Poglavlje 18
Nakon par minuta tišine Harry je napokon progovorio. "Mogu li da te pitam nešto?"
Izraz njegovog lica mi govori da bi trebalo da kažem ne ali ne mogu da se sudržim a da ne kažem, "Naravno."
"Cime želiš da se baviš posle fakulteta?" Pitao je i nasmejala sam se. To je zadnja stvar koju sam pomislila da ce da pita. Pretpostavila sam da ce da me pita zašto sam nevina ili zašto ne pijem.
"Pa, želim da budem autor ili izdavac, šta god mi prvo zapadne." Verovatno nisam trebala da budem iskrena sa njim, samo ce me ismejavati. Osecajuci se hrabro, postavila sam mu isto pitanje i zauzvrat od njega dobila prevrtanje ocima ali bez odgovora. "Jesu li to tvoje knjige?" Pitala sam ga, iako mi verovatno nece odgovoriti. "Jesu." Promrmljao je.
"Koja ti je omiljena?"
"Nemam omiljenu."
Uzdahnula sam i pocela da cupkam mali konac na mojim farmerkama. Ne bi trebalo da vec postoji konac, nove su ali brinucu o tome kasnije. "Da li Mr. Rogers zna da si opet na žurci?" Pakosno se nasmešio.
"Mr. Rogers?" Ne kapiram.
"Tvoj decko. On je najveci gubitnik kojeg sam ikada video."
"Ne pricaj tako o njemu, on je.. on je..dobar." Zamucala sam. Harry se nasmejao i ustao. On uopšte ne poznaje Noah. "Možeš samo da sanjaš o tome da postaneš dobar kao on." odbrusila sam.
"Dobar? To je prva rec koja ti padne na pamet kada pricaš o svom decku? Dobar je tvoj "dobar" nacin da ga nazoveš dosadnim."
"On nije dosadan, ne poznaješ ga."
"Znam da je dosadan. Video sam to po njegovom kardiganu i mokasinama." Harrijeva glava je zabacena nazad u smehu i ne mogu da ignorišem njegove rupice.
"Ne nosi mokasine." Rekla sam pokrivajuci usta da se ne bih smejala sa njim na racun mog decka. Uzela sam vodu i otpila gutljaj.
"Pa, u vezi je sa tobom dve godine i još te nije jebao, rekao bih da je gubitnik." rekao je i pljunula sam vodu nazad u cašu.
"Šta si dodavola upravo rekao?" Taman kad pomislim da bi mogli da se slažemo on kaže nešto ovakvo.
"Cula si me Theresa." Nasmejao se.
"Ti si kreten, Harry." zarežala sam i bacila polu praznu cašu vode na njegovo lice. Njegova reakcija je bila baš ono cemu sam se nadala. Potpuni šok, njegova velika ruka je brisala vodu i izletela sam iz njegove sobe. On je tako nemoguc, pristojan jedan minut a sledeceg potpuno drzak. Probijala sam se kroz gužvu i našla kuhinju opet. Bes koji osecam je nadjacao osecaj mucnine i sve što želim je još jedno pice. Moram da izbacim Harrijev smešak sa rupicama iz glave. Primetila sam Zaynovu crnu kosu kroz gomilu i krenula sam ka njemu. Sedi pored slatkog momka sa dosta običnim stilom koji sasvim slučajno drži flašu sa alkoholom.
"Ćao Tessa, ovo je moj drug Louis." Zayn je rekao, predstavljajući nas jedno drugom. Louis mi je uputio osmeh i uzvratila sam mu ga. Louis mora da je primetio moj pogled na flaši jer ju je pružio ka meni. "Hoćeš malo?" Pitao je pre nego što mi ju je dodao. Poznato peckanje mi prija, obuzelo je moje telo još jednom i istog trenutka sam zaboravila na Harrija.
"Jesi li video Steph?" Pitala sam Zayna i on je odmahnuo glavom. "Mislim da su ona i Tristan možda otišli." Otišla je? Šta dođavola? Trebalo bi da budem zabrinutija ali votka je poremetila moje misli i na trenutak sam pomislila kako bi ona i Tristan bili sladak par. Posle još nekoliko pića, osećam se odlično. Ovo mora da je razlog što ljudi piju svo vreme. U magli sam se setila da sam obećala sebi kako nikada više neću piti ali i nije tako loše.
15 minuta kasnije, Zayn i Louis su me zasmejavali do suza. Mnogo su bolje društvo od Harrija. "Znate, Harry je pravi kreten." Rekla sam im i nasmejali su se.
"Da, može da bude ponekad." Zayn se složio i stavio ruku oko mog ramena. Htela sam da je pomerim ali ne želim da bude neprijatno jer znam da ne misli ništa sa tim. Minuti su se pretvorili u sate a ja još nisam videla ni Harrija ni Steph. Gužva se polako smanjivala i počinjala sam da se osećam umorno. Shvatila sam da nemam nikakvog načina da se vratim u dom.
"Da li autobusi idu celu noć?" Rekla sam zaplićući jezikom. Zayn je slegao ramenima i rekao da ne zna. "Vratiću se za minut." Rekla sam im i ustala. I ovoga puta, efekat votke me je udario kad sam ustala. "Ugh, baš koga sam htela da vidim." Uzdahnula sam kad su se Harrijeve raštrkane kovrdže pojavile ispred mene.
"Znači ti i Zayn?" Harrijev glas je bio pun emocije koju nisam uspela da razaznam.
"Tako si nepodnošljiv! Pokušavam da nađem informacije o autobusu." Prošla sam pored njega i on me je uhvatio za ruku. Nema nikakve granice. "Pusti me Harry." Potražila sam čašu da bih mu je opet bacila u lice.
"Iskuliraj.. 3 sata ujutru je. Nema autobusa. Opet si zaglavljena ovde." Njegov osmeh je tako rugajući da sam poželela da ga ošamarim. "Osim ako ne želiš da ideš kući sa Zaynom." pustio mi je ruku i otišla sam nazad do kauča gde su Zayn i Louis. Nadam se da je ona soba od prošlog vikenda i dalje prazna, uskoro ću saznati. Ispričala sam Zaynu moj plan i ponudio je da me otprati do sobe.
