Neodoljiv 🔚

2.

Da mi je neko prije govorio da ću ići na treninge boksa iskreno bih mu rekla da je lud ili da treba posjetiti psihologa u što skorijem vremenu. Nakon jučerašnjeg prijavljivanja profesor mi je rekao da dođem sutra nakon časova kako bih upoznala djevojke i dečke koji idu na boks.

Ujutro sam rano ustala i bila presretna kada sam vidjela zauzeti krevet do moga. To je značilo samo jedno,da mi je došla sestra. Tiho sam se išunjala iz sobe i otišla obaviti jutarnju rutinu,obukla sam crne sportske tajice i bijelu majicu. Na to sam obukla sivu duksericu i pokupila torbu sa knjigama izletivši van iz kuće.

Moje iznenađenje nije prestajalo tog dana jer sam sada ispred svoje kuće vidjela Jamesa i Elu kako me čekaju. Zaključala sam kuću i potrčala prema njima usput popiknuvši se na kamen.

Skakutala sam na jednoj nozi do njih."Hej,otkuda vas dvoje?",zbunjeno sam upitala okrećući glavu ka desno gledajući u svoju kuću.

Dignuo je glavu. "Došli smo po tebe",James je izjavio ,a Ela je poslušno klimnula glavom.

Približila sam se njima i zadignula jednu obrvu uputivši zbunjen pogled. "Šta ti je ovaj tu uradio pa samo klimaš glavom?",bocnula sam ih u prsa oboje.

Naravno preočigledna je narcisioznost Jamesa. "Previše je očarana sa mnom",rekao je James i skinuo nevidljivu prašinu sa ramena ,a moj smijeh ga je prekinuo u tome.

Ela je jedina ostala ozbiljna. "Mama ti je očarana",smrknuto je uzvratila.

Zločesto je pogledao i slatko se nasmijao. "Opa,znači pričaš dok smo pred Arneliom ,a sa mnom nasamo ne smiješ?",uzdignuo je obrvu i zagrlio je oko ramena.

Ela je prevrnula očima i skinula njegovu ruku sa svojih ramena. "Da mi godi tvoje društvo pričala bih sa tobom znaš?"

Zločesti Jamesov osmijeh nije silazio sa lica. "Već si pala na mene ljubavi",tepao joj je dok je ona prevrtala očima i ignorisala ga.

"Ja bih vas rado gledala ,ali krenimo danas idem na prvi trening boksa",rekla sam sretno i dignula ruke u zrak mahajući.

"I ja idem na boks",u isti trenutak rekli su oboje i zbunjeno se pogledali.

"Ti?",opet u isti tren.

"Dobro znači idemo svi ,krenimo",pogurala sam ih ka naprijed i stala između njih.

Hodali smo u tišini i nijedno nije progovaralo ,vjerovatno jer je to bio čudan trenutak saznanja da svi idemo na boks i sve je bilo čudno. Došli smo ispred škole i samo tako se odvojili jedno od drugog. Ela je otišla u svoju učionicu ,a James i ja smo otišli u našu.

Na prvi čas je došao profesor fizike i dao nam zadatke da radimo. Došla sam do pola i malo mi je trebalo do rješenja kada je neko pokucao na vrata i ušao. "Dobar dan ,izvini što te prekidam može li samo izaći Arnelia i James?",upitao je naš trener boksa ,a ja sam ga pogledala zbunjeno.

"Naravno",profesor fizike je jedva rekao i pustio nas,pokupila sam svoje stvari i izašli smo pred trenera.

Zbunjeno sam ga pogledala."Da?",kratko sam rekla.

Trener je prevrnuo ključeve u rukama i značajno nas pogledao."Idete sa mnom. Ja zadnji čas neću moći zato nećete biti sada na času i drugi i treći čas",rekao je profesor premišljajući se dok smo se James i ja sagledali. Krenuli smo za njim i James mi je šapnuo kako se izvukao biologiju jer je biologija naime kod neke babe koja njega baš mrzi. Nasmiješila sam mu se i odmahnula glavom.

Ulazak u salu ne znam da li je značio moj početak ili kraj,ali znam da sam tu vidjela dečka koji je jakim tempom udarao u vreću dok su se njegovi mišići ocrtavali na crnoj tkanini koja trenutno želim biti. Na sebi je imao crnu majicu i kratku sivu trenirku do koljena. Izražena čeljust i crna kosa dobro su stajale ovakvom tipu ,ali odmah se da primijetiti da je nedodirljiv i umišljen.