Sišla sam niz stepenice i užurbano uzela ranac sa komode. ''Al, čekaj me!'', čula sam Deanov glas kako me doziva. ''Požuri, kasnimo!'', viknula sam izlazeći na vrata. Ubrzanim korakom me je stigao. ''Noćas su se svađali.'', promrmljao je dok je hodao pokraj mene. ''Ko?'', upitala sam začuđeno. ''Mama i tat.. Ovaj, mama i Jim.'' ''Zašto?'', upitala sam iznenađeno. ''Ne znam, kada sam došao noćas, ispred kuće sam ih čuo kako se svađaju jer im je bio otvoren prozor. Kada sam ušao, utihnuli su. Pravili su se kao da se nije ništa desilo. ''Čudno.'', rekla sam zamišljeno dok smo se približavali Dylanu i Megan. ''Idemo?'', melodično je rekla Megan, prekinuvši nas. ''Da.'', dodao je Dean, sa pomalo, čudnim glasom. Odjednom, je između njih nastala neka intenzija. Nili su mi nekako čudni. Nisu se ni pogledali. I bili su udaljeni nekoliko metara jedno od drugog. ''Al, pričao sam sa Derekom i jedina stvar koju smo zaključili oko vukodlaka je to da je pun mesec večeras. I da taj koje vukodlak, tj. koji će se po prvi put sad promeniti, nema pojma šta mu se dešava. Biće krvoločan, nekog će da pokuša da ubije, a možda će i u tome uspeti. Moramo da ga nađemo pre punog meseca.'', obratio mi se Dylan. http://25.media.tumblr.com/97b71b940c51aac3c709d3728dc5d7d2/tumblr_moov2w494D1s2p9e0o2_250.gif
''I kako ćemo da saznamo ko je to?'' ''Pa jedino što znamo je da je taj neko napunio 18. godina. '' ''Pa polovina škole ima 18. godina.'' ''Ne, nema.'', zamišljeno je rekao. ''Razmisli malo. Noah nam je rekao da je taj vukodlak napunio 18. godina, je l' da?'' ''Da.'', rekla sam neshvatiljvo. ''A kod koga smo bili na žurci?'', osećala sam se kao da se igramo asocijacija. 'Kod 'Jacksona. Ali ne razumem, kakve on ima veze sa ovim?Mogla je da bude puka slučajnost što je on proslavljao 18.-ti.'', počela sam da ga branim ni sama ne znam zašto. ''I sve jedno, Noah je rekao da su to porodični geni, a ja njegove roditelje znam i sigurna sam da oni nisu vukodlaci.'' ''Ali ima jedna stvar koju ste izostavili.'', ubacio se Dean. ''Koja?'', upitali smo istovremeno. ''Jackson je usvojen.''
''Šta? Otkud tebi to?'', upitala sam iznenađeno. ''Priča se. Nikad nisi čula?'', upitao me je začuđeno. ''Ne... A ko su mu pravi roditelji?'' ''Ne znam. Znam samo za to da je usvojen. '' ''Možda vam mogu pomoći.'', ubacila se Megan. Svi smo je pogledali upitno, sevši na klupu u hodniku škole. ''U biblioteci ima interneta, a možemo se izvaditi sa časa i reći da treba da pomognemo oko knjiga i možemo da istražimo. Dostupna je baza podataka učenika i sve što nam je potrebno.'' ''Ideja je stvarno dobra, ali problem je što ne znam kako da se izvučemo. Nemamo mnogo vremena do punog meseca.'', rekla sam obeshrabreno. ''A kako bi bilo da pozovem Dereka da nas izvuče? Može da vrši uticaj na nekoliko profesora. Ja ne mogu pošto će ostali da to vide. Ovako Derek može da ga izvuče na par minuta sa časa i da obavi to.'', predložio je Dylan. Pogledali smo se međusobno i klimnuli glavom. ''Odlično! Idem da ga pozovem onda dok ne dođe profesor.'', rekao je i bukvalno odskočio sa klupe vadeći telefon iz džepa.
Par minuta kasnije, dotrčao je kod nas. ''Stiže za par minuta i pomoćiće nam.'', rekao je ushićeno. ''Ljudi, ljudi.. A šta ćemo ako to nije Jackson? Kako ćemo naći vukodlaka?'', moje pitanje ih je gotovo saseklo u korenu jer nisu razmišljali uopšte o toj činjenici da možda on nije vukodlak. ''Jedina stvar koja treba da nam bude na umu je da ovo rešimo što pre. Temeljno i brzo.'', čuli smo nepoznati glas koji je odzvanjao nekoliko koraka dalje od nas. Bio je to Derek.
''A sad mi pokažite na kog treba da utičem i da završimo oko ovoga i da se bacimo da posao.'', rekao je kroz smešak. To je iskreno, bio prvi put da sam ga videla da se nasmejao, koliko toliko. http://24.media.tumblr.com/077280b95a17ece9d548e96e919f804f/tumblr_moovdoyJ2X1s2p9e0o5_250.gif
Pokazali smo mu profesore i ubrzo smo dobili odobrenje od svih njih da možemo da odsustvujemo sa časa. Krenuli smo ka biblioteci i usput sreli Jacksona koji po meni, nije uopšte izgledao čudno, s obzirom da smo tvrdili da je vukodlak. ''Šta je ovo, idete na bal nakaza?'', dobacio nam je. Očigledno je to onaj Jackson ponovo, koji mi ide na živce. ''Druže, ne idi mi po živcima, jer nisi svestan kakva ćeš nakaza uskoro da budeš.'', s prkosom i dvosmisleno mu je dobacio Derek. Videla sam po Jacksonovoj faci da se udubio razmišljajući šta bi to trebali da znači.
Ušli smo u biblioteku i brzo se bacili na posao. Megan je sela za laptopom i krenula da čeprka po njemu, a Derek ju je posmatrao dok smo nas preostalo troje prelistavali razne kartone tražeći Jacksonov u nadi da ćemo nešto naći. ''Dean, šta je to bilo između tebe i Megan?'', prošaputao je Dylan. ''Ćuti, ćuti, ćutii! Ne sme Alison da čuje za to.'', rekao je još tišim tonom nego Dylan. ''Iako sam na drugom kraju biblioteke, čujem odlično, hvala na pitanju.'', doviknula sam.http://25.media.tumblr.com/dc78820aa1ba1f37ea418fed46a895c6/tumblr_monlc3LYyZ1s2p9e0o8_500.gif
''Oh, sranje.'', rekao je Dean. http://24.media.tumblr.com/aa4eb2bc5f5cedb5b9f3130061bb78c8/tumblr_mouk5lexPa1s2p9e0o3_250.gif
''Hej, ljudi! Našla sam nešto!'', uzviknula je Megan. Svi smo dojurili do nje i stali bukvalno iznad njene glave. ''Pogledajte.'', pokazala je na ekran. ''Čovek i trudna žena misteriozno ubijeni metkom kroz srce. '', pročitala je naslov. ''Čekaj, čekaj. Rekla si trudna? To znači da je..'', krenuo je Dylan. ''Znači da je beba izvučena dok je ona bila mrtva.'', dodao je Derek. ''Jezivo.'', promumlao je Dean. ''Pogledajte datum ubistva.'', rekla sam. ''15.06.1995.'' ''Pa tad je Jacksonov rođendan, to je bilo juče.'', uzviknula sam. ''Ali još se neke stvari ne poklapaju.'',dodala sam sa sumnjom koja se nije od mene odvajala. ''Metkom kroz srce se ubijaju samo vukodlaci. Ili metkom ili vađenjem srca.'', rekao je Derek. ''Možda je metak slučajnost.'' ''A možda i nije. Znam gde možemo da proverimo.'', dodao je. ''Gde?'', pitala sam. ''Arhiva.'' ''Mogu sa tobom?'', uzbuđeno je dodao Dean. ''Zašto bi poveo nekog klinca sa sobom?''http://25.media.tumblr.com/03a2ce3c4acbb5d35528970efc5211de/tumblr_monlc3LYyZ1s2p9e0o7_250.gif
''Biću ti od koristi.'', uveravao ga je Dean. ''Dobro, dobro. Ali ako me budeš izluđivao i uz to mi ne pomogneš, vratićeš se bez grkljana.'' ''Zašto ste vi vampiri tako nasilni? Je l' znate drugačije da komunicirate sa nama ljudima ili sve rešavate tako što vadite grkljane?'' Derek je zakolutao očima i krenuo ka vratima. Dean nas je pogledao upitno i krenuo za njim. ''Javite ako saznate nešto!'', vikao je Dylan za njima.
- Derek's P.O.V. –
Uticao sam na stražara arhive i bez problema smo ušetali u nju. ''Dodaj mi lampu.'', rekao sam Deanu. Počeli smo da tražimo i mislim da smo se nekoliko sati zadržali unutra. ''Mislim da sam našao nešto.'', rekao je Dean, ometajući tu neprijatnu tišinu. ''Šta to?'', došao sam kraj njega, posmatrajući hartiju papira. ''U nalazu autopsije piše da je to bio srebrni metak.'', zamišljeno me je pogledao. ''To je dovoljno. To je dokaz da su bili vukodlaci.'', izvukao sam telefon i odmah utipkao Dylanov broj. ''To je to?'', prekinuo me je Dean. ''Da. Ne treba nam više ni jedan dokaz. ''
''Halo?'', čuo se Dylanov glas s druge strane. ''U nalazu autopsije piše da su ubijeni srebrnim metkom.'' ''Znači ipak je on?'' ''Definitivno.'' ''I šta ćemo sad?'' ''Mi stižemo za 15-ak minuta, a nakon toga ga moramo uhvatiti.'' ''Kako to misliš uhvatiti?'', čuo sam Alisonin glas kako se ubacuje. ''Kako kako mislim? Šta hoćeš da ga pustimo na pun mesec da rastrgne pola grada ne znajući šta mu se dešava? Da se preobrati u javnosti i da ljudi shvate šta sve postoji i da nas sve dovede u opasnost?'', počeo sam da histerišem. ''Ne brini se Derek, rešićemo to. Požurite.'', prekinuo je. Pokupili smo stvari i užurbano izašli.
- Alison's P.O.V. –
Ubrzo su se pojavili Dean i Derek sa torbama punim gvozdenih lancaca dok smo mi u hodniku čekali da se pojavi Jackson. Par minuta kasnije je zvonilo i Jackson se pojavio na vratima. Prošao je pored nas, pa su Derek i Dylan stali sa njegove leve i desne strane. ''Polazi sa nama.'', drsko je zapovedio Derek. ''Molim? Da li ste drogirani?'', arogantno je dobacio Jackson. ''Ja ne idem nigde sa vama.'', tada su se Dylan i Derek pogledali istovremeno, kao da razgovaraju pogledima i svom silom su naterali Jacksona da izađe iz škole. Mi smo bukvalno jurili za njima secajući teške torbe pune lanaca. Na kraju, dovukli smo ga u podrum stare kuće koja se nalazila u središtu šume. Kuća je bila spaljena, tako da je jedva što šta ostalo od nje. Podrum je bio, na svu sreću, čitav.
Derek i Dylan su ga vezali lancima za neku gredu i za neke čelične šipke. ''Zašto ovo radite? Jeste li normalni?!'', paničio je Jackson kome ovo više nije bila šala. ''Ako ovo ne uradimo, pretvorićeš se u vukodlaka i pobićeš sve redom. Kako ti to zvuči?'', iznervirano ga je upitao Derek. ''Vukodlak? O čemu pričate? Jeste li vi u neku sektu?! Niste normalni! Posle ovoga ćete odgovarati mom advokatu!'', ignorisajući ga, Derek je upitao sve nas. ''Ko će ostati sa njim? Ne možemo svi, zato što treba da lovimo. Pun mesec i na nas na neki način utiče.'', svi su se gledali, gutajući knedle pošto nikom se nije svidela ta ideja da jamči pored pobesnelog vukodlaka Jacksona. Mislim, pored njega niko ne bi jamčio ni kada je normalan on, a kamoli kada je vukodlak. ''Ja ću.'', odlučno sam rekla, ne znajući koliko ću da se kajem zbog toga.
