Poglavlje 5
Srećom Harry je otišao,tako da smo Steph i ja mogli normalno da razgovaramo o žurci.
''Je li ta žurka blizu?''
''Tehnički,to je žurka u dvorištu,u jednom od najvećih kuća ovde,to je pravo van kampusa,ali nećemo pešačiti,Niall će nas pokupiti.'' rekla mi je,i ja sam bila zahvalna što neće biti Harry.Mada,shvatila sam da će vožnja sa njim biti još nepodnošljivija.Zašto je tako grub?
Trebao bi da bude zahvalan,što ga nisam kao svi drugi osuđivala zbog načina na koji je uništio sebe rupama i tetovažama.Možda ga osuđujem malo,ali mu makar to ne govorim.Verovatno je to zato što sam odrasla u kući bez tetovaža i pirsinga,gde je kosa uvek morala da bude začešljana,a kosa odeća čista i ispeglana.
''Jel' me čuješ?'' govorila je Steph sa osmehom.
''Izvini...šta?'' nisam shvatila da je moj um odlutao.
''Rekla sam da treba da počnemo da se spremamo,i zamolila te da mi pomogneš oko toga šta ćemo obući.'' Haljine koje je vadila iz ormara su bile tako kratke i neprikladne,da sam očekivala da će u svakom trenutku iskočiti ljudi iz skrivene kamere.Haljina koju je izabrala bila je crna,mrežasta,a kroz nju se provideo Steph-in grudnjak.Haljina je jedva dosezala vrhove njenih bedara,a potpetice štikli su bile najmanje četiri inča.Njena plamtećecrvena kosa je padala na njena leđa i kovrdžala se,a stavila je i mnogo ajlajnera.
''Da li te je bolelo kada si se tetovirala?'' upitala sam je dok sam vadila svoju bordo haljinu.
''Prva vrsta je bolela,ali ne tako jako kao što misliš.Od prilike kao da te pčela bode iznova i iznova.''
''To zvuči bolno.''
Ona se nasmjala.Očigledno je u mojoj zaprepašćenosti nalazila na nešto smešno.
''Nećeš valjda to da obučeš,zar ne?'' rekla je,gledajući u moju haljinu.
Moja ruka prešla je preko haljine.Ovo je bila moja najlepša haljina.A nisam donela mnogo odeće sa sobom.Pošto sam danas preskočila odlazak do prodavnice,moraću da nađem vremena sledeće nedelje.
''Šta nije u redu sa mojom haljinom?''
Trudila sam se da sakrijem uvređenost.Materijal je bio mek i čvrst,od istog materijala kao i radna odela.Čipkasti rukavi dosezali su do lakata.
''Ništa,samo je tako...duga?'' reče ona.
''To je jedva ispod kolena.'' branila sam moju omiljenu haljinu.
''To je poprilično.Ja samo mislim da je malo preteška za žurku.Hoćeš li da pozajmiš nešto moje?'' upitala je kroz osmeh.
''Ne treba.Dobro mi je ovako.'' rekla sam odlučno.
