Lovorov list (1. Sezona)

Epizoda 22 - Zbogom Deniz(Deo 1)

Istanbul 2001.godina

Već je prošlo 3 dana.Onur nije želeo da vidi porodicu.Do sada je samo vikao na njih.Često je boravio kod Emrea kada ga odvedu. Primetio je da mu se vid nije promenio od onog dana kada je na obali sreo tu devojku.Makar nešto da bude koliko toliko u redu, pomislio je.Poželeo je da tako ostane, da se ne pogoršava.Međutim, to su bili pusti snovi.Plašio ga je život u mraku.Zbog toga ga je i plašio odlazak kući.Znao je da danas treba da izađe.Za njega sada je sve nepoznato.Samo je želeo da ode u svoju sobu i više nikad ne izađe iz nje.Do njega je došla medicinska sestra.

-Onure, danas izlaziš.Jesi li srećan?

-Srećan?-nasmejao se ironično i dodao-zar treba da budem?

-Što ne bi bio srećan.Živ i zdrav si i ideš kući, svojoj porodici, svojim voljenima.Svi su brinuli za tebe.

-Brinuli? Nemoj da te zavara izgled.Tu su jer ih je deda naterao.

-A tvoji roditelji? Majka? Otac? Zar oni nisu brinuli?

-Ne znam.Verovatno jesu ali ne želim da ih vidim.

-Ali zašto?

-Krili su sve od mene.Da Ozge nije prekipelo ko zna kad bih saznao.Uveravali bi me da je sve u redu.

-Možda su i oni slomljeni.Nisu znali kako da mi kažu.

-Dobro.Dosta je bilo.Ne želim više o tome.

-Kako god želiš.Uzgrad htela sam da ti javim da su došli po tebe.

-Ko?

-Tvoji roditelji i tvoj prijatelj.

-Dobro, pusti ih.

Onur se uhvatio za ivicu kreveta.Suočavao se sa svojim najvećim strahom.Kako dalje posle svega? Kako će opet ući u tu kuću? Kako će se snaći? Sada mu je sve nepoznato.I taj veliki krevet za dvoje na kome je spavao...Više kao da nije njegovo.Više ništa nije njegovo a on je tu.Doduše u malo izmenjenom stanju ali je tu.Hrabro je čekao da njegovi roditelji uđu.Za to vreme oni su nestrpljivo čekali ispred vrata.Izašla je sestra.

-Da li je spreman?-upitala je Zejnep sestru.

-Jeste.Čeka vas.Gđo Zejnep, možemo li da popričamo malo?

-Naravno.

-Gledajte...-sestra ju je odvukla u stranu i dodala-Nemojte da ga pritiskate.Sada sam pokušala da porazgovaram i nisam uspela.Tačnije, delimično.

-Nisam razumela.Šta to znači „delimično" ?

-Ne želi dugo da priča na tu temu.Ljut je na vas jer mu niste vi rekli istinu.Tačnije povređen je.Puno je povređen.Misli da možda ne bi ni saznao istinu da ta Ozge nije poludela i rekla.

-Zapravo...Spremali smo se da uđemo kod njega i razgovaramo...Ali eto...

-Trebaće vam puno strpljenja s njim.I sam je uplašen kako će sad sve ovo funkcionisati.

-Zapravo i mi smo uplašeni.Zbog njega.Ne želim da se zatvori u kuću i odrekne života zbog ovoga što mu se desilo.Želim da izlazi, druži se, raduje životu, završi fakultet, zaposli se...Razumete.Da sve ide svojim tokom.

-Za to će mu trebati Vaša podrška kao majke.

-I imaće je.Spremna sam da dam otkaz i da se brinem o njemu.Nama hvala Bogu novca ne nedostaje.Imamo ga i previše.

-Baš se radujem što on ima sreće s porodicom.Ne može baš svako da se prihvati ove odgovornosti.

-U pravu ste.Ne može.Ozge , njegova bivša verenica je pravi dokaz toga.