Položili su ga na krevet u mojoj sobi dok se Jackson iz petnih žila drao. ''Ovo.. Previše.. Boli!'', uhvatio je Dereka za džemper i žalio se. ''Sam si to hteo. Ja sam ti samo dao predlog, ti si prihvatio. I bolje da se mučiš jednom, nego do kraja života iznova i iznova.'', prkosno ga je pogledao, naučići Jacksona lekciju. Bila sam na Derekovoj strani jer je stvarno bolje da pretrpi jednom tu bol, koliko god da je nepodnošljiva, nego do kraja života. Sve trojica su izašla iz sobe i ostavila me nasamo sa Jacksonom. Sela sam kraj njega i pokušavala da ga smirim koliko toliko. ''Jacksone, biće sve u redu. Izborićeš se ti sa ovime, zar ne? Šta je najgore što može da ti se desi?'', beznadežno sam se nasmešila jer znam da mu tim 'govorom nade' nisam pomogla. ''Ne mogu... Ne mogu ja ovo. Aaa!'', disao je ubrzano i dahtao kao pas. ''Ne mogu, previše me boli.. Ne mogu.. DA izdržim.'', bio je sav znojav i telo mu se kočilo od bolova. ''Izdržaćeš. Možeš ti to. Ti si jak. Ja sam pored tebe.'', ponovo sam ga uhvatila za ruku i poljubila njegove vlažne usne. Kada sam se odvojila od njega, on je ponovo zaurlao. Ovo će biti najbolnijih i najdužih 24 časa.
Satima sam sedela kraj njega dok sam gledala kako se bespomoćno trudi da se odupre bolu koji je ključao u njegovim venama. Mislim da mu je iz sata u sat bilo sve gore. Suze su mi kvasile bledo lice, izražavajući još više moje zelene oči koje su sada podsećale na lišće u proleće. Knedla mi je zastala u grlu i odjednom je počela u glavi da mi odzvanja Derekova rečenica: 'Ne možeš da ostaneš s njim, stalo ti je do njega i boleće te više nego njega.', istina je, u potpunosti je bio u pravu. Što je najgore, Jackson nije mogao ni da priča zbog bolova, samo se bacakao i grčio po krevetu, urlajući.
Malo pre ponoći, na vratima se pojavio Dean. ''Hej.'', šapatom je rekao. ''Hej.'', pogledala sam ga sa očima punim suza. ''Kako je?'', prišao je i bacio pogled na Jacksona. ''Loše. Mislim da ga iz sata u sat sve više boli.'', beznadežno sam uzdahnula. ''Je l' ti treba nešto? Vode, hrane, bilo čega?'', upitao me je brižno. ''Možeš samo da mi doneseš vodu za obloge i neki manji peškir.'' ''Dobro, evo donosim ti odmah.'', poslušno je klimnuo glavom i izašao iz sobe. Bacila sam pogled na Jacksona koji se izgleda, od bolova onesvestio. Polako sam ga pomilovala po kosi koja je sada bila razbarušena. Laknulo mi je što mu je lakše barem na kratko. Ubrzo se Dean pojavio sa posudom pune vode i peškirom u rukama. ''Izvoli.'', stavio ga je na noćnom stočiću pored kreveta. ''Je l' ti treba još nešto?'', dao mi je do znanja da mi je na raspolaganju. Mislim, ja sam to znala i ranije. Ipak je on moj mali brat. ''Ne treba, hvala ti.'', ustala sam i zagrlila ga. http://24.media.tumblr.com/8f01bcb289c4d442b54ea60c1536d380/tumblr_mj1olz8QIr1qbby7co5_250.gif ''Nema na čemu. Zovi ako ti nešto još bude potrebno.'', krenuo je ka vratima, a ja sam ponovo sela na krevet kraj Jacksona. ''I Allsion.'', zastao je na vratima i okrenuo se. ''Da?'', izustila sam. ''Biće on dobro.'', na licu mu se pojavio jedva primetni osmeh koji mi je povratio snagu na kratko. ''Znam.'', osmehnula sam se slabašno. Napustio je sobu zatvorivši vrata, a ja sam uzela posudu i stavila je kraj sebe, natapajući peškir u nju. Iscedila sam ga i položila ga na Jacksonovo čelo. Goreo je od bolova, verovatno je imao jako visoku temperaturu. Par sati nakon mučnog pokušavanja da skinem Jacksonovu temperaturu oblozima, umor me je savladao i zaspala sam kraj njega, šćućurena u njegovom ramenu.
Kroz san sam čula nekoga kako se bori za vazduh i kada sam otvorila oči, shvatila sam da Jacksonova invazija bola i dalje nastavlja. ''Kol...Koliko još moram...Da trpim ovo?'', upitao me je sa gorčinom u glasu i sa pogledom iz kojeg je vrištalo zapomaganje. Pogledala sam na sat telefona koji je stajao na noćnom stočiću kraj posude sa oblozima. ''Još 3 sata.'', uzdahnula sam. Klimnuo je glavom i ponovo jauknuo. ''Još samo malo izdrži. Proćiće uskoro.'', pomilovala sam ga po mokrom obrazu na kojem se slivao znoj sa čela. Progutao je knedlu i slabašno klimnuo glavom.
- Michael's P.O.V. –
Iz stare drvene kutije sam sa osmehom na licu izvukao ono za čime sam tragao godinama. ''Šta ti je to?'', čuo sam Josephinnin glas iza sebe. ''Mesečev kamen. Napokon ga imam.'', okrenuo sam se ka njoj i pokazao joj svetlucavi beli kamen veličine kestena. ''Zezaš me? Imaš Mesečev kamen? Daj da ga vidim.'', prišla je pokušajući da mi uzme kamen iz ruke. ''Ne, Josephinne, i sama znaš koliko je opasan. Uzeo sam ga da bih ga zaštitio od ruke loših ljudi. Znaš i sama koliku štetu može da napravi ovako maleni kamen.'', vratio sam kamen u kutiju i ražmišljao gde da ga sklonim. ''Zar nemaš poverenja u mene?'', upitala me je, dureći se. ''Naravno da imam, Josephinne. Ali ne smem da rizikujem. Pogotovo ne kada su u društvu moje dece vampiri. Ko zna sa kime još imaju posla, a da mi ne znamo.'', uzdahnuo sam, stavljajući kutiju u sef iza knjiga na polici. ''Da, znam.'', promrmljala je Josephinne. ''Sada moram da nađem Allison i Deana.'' ''Možda ne žele da budu pronađeni. Otišli su sa razlogom. Deca u tom uzrastu su tvrdoglava. Neće promeniti mišljanje ako ih ti pronađeš.'', klimnuo sam glavom, shvativši da je u pravu. ''Da, u pravu si. Pa kada budu spremni, vratiće se. Bar se nadam.''
- Allison's P.O.V. –
Jacksonovo disanje je postalo umereno, a lice mu je postalo opušteno, bez znaka napetosti. Zaklučila sam da je bol prestao. ''Je l' je prestalo? Kako se osećaš?'', ushićeno sam upitala ponovo sevši na krevet. ''Da, napokon. Osećam se odlično.'', nasmejao se.http://media.tumblr.com/tumblr_mejtsnwgxj1qglljb.gif
''Drago mi je zbog toga.'', stidljivo sam se nasmešila.http://25.media.tumblr.com/tumblr_ma075xi7dz1qcj500o8_r1_250.gif ''Hvala ti što si bila uz mene.'', pomerio mi je jedan pramen kose s lica i poljubio me u čelo. ''Idem da pojedem nešto i da se osvežim malo. Hoćeš ti da jedeš nešto?'', upitao me je, ustavši sa kreveta. ''Ne, dobro sam.'', uplitala sam svoje prste. ''Sigurna si? Nisi jela ništa.'', zabrinuto me je pogledao. ''Da. Nisam gladna, ješću kasnije.'', prošla sam prstima kroz kosu i zagrizla usnu. ''Kaži ako hoćeš nešto.'', namignuo mi je i izašao kroz vrata.
Uzdahnula sam i lice pokrila rukama. Ostala sam u sobi sama sa sobom i sa svojim nerazjašnjenim osećanjima. Ne znam šta se dešava, sve se previše brzo odigrava. Odjednom ne mogu da zamislim život bez njega. Odjednom je on sve što mi je ikada trebala. Pored tog napucanog kretena, koji mi je išao na živce u srednjoj se osećam sigurno. I sa njim sam ono što jesam. On je razlog zašto mi srce radi usporeno i ubrzano istovremeno. On je taj. On.
Noć je polako padala, a ja sam sišla u prizemlje samo da uzmem nešto da jedem i ponovo se vratila u sobu. Jedina stvar koja mi je trebala je da budem sama sa mislima. Sedela sam kraj prozora i zamišljenim pogledom posmatrala pejzaž koji se prostirao kilometrima dalje od kuće. ''Ne spavaš?'', trgla sam se čuvši poznat melodični glas na vratima. ''Ne, ne spava mi se.'', stidljivo sam se osmehnula Jacksonu koji je svojim šarmerskim pogledom prilazio ka meni. ''Gde su ostali?'', upitala sam ga. ''Dean i Dylan su otišli da kažu Megan da ne govori ništa što zna u slučaju da naiđu tvoj tata i Josephinne sa pitanjima o svima nama. A Derek.. Nemam pojma gde je on.'', slegnuo je ramenima. Klimnula sam galvom i usmerila pogled ka prozoru. ''Muči te nešto?'', seo je kraj mene. ''Ne, naprotiv. Samo imam taj neki trenutak da želim da budem sama sa mislima.'', prstima sam prošla kroz svoju gustu talasastu smeđu kosu. ''Želiš da odem?'', krenuo je da ustane. ''Ne, sedi.'', uhvatila sam ga za ruku. ''Ako ti tako želiš.'' http://media.tumblr.com/8828d37e01ccffa596374434da073493/tumblr_mltr2qRVB61qal0zgo1_250.gif ''Znaš, ono što sam rekao pre neki dan, stvarno sam to mislio.'', rekao je zagrizavši usnu. ''Znam.'', klimnula sam glavu. ''Ali ti mi nisi odgovorila.'', pogledao me je svojim prodorno plavim očima lazurnog kamena. ''Na šta ti nisam odgovorila?'', pravila sam se luda iako sam dobro znala o čemu govori. ''Da li i ti osećaš to što osećam ja.'', prišao mi je bliže, a moje telo je zadrhtalo. ''Allison, odgovori, ćutanje ne pomaže.'', tiho je prošaputao i prstom koji se nalazio na mojoj bradi podiguno glavu. ''Reci da ili ne. Samo to tražim.'', ugrizla sam se za usnu. ''Da.'', rekla sam tiho i uzdahnula. Rukom je počeo da me miluje po licu, a onda su se naše usne spojile. Disali smo istim tempom dok su njegove ruke polako klizile niz moje telo. Prepustila sam se tom užitku i počela da mu otkopčavam šarenu kariranu košulju i da ga ljubim strastvenije. Njegovi prsti su se uplitali u moju kosu, a moje ruke su završile na rubu njegovih farmerki. Povukla sam ga tako da je završio na meni. Počela sam da ga milujem po licu i ga ljubim po vratu. http://25.media.tumblr.com/ea926247448ee899ef404a1a19140812/tumblr_mp9g21ZgBr1s7v33do3_250.gif Napokon sam bila svesna onoga što osećam i odlučila da to ne krijem više. Stalo mi je do njega. Možda i previše. I nije me bilo briga za posledice, makar morala galvom kroz zid da idem zbog njega. Zbog nas.
