Nobody needs to know

[1] Izbacivanje iz takta

Prvo poglavlje - Izbacivanje iz takta.

Paznju mi odvlači otvaranje vrata moje sobe i visoka figra na njima.

Pogledam ga sa podignutim obrvama,i na licu mu vidim onaj zavodljiv osmeh. Jebote,koliko god da ga mrzim,i dalje mu mnogo dobro stoji..

Bez pitanja udje u sobu i baci se na moj krevet.

"Šta to misliš da radiš?!" - Pitam sa dozom histerije u glasu. Nije ovde ni ceo minut a već imam želju da ga zadavim..

"A šta misliš da radim?" - Pita,podupirajući se laktovima o krevet i gledajući me sa poznatim perverznim smeškom

"Ako si zbog toga došao,slobodno možeš da ideš.." - Ustala sam i pokazala sam rukom prema vratima

"Ma daj Mina..što si tako živčana od ranog jutra?! " - podigne obrvu dok mu se usna izvija iritantan smešak

Pogledam na digitalni sat koji stoji metar od njegove glave.

"Pola dvapopodne je!"

Slegne ramenima i ubrzo se nadje ispred mene,obavijajući ruke oko mog struka i pribijajući me uz njegovo telo.

"Šta radiš majmune?!"

"Ne zovi me tako.." - Procedi kroz zube povećavajući pritisak oko mog struka.

Uskoro sam se našla na krevetu,dok je on zubima obradjivao moju kožu vrata,dok su njegove ruke stezale moje bokove,čvrsto me držeći ispod sebe.

"Jebote Uroše! Skolni se!"

Udarala sam ga rukama po grudima,ali je u tom trenutku on našao moju slabu tačku,te je kožu stavio medju svoje usne i blago je povukao,zbog čega me je prošla jeza. Jezikom je prešao preko istog tog dela,zbog čega sam nekontrolisano uzdahnula.

Ruka mu se lagano zavukla pod moju majcu,mazeći moj stomak,a onda polako počela da se penje gore,dok su njegovi zubi nemilosrdno terali trnce niz moju kičmu.

Iznenada,čujemo glas njegove mame kako ga doziva I zbog toga se oboje ukočimo,shvatajući da su vrata moje sobe i dalje otvorena i da smo mogli biti lako uhvaćeni.

Iskoristim momenat njegove nepažnje da ga gurnem sa sebe i on završi na drugoj strani mog kreveta dok ja ustajem s istog i nameštam odeću.

On lagano ustaje i prilazi mi sa ledja obmotavajući ruke oko mog struka.

"Još nismo gotovi s ovim.." - prošaputao je uz moj vrat

"Ni ti ćemo!" - Odbrusim,100% sigurna u ono što govorim.

"Ne bih baš rekao da je bilo teško naterati te.." - Zagrizem unutrašnjost obraza, proklinjući sama sebe što bih mu se opet prepustila.

"Mmmm,jedva čekam da opet vrištiš moje ime" - ostavi poljubac iznad mog uha te se uputi iz sobe.

Osetila sam nalet besa I uzela prvo što sam dohvatila - što je bila četka - I gadjala ga njom. Nažalost, bilo je neuspešno i četka je završila na zidu. Ispustila sam iziritirani izdah iz sebe I prošla rukom kroz kosu,okrećući se po sobi I na kraju sam se bacila na krevet.

Duboko sam udisala,pokušavajući da se smirim.

Ne mogu da verujem kako samo ume da me izbaci iz takta! Sa tim njegovim prokleto talentovanim usnama I prstima,I prljavim rečnikom. Ugh!

Uhvatila sam se za kosu,poželeći da je skoz počupam. Kako samo ume da me izludi!

Čujem da me Valentina doziva te zabodem glavu u jastuk,ispuštajući neljudske zvukove,koji su bili prigušeni zbog njega, a onda doviknem da silazim.

~(...)~

Udjem u kuhinju koja je ujedno i trpezarija i odmah me zapljusne talas neugdne atmosfere.

Pogledam u Uroša i Valentinu,i vidim da su oboje ukočeni a bes koji je uočljiv na njihovim licima mi govori da su se očigledno svadjali pre nego što sam došla..

Podignem obrvu i vidim da gledaju jedno u drugo,dok se Urošu ramena i grudi brzo dižu i spuštaju. Po pokretima njegovog tela prepoznajem da je imao napad besa..

Tiho prodjem pored njih uzimajući jabuku iz činije. Želim što pre da nestanem odatle,da ne bih I ja bila uvučena u svadju,no Valentinin glas me zaustavi.

"Mina? Dodji čas."

Pridjem im i pogledam ih oboje upitno. Uroš ni jedan trenutak ne obraća pažnju na mene,sve vreme pilji u njegovu majku,vidno nervozan.

"Da li Uroš puši u školi?"

Njeno pitanje me malo izbaci iz takta,ne zato što to nije tačno,nego zato što je to opšte poznata činjenica za koju sam mislila da svi znaju.

Odmah u meni proradi ona zla,osvetnička strana. Pogledam nju,pa njega i on napokon obrati pažnju na mene,gledajući me pogledom koji mi govori da sam najebala ako ga odam,ali ja ne osećam apsolutno nikakav strah prema njemu,tako da mu se samo osmehnem i okrenem na petama ka Valentini.

"Da. Već par godina."

Njene oči se razrogače,jer očigledno nije bila upoznata sa tim delom sinovog života.

"Mina,ostavi nas same,molim te."

Nemo klimnem glavom,izlazeći iz prostorije. Dok sam prolazila pored Uroša,dobila sam najubojitiji pogled do sad,i na to sam mu samo dobacila pobednički osmeh I napustila kuhinju.

~(...)~

Zadihana se zaustavljam i nastvaljam da hodam laganim koracima. Bacim pogled i vidim da je sunce počelo da zalazi. Pogledam u sat na ruci i vidim da sam istrčala oko 6,5km. Hmm,impresivno...pritisnem neok dugme sa strane i na satu se pokaže da je sedam.

Uzdahnem i laganim koracima krenem šetalištem. Ne znam zašto,ali obožavam da trčim na Adi. I ako nema tartan staza i ovo je sve beton,nekako mi sve ovo daje energiju. Oko mene je zelenilo,deca koja se igraju,čuje se smeh i odraslih a i mladih..

Uzdahnem i izdahnem,opuštajući mišiće. Zatvorim oči na par sekundi i ponovim radnju dižući ruke u vis,a zatim bivam zabijena u neko telo i uskoro se nalazim na zemlji.

Otvorim oči,i isputim jedan jauk,dok mi bol porlazi kroz moju nastradalu zadnjicu.

Čujem hrapav glas kako mi se obraća:

"Izvini,nisam gledao kuda idem.."

Author's note

Hej lepotice!

Nadam se da vam se sviđa ovaj deo.

Odlučila sam da izbacujem delove 2 puta nedeljno.

Za one koji čitaju priču po prvi put, nemojte imati predrasude o likovima pre nego što ih upoznate. verovatno će sad mnogo njih da misli da je Mina kurva a Uroš fuckboy. Ali nije uvek baš sve onako kako izgleda..

Ne zaboravite:

Vote&comment

ur writting lady<3