako smo rešili sve ono što me je mučilo.Polako sam počela da shvatam da ću živeti sa Salihom.To je i prilika da ga bolje upoznam.Mada, on je baš tajanstven.Sa jedne strane se otvarao želeći da ga još neko upozna, a sa druge strane postavlja ograničenja, menja teme.Taj čovek krije nešto, nešto ozbiljno a saznaću i šta.

-Mi sad živimo ovde?

-Da.Nema izlaska napolje.Šta god ti treba tu su momci.Ne ustručavaj se, samo kaži.

-U redu.Samo imam jedno pitanje.

-Reci.

-A gde ćemo nas dve da spavamo?

-Kako gde? U glavnoj sobi.

-Ti se šališ zar ne?

-Šta ti misliš...umem li ja da se šalim?

-Ne verujem.

-E onda?

-Znači ozbiljan si?

-Da.

-Ostao si bez sobe zbog nas.

-Nikakav problem.

-Preveliko je ono za nas.

-Sad se navikni.To će biti vaš glavni prostor.Nemaš ograničenje što se tiče kretanja po kući osim onog što sam ti napomenuo.

-Dobro, shvatila sam.Sve ćeš dobiti, ništa se ne brini.Odmorite se, oporavite se psihički pa ćemo razgovarati.