AFTER/part 3.

1.1K 13 0
                                    

Poglavlje 3

Nakon što me je sat vremena upozorovala 

na žurke i momke, moja mama je napokon 

odlučila da ode. Zagrlila me je i poljubila 

pre nego što je rekla Noah da ce ga čekati 

u kolima.

"Nedostajaceš mi svakoga dana." on reče 

i nežno me privuče u zagrljaj. Udisala sam 

miris njegove kolonjske vode, one koju 

sam mu kupila dva Božića za redom, i 

uzdahnula. Nedostajaće mi taj miris.

"I ti ceš meni nedostajati ali pričaćemo 

svakog dana." Rekla sam mu grlivši ga 

jače. "Volela bih da si ovde ove godine." 

kažem i protrljam nos o njegov vrat. Noah 

je samo nekoliko centimetara viši od mene, 

ali sviđa mi se to što se ne nadnosi nada 

mnom. Poljubio me je za rastanak kada je 

moja mama zatrubila. Nakon što su Noah i 

moja mama otišli, raspakovala sam stvari i 

legla na krevet. Već se osećam usamljeno 

a svakako ne pomaže to što moja cimerka 

nije tu. Imam osećaj da će dosta vremena 

biti odsutna. Zašto nisam mogla da 

dobijem cimerku koja voli da ostane unutra 

i čita ili uči. Pretpostavljam da bi ovo moglo 

da bude dobra stvar jer ću imati malu sobu 

samo za sebe. Pre odlaska u krevet 

izvadila sam svoj planer i upisala časove za 

ovo polugodište i moguće sastanke sa 

literarnim klubom u koji planiram da se 

uclanim. Upisala sam i odlazak van 

studentskog grada sutra da uzmem još par 

stvari za moju novu sobu. Činjenica da 

nemam auto će malo otežati stvari, možda 

bih trebala da potražim jedan. Imam 

dovoljno para od maturskih poklona, ali 

jednostavno ne želim da brinem o autu 

sada. Živim u studentskom gradu tako da 

ovuda prolazi dosta autobusa. U 

međuvremenu sam zatvorila planer i 

zaspala.

Sledećeg jutra Steph nije u svom krevetu. 

Volela bih da je upoznam ali ni ne moram 

ako je vrsta osobe koja ostaje napolju celu 

noć. Možda je jedan od dvojice momaka sa 

kojima je bila bio njen dečko. Nadam se da 

je to bio onaj plavi, za njeno dobro. Uzela 

sam moju torbicu za ličnu higijenu i krenula 

ka tuševima.Jedna od stvari koje do sad 

najmanje volim u domu su tuševi, zašto ne 

može svaka soba da ima svoj umesto 

zajedničke sobe za tuševe. Neprijatno je ali 

barem neće biti spojeni. To sam 

pretpostavljala dok nisam stigla do vrata, na 

znaku su stajale dve figure, jedna muška i 

jedna ženska. Uf. Momci u sobi za tuševe, 

to će biti neprijatno. Moraću da namestim 

alarm i da se istuširam dosta ranije kada će 

nadam se biti prazna.

Vodi treba previše vremena da se zagreje i 

ja umišljam da će neko povući tanku 

zavesu koja odvaja moje golo telo od sobe 

u kojoj su oba pola. Svi su izgledali 

komotno bez obzira na to što ne bi trebali 

da budu. Život na fakultetu je do sada bio 

čudan. Tuš kabina je mala, sa strane je 

mala vešalica na koju sam okačila stvari 

dok sam se tuširala. Moje misli su odlutale 

do Noah i mojih prijatelja kod kuće, bila 

sam rastrojena kad sam se okrenula i moj 

lakat je udario o vešalicu, moja odeća je 

pala na mokar pod. Voda je nastavila da 

pada po njoj, potpuno je kvaseći. 

"Mora da se šališ!" Zastenjala sam. 

Isključila sam vodu i obmotala peškir oko 

sebe. Grabeći svoju tešku, natopljenu 

odeću požurila sam niz hodnik, očajnički se 

nadajući da me niko neće videti. Stigla sam 

do sobe i gurnula ključ unutra, odmah se 

opuštajući dok se nisam okrenula i videla 

kovrdžavog momka raširenog na 

Stephinom krevetu. 

AFTER/croatiaWhere stories live. Discover now