Koleno mi je bilo krvavo isto kao u snu. Je l' je to bila istina? Počela sam da osećam jaku glavobolju i iritirao me svaki zvuk u prostoriji. Kada sam izašla iz tuš kabine i obukla pidžame, bacila sam pogled na ogledalo da vidim da li imam nešto na vratu. Naravno, nisam videla ništa, ali sam osećala kako mi je desna strana malo nabrekla. Odteturala sam se do kreveta i pokušala da pružim sebi još dva sata kvalitetnog sna pre škole.
''Kažem ti, ne sećam se ničeg.'', razgovala sam s Megan neobazirući se na Deana koji je čuo ceo razgovor. ''Možda si bila previše umorna pa se ne sećaš.'' ''Možda.'', rekla sam pomalo nesigurno. ''A možda te je ujeo vampir, gr!'', dobacio je Dean, zagrlivši me. ''Dean, idiote, ne staj mi na muku.''
Celo jutro sam bila malaksala i jako razdražljiva. Čula su mi bila uzburkana, a glava puno nekim nebitnim podacima. Kada smo stigli u školu, svako je otišao na svoju stranu. Retko kad smo Megan i ja imale zajedno časove, a Dean sve jedno nije mogao da ima sa nama jer je mlađi. Ušla sam u kabinet i sela u klupu iza Jacksona koji me je kao po običaju, odmeravao iz svoje klupe. http://24.media.tumblr.com/7b61b796887db1a8b3440f8ad5bdc3df/tumblr_mon0fk8hFd1s2p9e0o10_250.gif
''Ćao, lepotice.'', rekao je okrenuvši se ka meni. ''Jacksone, nisam danas raspoložena za tvoje opaske.'', držala sam dlanovima glavu za koju sam imala osećaj da će da pukne svakog časa. ''Je l' imaš nešto za glavu?'', dodala sam dok se okretao. ''Imam nešto drugo što će ti pomoći.'', vragolasto se nasmejao, pokazujući mi svoje blistavo bele zube. ''Jacksone, ako dodaš još nešto neću snositi za posledice i glava će ti otpasti s ramena. Jasno?'', ''Pošteno.'', nasmejao se ponovo. Tako mi je nekad išao na živce, da je to užasno. Spustila sam glavu na knjigu iz ekonomije i tonula u san. Odjednom, trgla sam se od škripanja vratima. Išao je profesor, a za njim neki visoki, crnokosi momak. Bio je jednom rečju, savršen. ,,Deco, ovo je Dylan Hale, dolazi.. Odakle dolaziš?'',,Iz San Franciska.'', rekao je pomalo stidljivo. ,,Iz San Franciska, dobro. Želim da se svi sprijateljite s njim i da mu pokažete školu i tako to. Nadam se da će ti biti prijatno ovde. Sada sedni negde. Evo, imaš iza Hunterove slobodno mesto.'' Pogledi su nam se na trenutak sreli dok je prilazio klupi i prošla me je jeza. Kao juče kada sam ugledala, ako sam ga uopšte ugledala, onog momka ispred škole. Seo je iza mene, a ja sam osetila kako mi se polako sliva znoj sa čela. 'Da nemam groznicu?', pomislila sam. Srce mi je tuklo kao ludo, a kroz krvotok mi je prolazio visok nalet adrenalina. I bila sam gladna. Jako gladna.
'Hej.', čula sam glas iza sebe. Slabašno sam se okrenula i kiselo se osmehnula. ''Hej.'' ''Ja sam Dylan.'' ''Drago mi je Dylane, ja sam Alison.'', pružila sam ruku i nasmejala se. A onda je krenuo neopisiv bol u glavi ponovo. Zajaukala sam. ''Jesi li dobro?'' ''Malo me boli glava, ali biće sve u redu.'', uozbiljio se istog mementa i videlo se da baš jako razmišlja jer mu je pogled švrljao po celom kabinetu. ''Dosta priče pozadi!'', prekinuo nas je profesor. Dok je profesor bio udubljen u predavanju dosadne lekcije koju niko nije slušao, izgubila sam se u svojim mislima. I u tom razmišljanju me je prekinuo zvuk telefona. To mi je još više odzvanjalo u glavi, pa sam se okrenula da vidim ko se ne javlja na taj prokleti telefon. Ali kad sam pogledala po celoj učionici, niko nije reagovao na zvuk telefona. Pogledala sam kroz prozor i videla nekog momka iz druge godine koji je bio udaljen 20-ak metara od prozora kako priča telefon. I što je još gore, ja sam čula čitav razgovor. Šta mi se dešava?
,,Profesore, mogu li do toaleta?'', prekinula sam ga. ''Idi, Alison.'', rekao je uzdahnuvši. Brzo sam otrčala do ženskog toaleta i umila se. Ništa mi nije bilo jasno. Kako uopšte mogu da čujem nešto što je preko 20 metara dalje od mene?Podbočila sam se nad lavaboom i posmatrala se u ogledalo. Bila sam bleda kao krpa. Dok sam se posmatrala s velikom dozom straha, zvonilo je. Krenula sam da uzmem knjige i ranac iz kabineta i ugledala Dylana kako stoji s mojim stvarima na sred hodnika. ''Hvala ti, nisi morao da donosiš..'', rekla sam ljubazno. ''Video sam da ti nije dobro, pa sam hteo da ti ponesem.'' ''Samo zbog toga?'' ''Pa i čisto da imam priliku da pričam sa tobom.'', nasmejali smo se istovremeno. ''To je jako lepo od tebe.'' ''Um, pitao sam se.. Da li bi htela da svratiš posle škole do mene da mi pokažeš nešto iz geometrije pošto sam čuo da u četvrtak imamo test.'' ''Um, rado bih, ali nije mi dobro uopšte.'' ''Rećićeš da ćeš rado doći.'', rekao je zagledavši mi se u oči. ''Molim?'', odjednom se trgao. ''Um.. Možemo posle da nastavimo razgovor treba da obavim jedan poziv. Hoćeš da me sačekaš?'' ''Da, naravno.'' , rekla sam osmehnuvši se. Šta pa sad ovo bi? Čudan, jako čudan dan.
