'Halo?'', čula sam promukli glas sa druge strane zvučnika. ''Derek, ja sam.'', prošaputala sam pazeći da moji ne izlete iz sobe. ''Alison? Je l' je uspelo? Je l' je prošlo sve u najboljem redu?'', naslonila sam se na zid kraj moje sobe i pribila telefon bliže usnama. ''Slušaj, ne mogu dugo da pričam da se ne probude moji, posumnjaće nešto ako me vide svu pocepanu u 4 sata noću. Nastale su neke komplikacije, ali ništa strašno. Jackson je sada kod mene kući.'', na trenutak je nastala tišina, a onda je Derek ponovo progovorio. ''Dobro. Ako je bilo sve u redu, onda nemam razloga da brinem, zar ne?'' ''Nemaš razloga.'', nasmejala sam se. ''Ako ti tako kažeš. Najbolje bi bilo da on i ostane noćas kod tebe, zato što bi moglo da bude opasno da se šeta sam po gradu bez nadzora, pogotovo sad posle prve transformacije.'', ugrizla sam se za usnu i klimnula glavom. ''Dobro. Biće tako. Sutra ne idemo u školu, pa se možemo negde svi naći da popričamo šta ćemo dalje. On ne može sam da prolazi kroz to.'' ''Naravno da ne može. Ajde, idi spavaj, dosta toga si preživela ove noći, odmori se malo, zaslužila si.'' ''Hoću i hvala. Laku noć.'' ''Laku noć.'', prekinula sam razgovor i ponovo se odšunjala do svoje sobe u kojoj je vladala neprijatna atmosfera tj. netrpeljivost između Deana i Jacksona. ''Jacksone, noćaš spavaš ovde.'', prekinula sam su netrpeljivost među njima. ''Mogla si to na jednostavniji način da mi kažeš.'', vragolasto se nasmešio, pokazujući svoje blistavo bele zube. Zakolutala sam očima. ''Jacksone, nisi zanimljiv, veruj mi. A i ako nećeš da deliš krevet sa Deaonom, smirićeš se.'', zapretila sam, odlučno istaknuvši bradu. ''Vou, vou, uspori malo. Zašto ja uvek najebem iako ništa nisam uradio?'', uspaničio se Dean. ''Smiri se, to je samo pretnja.'' ''Samo pretnja, da. Sad mi je inače mnogo lakše.'', ustao je i krenuo ka vratima. ''Ja odoh u svoje odaje da spavam i da odmorim glavu od vas natprirodnih sisača moždanih ćelija. I da, ne zovite me i ne budite me. Možete ovde i da pravite male vampi-vukodlačke bebe, i don't care, okay? Zdravo.'', posle svog 'dubokoumnog govora' izleteo je iz sobe. ''Je l' je on uvek takav?'', Jackson me je upitno pogledao sa nekim nedefinisanim smeškom na licu. ''Uglavnom. A sad idem da skinem ovu pocepanu odeću sa sebe i da se presvučem. Ti se raskomoti.'', uzela sam pidžame sa kreveta i ušetala u kupatilo. Skinula sam odeću sa sebe i bacila je u kantu. Ionako neće ničemu služiti tako pocepana. Obukla sam pidžame i stala kraj ogledala da obavim higijenu. Kada sam sve završila, izašla sam i ugledala Jacksona kako stoji samo u boksericama kraj ogledala kako posmatra samog sebe.http://25.media.tumblr.com/2765c2bfe07d10de394792029fce5725/tumblr_mon0m3LGn81s2p9e0o3_250.gif
''Nisam znala da umeš toliki narcis da budeš.'', prokomentarisala sam. ''Ne... Ne gledam sebe zbog toga, nego se osećam drugačije. Nekako snažnije.'', posmatrao je moj odraz u ogledalu. ''To je zbog promene. I meni se to desilo. Doduše, sada se osećam normalno, ali tada.. Čula su mi se razvila, čula sam stvari koje nisam trebala kao ljudsko biće.. Ja sam na početku bila zbunjena jer nisam znala šta mi se desilo. Naravno, dok nisu došli Dylan i Derek.'', uzdahnula sam i legla u krevet. ''A gde ću ja da spavam?'', upitao me je Jackson. ''Na podu.'', promrmljala sam. ''Ti to ozbiljno?'', zbunjeno me je pitao. ''Šalila sam se. Moramo da delimo krevet i to ne radim iz zadovoljstva. Nego zato što nemam gde drugde da te smestim. I da, mali podsetnik: Ne pokušavaj ništa.'', rekla sam pokrivajući se jorganom. ''Zar ti ličim na nekog kome tako nešto pada na pamet?'', zavukao se u postelju i ležali smo tako da su nas nekoliko centimetara odvajala, a pogled nismo mogli da odvojim jedno od drugog. ''Pa kako ti se desilo to?'', upitao me je. ''Šta to?'' ''Pa kako si postala vampir?'' ''Čudno je. Jedno po podne sam trčala, a onda sam osetila da mi se neko prikrao s leđa, osetila sam ugriz i nakon toga sam se probudila u krevetu. Mislila sam da je bio san dok nisam ugledala ranu na kolenu koju sam zadobila bežeći od tog stvora. A onda je počelo sa glavoboljama, onog dana kada sam se žalila na njih i onda me je Dylan odveo kod Dereka i Derek mi je sasuo celu priču o mojoj porodici i natprirodnom. Frustrirajuće.'', gledao me je pomalo zbunjeno, ali opet sa razumevanjem. ''Um, izvini što ovo pitam, ali šta ti je pričao oko porodice? Uostalom, kako on njih može da zna?'' ''Saznala sam da je moj tata lovac na natprirodno.'', sa nelagodom sam promrmljala. ''Čika Jim? Lovac? Nema šanse.'', rekao je zapanjeno. ''Ne, ne Jim.. Ispostavilo se da mi Jim nije otac.. On mi je ujak. Komplikovano je. Moj pravi tata, zove se Michael, on je lovac. Cela familija Hunterovih lovi natrpirodno. Osim što moja mama nije htela mene i Deana da izlaže opasnosti i odvela nas je dalje od tate.'', uzdahnula sam dok su mi se oči punile suzama. ''Hej, ne plači.'', palcem mi je obrisao suzu koja je pobegla iz oka i krenula da klizi niz obraz. ''Izvini što sam pitao, glupo od mene.'', pognuo je pogled. ''Ne, u redu je. Samo znaš, još nisam naviknuta na sve to. Moji čak ni ne znaju šta sam ja. Ne znaju ni da su Derek I Dylan u gradu. Ni da si ti sad to što jesi.'' ''Onda nam jedino preostaje da se molimo da ni ne saznaju.'', to je bila zadnja rečenica koju sam čula dok lagano nisam utonula u san.
*
Galama u hodniku mi je odzvanjala u ušima i polako sam počela da se budim. Kada sam otvorila oči, shvatila sam da mi je glava zarivena u Jacksonovom ramenu, a onda sam se trgla jer sam shvatila da se to moja mama prebližava mojim vratima. A ako upadne u sobu i ugleda Jacksona u mom krevetu i to samo u boksericama, neće dobro da se završi. Doduše, bolje i to da vidi nego da shvati da je sve u vezi mene i mog društva natprirodno. ''Jacksone, Jecksone, budi se.'', užurbano sam ga drmusala da se probudi. ''Šta, šta.. Šta je bilo, Al?'', sanjivo je buncao. ''Mama će svakog časa u sobu da upadne, sakrij se!'', podigla sam ga, tako da je sedeo na krevet i pokušao da razbistri misli.http://25.media.tumblr.com/tumblr_mblo96rhju1rnfdloo1_r3_250.gif
''Šta čekaš?! Ustani, sakrij se!'', histerisala sam. Na kraju se nekako smilovao i ustao, a ja sam ga grubo gurnula u orman. ''Dušo, sa kime pričaš?'', presekao me je mamin glas koja se odjednom pojavila na vratima sobe. ''Molim?'', upitala sam je kao da ne znam o čemu piča. ''Mogu da se zakunem da sam čula muški glas.'', pogledala me je sumnjičavo. ''O Bože, mama, baš si šašava. Ovde nema nikog, samo sam ja tu. Hajde, izađi sad, moram da se spremim.'', lagano sam je gurala iz sobe. ''A gde planiraš da ideš?'' ''Moramo Dean i ja da se nađemo sa društvom.'' ''Ovako rano?'' ''Da, a šta fali?'', upitala sam je i zalupila vratima pred njenim nosem, ne čekajući da čujem odgovor. Naslonila sam se na vrata i uzdahnula. To je bilo blizu. Ako sada ovako paničim krijući momka sa kojim nisam spavala, kako li ću kada spavam sa nekim momkom? Oh, Bože. ''Mogu li sada da izađem?'', čuo se Jacksonov glas iz ormana. ''Da.'', izašao je jedva stojeći na nogama. ''Nadam se da nikad neću više da doživim ovakvo buđenje.'' ''Nadam se i ja.'', rekla sam i zaputila se ka Deanovoj sobi. Ušla sam i videla uredniju sobu nego inače i ovog malog antihrista u krevetu. ''Dean, budi se.'', drmusala sam ga. ''Iš, Sotono, iš.'', promrmljao je kroz san. Je l' je on to mene upravo nazvao Sotonom? ''Dean William Hunter, ustaj iz jebenog kreveta, da te ne bih katapultirala kroz prozor!'', povisila sam ton, što je očigledno bilo od koristi jer je Dean iskočio iz kreveta kao da ga je neko proboo nečim. ''Ja ću se ubiti zbog vas, napasti! Mogu li bar da spavam na miru od vas? Ne, a?'', besno je histerisao. ''Dean, nazvao si me Sotonom, ovo je bila samoodbrana. A sad se presvuci i donesi nešto Jacksonu da obuče. Moramo da se nađemo sa Derekom i Dylanom.'', zakolutao je očima i besno ustao iz kreveta. Ja sam okrenula Derekov broj i dogovorila se da se nađemo za pola sata u parku blizu šume. Na brzinu sam se presvukla i sredila, a za to vreme je Dean doneo neku odeću koja će Jacksonu biti taman.
Kada smo bili spremni, svi zajedno smo sišli u prizemlje, a onda su nas moja mama i Jim susreli sa dvoje ljudi pokraj sebe. Bili su zbunjeni zbog toga što je Jackson sa nama, ali još čudnije je što im to trenutno nije bila briga. Osetila sam po pulsu koji im je odzvanjao da su se brinuli oko nečeg većeg. Samo nisam znala šta. Htela sam da im pročitam misli, ali ne mogu to da radim svojoj porodici. Osećam se odvratno na samu pomisao da bih mogla da čeprkam po privatnim stvarima ljudi koji su mi važni u životu. ''Alison, Dean, pre nego što odete bilo kud, moramo ozbiljno da razgovaramo. Nasamo.'', rekao je Jim gledajući u Jacksona. ''Možeš li nas ostaviti na kratko?'', obratio se Jacksonu, a on se kiselo nasmejao, potvrđujući njegovo pitanje. ''Ne, on ostaje.'', rekla sam, uhvativši Jacksona za ruku. Ne znam zašto sam to uradila, ali znam da je Jackson imao taj čudan, zbunjeni pogled na licu. http://media.tumblr.com/38409e081449a03da193a0aef6b0da9f/tumblr_inline_mjgajkuZZD1qz4rgp.gif
''Ako je tebi toliko stalo da on to čuje, dobro onda.'', nije mu bilo sve jedno što će još neko prisustvovati tome što žele da nam kažu, ali osećala sam se nekako sigurno dok je on stajao tu kraj mene. ''Dean, Alison.. Želimo da upoznate vašeg oca.'', rekla je mama, a mene i Deana je presekla ta rečenica kao da nas je neko polio kantom hladne vode. Čim je ta rečenica izgovorena, instiktivno sam stegla Jacksonovu ruku, upletevši svoje prste u njegove. Dean i ja smo se zbunjeno i prestravljeno pogledali, gutajući knedlu.http://24.media.tumblr.com/fb374909ce545d4907d44a88a37c9a92/tumblr_mouk5lexPa1s2p9e0o8_250.gif
Taj čovek, koga su nazivali našim ocem je prišao sa osmehom na licu i stajao par centimetra dalje od nas. ''Zdravo, deco.''
Michael Hunter:
http://images4.wikia.nocookie.net/__cb20110614114946/teenwolf/images/3/39/11_argent.jpg
