Neodoljiv 🔚

13.

A/N:Voljela bih više usputnih komentara,ali ne mogu vas prisiliti ako ne želite. Međutim,želim da svako apsolutno svako i bilo kada da ovo vidi napiše ovdje na usputnom "JA" da bih se čisto orijentisala koliko vas ima.Večeras ide još jedan nastavak.

Bol. Jedna riječ od tri slova,a toliku težinu ima kada je osjetite. Bol neće biti prolazna,boljet će vas stare rane,ljubav,porodica,ocjene,sve će vam ovo nanijeti bol ako vi to sami dozvolite.

"Boli li te gledati ovo?",cimnula me Ela dok je moj pogled bio uperen strogo ka naprijed gledajući u Daniela i Melindu kako idu i smiju se.

Okrenula sam se drsko pogledavši u nju. "Šta ti misliš?Ha,šta misliš?! Mislila sam da ovo postoji samo u knjigama i filmovima da najpopularniji dečko se zaljubi u običnu djevojku ,a kasnije sve ispadne jebena šala!",vrisnula sam na kraju poraženo i otrčala u učionicu.

Moji dani prolaze crtajući,čitajući knjige i gledajući filmove. Nimalo zabavno ,ali vrlo opuštajuće. Ponekad poželim biti glavni lik u filmu ,a onda shvatim da ja već jesam glavni lik u svome filmu kojeg sama režiram.

"Gospođice!",trgnula sam se iz razmišljanja i dignula glavu pogledavši u profesoricu latinskog. Još si mi i ti trebala.

"Izvinite",posramljeno sam spustila glavu.

"Želite nam reći šta znači ona rečenica?",upitala me smješkajući se.

Nakašljala sam se tiho. "Izvinite razredna,ja danas nisam u mogućnosti da pričam ,ne mogu",odmahnula sam glavom.

Podbočila je ruke na kukove. "Već danima nisi dobro Arnelia,šta se dešava?",upitala me profesorica.

Zazinula sam da kažem kada je zvonilo i svi su izašli sem Jamesa koji me uvijek čekao.  "Nebitno je profesorice totalno,hvala vam mnogo znala sam da ste divna žena",namignula sam i nasmiješila se kulturno i brzo istrčala iz učionice sa Jamesom.

James me zagrlio i tako svojom rukom prekrio moje oči koje su mi dozvoljavale da vidim realan svijet. "Ovo nam ne treba",okrenuo me ka nazad.

Uhvatila sam njegovu ruku i vukla za lakat dolje ,ali on nije posustao."Pusti me jebem ti James!",zaderala sam se na njega i pustio je ruku sa mojih očiju poraženo.

Pogledala sam ka naprijed i vidjela Melindu i Daniela u strastvenom ljubljenju. Sve me ovo podsjeća na film u kojem sam ja glavna glumica ,stvorena da budem uništena. Jako zanimljiva uloga.

Krenula sam korakom punim snage i kada sam došla do njega ,tupnula ga po ramenu okrenuo se zbunjeno me gledajući.

"Izvinite,nisam željela da vas prekidam tako da izvinite još jednom. No,želim da ti kažem hvala što si mi otvorio oči gaviš mi se Daniele. Ne znaš koliko sam zahvalna što si maturant i odlaziš iz ove srednje škole jer je upropaštavaš. Ostajem iza tebe tri godine i želim da do kraja bude sretna škola,toliko od mene nastavite",mahnula sam i vratila se Jamesu dok me on gledao zapanjeno.

"Mislim da te on ništa nije shvatio previše je glup",prevrnuo je očima James i imao je pogled pun mržnje dok je pričao o njemu.

"James",zaustavila sam ga u hodu. "Molim te ne moraš to raditi zbog mene. On je tvoj prijatelj,a ja tvoja prijateljica nemaš potrebe da prestaneš druženje s njim",zagrlila sam ga iznenadno. "Ne želim da to radiš, nastavi druženje sa Danielom preklinjem te",zagrlio je i on mene.

Odmaknuo me od sebe i pogledao. "Jebeno brate nisam želio da ti ispadneš povrijeđena,a ispala si"odmahnuo je glavom i podsmjehnuo se tužno.

"Hej ,pa James srećo. Ne brini se sve je uredu ,ja sam dobro pogledaj taj osmijeh",nasmijala sam se i zagrlio me.

"To obožavam",namignuo je.

Udarila sam ga u rame ,a on se pravio da ga boli. "Ne seri debilu,nego kad planiraš poljubiti Elu?",zločesto sam ga pogledala zadižući jednu obrvu više puta.

Ispupčio je donju usnu i pogledao u stranu. "Od kuda znaš da već nisam?",postavio je pitanje i krenuo ići od mene hodajući normalno dok sam ja hodala kao guska iza njega da bih ga dostignula.

"A daj jesi li ili ne ,jutros nisam imala vremena razgovarati sa Elom",išla sam dok je on bio korak iza mene.

Potrčala sam za njim i na ćošku sam se zabila u itekako poznati parfem."O jebem ti nesreću",moja zadnjica me boljela jer sam drmnula dobro.

"Izvini Daniele,ćao",mahnula sam i otrčala za Jamesom.

Okrenuo se prema meni iznenadno."Da jebo te jesam,zar ne vidiš taj smajli čitav dan?",nasmijao se i zagrlio me počevši da me ljubi po obrazima i čelu.

Mahnula sam rukama. "Daj ,fuj James",obrisala sam rukavom lice.

"Jebeno sam presretan",naviknula sam već na njegov riječnik,iako se i meni nekada omakne "Jebem ti".

Potapšala sam ga po ramenu. "I meni je",rekla sam iskreno. Zaista volim kada je neko sretan,ako makar ja ne mogu biti.

"Idem sada i čut ćemo se večeras",zagrlila sam ga i mahnuo mi je zbunjeno ,a ja sam izletjela kroz vrata.

Udahnula sam čistog zraka i izdahnula i taj postupak sam ponovila par puta da se smirim. Uzela sam telefon u ruke i pogledala u sat. Kako brzo vrijeme prolazi. Okrenula sam mamin broj i pozvala je.

Cupkala sam u mjestu."Mama je li ti problem doći po mene?",tiho sam upitala.

"Jesi ti dobro ne pričaš glasno?",upitala me i tiho se nasmijala.

"Mama nije mi do šale ,dolazi po mene,čekam te i volim požuri",rekla sam tiho i nasmiješila se.

"Dolazi tvoja mama ,hajde čekaj me ne kreći",prekinula sam joj poziv i klimnula glavom iako me nije vidjela.

Okrenula sam se oko sebe i vidjela mnoge djevojke i dečke. Lažne ljubavi su bile posvuda, odmahnula sam glavom i otišla na klupu sjesti sama odvajajući se od ostalih. Iako su za moj problem sa Danielom znali samo James i Ela, znala je i Melinda sigurno.

Tako razmišljajući čula sam sirenu maminog auta podignula sam pogled i krenula trčati kao da su me upravo pustili sa lanca. Uletjela sam u auto i poljubila mamu u obraz. Krenula je nešto da priča,a ja sam samo blejila kroz prozor i jedva čekala da dođem kući.

"Je li te pitala latinski ?",pitala me mama.

Odmahnula sam glavom."Nije".

"Jesi još sa Danielom?",upitala me mama.

"Zašto me svi smarate? Nismo više zajedno vratila se njegova bivša djevojka iz Francuske pa je opet postala normalna djevojka",prevrnula sam očima.

Klimnula je glavom kao da me shvata. "Zato si ti loše",rekla je ona kao da je otkrila neko čudo.

"Mama jesam,proći će me",tješila sam samu sebe. "To je normalno i hajde da to zaboravimo",nasmiješila sam joj se.

"Kako želiš",rekla je i nastavila vožnju. Kada sam ugledala kuću prva sam izletjela iz auta i otrčala da se istuširam zbog umora.

Kada sam to završila upitala sam mamu za pomoć, ali je rekla da joj ne treba,stoga sam otišla u sobu ,zavukla se pod poplun i zaspala.

Život je ljepši kada spavamo zar ne?

A/N

Nastavak je tu.Sada samo vam pišem ,a vaše je da čitate i komentarišete.

Volim vas.