-Part Three-

152 7 0
                                    

''Zašto smo došli ovde?'', upitala sam zbunjeno Dereka. ''Rekla si da te je ovde negde ujeo, tako? E pa moraćeš malo da se prisetiš šta se desilo. A i pre toga, moraću da ti ispričam sve što treba da znaš. Sad me nećeš prekidati i postavljati suvišna pitanja već ćeš samo slušati i upijati svaku reč. Važi?'', klimnula sam glavom. ''Dobro.'', rekao je. ''Pre svega, da napomenem da možeš da ideš na svetlosti koliko god hoćeš jer nam sunčevi zraci neće ništa. Jedina loša stvar oko dnevne svetlosti je da smo slabiji nego noću i onda smo lakši plen preko dana. Osim toga, može da nas ubije glogov kolac kroz srce i verbena.'' ''Šta je verbena?'', prekinula sam ga. ''Stićiću i do toga, polako. Verbena je biljka koju lovci koriste protiv vampira. Ona je naša slaba tačka kao što je vukodlacima vučja trava.'' ''Zar i to postoji?'', ponovo sam se ubacila. ''Da, Alison, postoji. Sad slušaj dalje.'', šetao se nervozno na par metara dalje od mene. ''Sada su ti čula razvijenija, brža si, sposobnija nego inače. Moraš da se kontrolišeš što se hranjenja tiče. Ne smeš ni u ludilu da se hraniš ljudskom krvlju, jasno?'' ''Da, naravno. Nisam na to ni pomišljala.'' ''Nisi ni malopre pomišljala pa si Dylanu htela da otkineš ruke samo da bi se dokopala Hederiong vrata.'', ugrizla sam se za usnu. Stvarno je bilo tako. Čudovište sam. ''I kako ja da se pomirim sa činjenicom da sam.. to? Nikad to nisam htela.'' ''Misliš da je neko od nas ovo hteo?'', ubacio se Dylan. ''Misliš da smo nas dvojica hteli da gledamo roditelje kako umiru, kako svi voljeni umiru, a mi nismo ni dan ostarili? Misliš li?'', uneo mi se u facu s besom u očima. ''Ne... Izvinite.'', pognula sam glavu. ''Ali.. Zašto vas moj.. moj otac juri? Vi ne ubijate ljude.'' ''Njima to nije bitno. Oni su lovci jedina stvar koja im je na umu je da ubijaju sve što je natprirodno. Jedan lovac iz te postave je ubio našu sestru pre nekoliko godina.'', prošaputao je Derek s gorčinom u glasu. ''Ali zašto? Znate li bar ko je to uradio?'' ''Nažalost ne. Znamo samo da je to neko od njihovih.'', Derek je seo na panj pokraj mene. ''Čudno mi je da nikad nisi saznala za oca. Majka ti je isto bila lovac u to vreme. I Jim isto. '' ''Možda je jednostavno odustala od toga.'', nadovezao se Dylan. ''Koliko ti brat ima godina?'' ''16. Godinu dana je mlađi od mene.'' ''A njega je l' možeš da opčiniš, Dylane?'', obratio mu se Derek. ''Nisam ni pokušao. Ne znam ni kako joj brat izgleda.'' ''Jedina stvar koja je logična svemu ovome je da se to prenosi iz vaše porodice generacijama i da zato ne može da vas niko opčini.'', napravio je pauzu. ''Je l' vam je Sarah dala nešto?'' ''U kom smislu?'', upitala sam radoznalo. ''Pa ne znam. Medaljon, ogrlicu, narukvicu.. Nešto što nikada ne skidate?'', zamislila sam se na kratko, a onda mi je sinulo. ''Da, dala je i meni i Deanu ovakve narukvice.'', pokazala sam kažiprstom na crnu pletenu narukvicu koja mi se nalazila na levoj ruci. ''I predpostavljam da je rekla da je nikad ne skidate.'' ''Da.'', rekla sam kratko. ''Dakle to smo razrešili po pitanju tvoje porodice. Samo mi ni je jasno zašto je tebe Noah napao. Rekla si da se sećaš svega kao da je bio san?'', upitao je Derek dok je Dylan nervozno mlatarao desnom nogom. ''Da. Sve je bilo tako stvarno i onda sam se probudila u krevetu. Da li je uopšte moguće da vi vampiri to radite?'' ''Sad si jedna od nas, nemoj govoriti 'vi vampiri', deluje nekako bezdušno kad to izgovoriš.'', nasmejao se. ''Ne radimo to mi. Nemamo toliku moć, ne hranimo se pre svega krvlju ljudi da bismo bili moćni. On je snažniji pre svega zato što je Alfa, a posle toga i zato što se hrani ljudskom krvlju. A očigledno te je napao jer mu treba čopor.'' ''Oh Bože, sve mi se pomešalo..'', uhvatila sam se za glavu. ''Da li mogu bar nekom da kažem o ovome?'' ''Pa brata ćeš morati da upozoriš zato što čim je Noah krenuo na tebe, krenuće i na njega. I da, porazgovaraj slobodno sa tvojima o porodici, ali ni slučajno nemoj da spominješ nas. Dovešćeš nas u opasnost.'' ''Da, naravno. Nisam luda da tako nešto kažem.'', klimnula sam glavom. 

Došla sam kući oko ponoći i odlučila da odem do Deana da mu ispričam sve. Bolje da ga upozorim na vreme nego da sve sazna kada pitam mamu i tatu.. Jima. Lagano sam koračala hodnikom koji je vodio do njegove sobe. Osećala sam bolje nego ikada do sad. Osećala sam se snažnijom, čula su mi bila razvijenija, osećala sam se.. Odlično. 

When did it get so fucked up?Where stories live. Discover now