Neodoljiv 🔚

8.

Jednom kada sam upitala svog djeda kada će ljudi prestati biti tužni on je rekao kada prestane biti kiše. Kao mala sam se smijala tim njegovim riječima i nisam shvatala zašto baš kiše ,ali sada potpuno shvatam njegove riječi. Kiša nikada neće prestati postojati ,a ljudi nikada neće biti potpuno sretni.

Taj dan kada sam došla sva ljutita otišla sam u svoju sobu. Čula sam da su mama i tata došli i otišli na drugi kat kuće ,a ja iz donjeg nisam izlazila čak niti da se pozdravim. Znam da sam ispala nekulturna ,ali nisam imala snage da ustanem iz kreveta. U jednom trenutku sam plakajući krenula sebi čupati i kosu.

'Želiš da izađemo večeras?',stigla mi je poruka od Ele.

'Oprosti,nazovi me'.

Kada sam se javila krenula sam sa pričom ,na trenutke sam bila smirena dok sam na druge morala stati da ne zaplačem ponovo."Oprosti,ne mogu večeras niti na kolač sa vama. Dajem vam privatnosti oboma",rekla sam i nasmijala joj se.

"James je budala",činjenicu je iznijela.

"Bar se trudi oko tebe ,hajde molim te",rekla sam ljuto i prevrnula očima.

Otpuhnula je."Arnelia,on se trudi oko mene ,ali to isto radi i Daniel samo što ti ne shvataš",ispričala je,a ja sam se podsmjehnula.

"Znaš da je trud uzaludan pored one njegove",ležeći sam pričala.

"Šest je sati,ako odlučiš slobodno dođi do našeg bara biti ćemo tu",rekla je Ela i pozdravile smo se prekidajući. Nemam želje ići. Želim se ubiti filmovima ,pisanjem i crtanjem jer je to ono što me zaista čini sretnom nakon napornog dana sa vukovima.

Prolazile su minute ,čak i sati dok se u devet sati zvono na mojim vratima nije začulo. Mislila sam da je mama slučajno,ali onda sam ga čula ponovo. Tiho sam se digla jer mama i tata se na katu vjerovatno odmaraju i izašla sam pažljivo otključavajući vrata.

Mojim iznenađenjima nema kraja. Rekla sam da ne želim da ga vidim kada šta? Ponovo je tu pred mojim vratima sa alkoholom u krvi. "Daniele šta radiš ovdje?",bojeći se da ne uznemiri mamu i tatu upitala sam ga.

Podsmjehnuo se. "Shvatio sam da sam debil i kreten i seljak i mnogo još šta",rekao je i spustio glavu. Bio je sav u crnom,vani je već bio mrak i kako da shvatim kakav izraz lica ima dok ne dođe na svjetlost koju daju ulične lampice?

"Daniele to si mi mogao i sutra reći ,a ne dolaziti sada i uznemiravati nas oboje. Molim te otiđi kući sada,roditelji ti se brinu",šapćući sam mu rekla.

"Želim umrijeti",izustio je,a ja sam ga iznenađeno pogledala. Čuvši otvaranje prozora sa gornjeg kata povukla sam Daniela za majicu i gurnula ga u hodnik,a on kao da se trunuo dolazivši u realnost.

Mamina glava je izvirila kroz prozor. "Je li sve uredu ,šta ćeš vani?",upitala me škiljeći.

"Učinilo mi se da si me zvala vani, jesi li?",praveći se luda upitala sam.

Odmahnula je glavom. "Nisam,tata i ja idemo Robinovim,a ti slobodno spavaj i odmaraj se",mama je rekla ,a ja sam joj se nasmiješila. Oprosti mi Bože što lažem vlastitoj mami.

"Ćao i zabavite se",rekla sam i zatvorila vrata zaključavajući ih.

Okrenula sam se i susrela sa Danielovim pogledom. Nagnula sam se na zid i zažmirjela dok je srce udaralo kao ludo. "Jesi li svjestan u kakve si me probleme mogao uvaliti,šta misliš da te ko vidio?",ljutito sam ga pogledala.

"Imao sam potrebu doći i izviniti se",rekao je ,a tračak kajanja je preletio njegovim licem. "Idem sada",rekao je i krenuo ,ali sam mu stala na put.