Besna sam uletela u kuću dok je Dean jurio po mene kao mali psić. Videla sam mamu u kuhinji pa sam sa smišljenim planom ušla kod nje. ''Ćao, mama.'' ''Ćao. Kako je bilo u školi?'' ''Dobro.'', promrmljala sam gledajući zamišljeno u daljinu. ''Je l' mogu nešto da te pitam mama?'' ''Naravno.'', odgovorila mi je dok je prala sudove. U tom momentu, u kuhinju je ušao Dean s kojim sam se dogovarala pogledom. ''Jim nam nije tata, zar ne?'', tada se čuo trasak. Čaša koju je do pre par trenutaka držala u rukama, razbila se u sudoperi. ''Bože, Al, odakle ti to?'', upitala me je prebledelo. Istog trenutka je sela za stolom jer joj se očigledno slošilo od tog neočekivanog pitanja. ''Ali istina je, zar ne?'', naizmenično je gledala u mene i Deana. Videlo se na Deanovom licu da mu je jako neprijatno. Mama je odjednom počela da plače. ''Kako.. Kako si saznala?'' ''Imam svoje izvore.'' ''On ti je to rekao, je l' tako?'', jecala je. ''Ko je taj on?'', ubacio se Dean. ''Vaš otac. Pravi otac.'', promrmljala je u bradu. ''Ne. Neko drugi mi je rekao. Ali to sada uopšte nije ni bitno. Zašto ste nas lagali sve ove godine?'', počela sam da histerišem i da vičem. ''Alison, smiri se, sve ću vam objasniti. Vaš otac.. On je...'' ''Lovac.'', prekinuo ju je Dean. ''Da.'', progutala je knedlu. ''Od koga ste čuli sve to?'', uzela je maramicu sa stola i počela da briše suze. ''Mama, to nije bitno, pređi na stvar.'' , rekao je Dean sevši kraj nje. ''Kada si se Alison rodila, Michael je bio tu. I dalje smo bili porodica. Ali posle Deanovog rođenja, usledili su problemi. Nikada nije bio kod kuće, uvek je lovio. Ja sam od toga odustala čim sam saznala prvi put da sam trudna. Doveo nas je par puta u opasnost i Dean, malo je falilo da te jedan stvor ubije. To nisam mogla da podnesem i oterala ga. Jim je uvek bio uz mene i dogovorili smo se da vas odgajamo zajedno jer nije želeo da me ostavlja samu.''. pričala je dok je brisala suze s obraza. Verujte mi, nije mi bilo ni malo lako da slušam sve to. Slomila sam se u jednom trenutku i briznula u plač. Dean me je zagrlio i počeo da me teši. Najviše me je povredilo to što znam da ne mogu da im priznam šta sam postala. Nešto što su oni jurili i protiv čega su se borili celog svog života. Branili su nas od takvih čudovišta kao što sam ja.
Ustala sam sa stolice i otrčala u sobu. Nisam mogla da podnesem te suze, patetiku i plakanje. Nisam očekivala da će da mi bude toliko teško posle tog razgovora. Bacila sam se na krevet i pustila da mi tople suze klize niz obraze. Zarila sam prste u prekrivač i počela da jecam. Ne znam da li je to zbog toga što sam postala vampir, ali osećanja su mi bila toliko uzburkana i jača nego ikad. Možda sam se zbog toga osećala toliko loše. Uglavnom dobro podnosim te dramatične trenutke. Kada sam napokon, bila iscrpljena od tolikog plakanja, očni kapci su mi se polako spuštali i ja sam zaspala.
Kroz san sam čula cvrkut ptica, pa sam automatski krenula da otvaram oči. Sunce mi je smetalo pa sam odmah prekrila oči rukom. 'Zašto mi je tolika svetlost u sobi?', pomislila sam. Kada sam se rasanila, shvatila sam da sam okružena drvećem i da ležim na travi. Bila sam u sred šume. Kako sam dovraga dospela ovde? Ustala sam i otresla trunčice sa sebe, a onda sam namirisala nešto. Nešto što me je opijalo. Osetila sam krv. Krenula sam kao hipnotisana u pravcu odakle je miris dopirao i onda sam se skamenila. Videla sam mrtvu devojku, bledu kao krpa i krvavu kako leži na travi. Srce mi je tuklo kao ludo, a noge su mi drhtale. Htela sam da vrisnem, ali sam stavila ruku preko usta da bih zataškala vrisak. Okrenula sam se i počela da trčim koliko me noge nose. Zbog natprirodne brzine, stigla sam do kuće za par minuta. Ušla sam u sobu sva zadihana. Sela sam na krevet i počela da se pitam da l' je nisam ja ubila. Derek mi je rekao da na početku ne mogu da se kontrolišem. Ne, nisam to uradila. Nema šanse. Nisam. Pogledala sam na sat i videla da su 07:01h. 'U jebote, kasnim u školu!', viknula sam na glas. Spremila sam se za tili čas i požurila u školu. Sva sreća, pa sam stigla sekundu-dve pre no što je profesorka ušla unutra. Sva izbezumljena sam uletela u kabinet i sela ispred Dylana. ''Šta je bilo?'', primakao se mojoj klupi i pitao. ''Pričaću ti posle, ovde i zidovi imaju uši.'', rekla sam asocirajući na Jacksona koji je sedeo ispred mene. Tad je ušla profesorka i Dylan se vratio u svoju klupu. ''Je l' je ozbiljno?'', prošaputao je. ''Preplašena sam do kostiju i mislim da ću se onesvestiti koliko je ozbiljno.'', progutala sam knedlu. Počela sam da se znojim i bila sam jako gladna. Potrebna mi je krv. Htela sam da se usresredim na predavanje, ali ometalo me je pulsiranje Jacksonovog srca i njegove krvi koja je tekla kroz telo. Imala sam osećaj da ću u jednom trenutku ustati i iscediti svu krv iz njega. ''Reci mi šta je bilo, ne mogu da čekam više.'', rekao je nestrpljivo Dylan iza mene, prekinuvši me o razmišljanju kako Jacksonu da slomim vrat. ''Ne mogu sad, sačekaj, strpi se malo. Moramo da nađemo i Deana posle.'', prošaputala sam. ''Hale, Hunter! Vama je mnogo zanimljivo ovog časa, zar ne?'', prekinula nas je profesorka, a svi su se automatski okrenuli i uprli poglede k nama. ''Ne, profesorka.'', rekla sam ponizno. ''Napustite čas, neću vam ovo tolerisati. Ako ćete već da razvijate vašu ljubavnu romansu, radite to van mog časa.'', prstom je uprla u vrata. Skupili smo stvari i izašli što smo brže mogli iz kabineta. ''E sad mi kaži.'', rekao je hitno. ''Sačekaj.'', kucala sam poruku Deanu. 'Izađi s časa odmah, moram da ispričam nešto tebi i Dylanu. Smesta.', pritisla sam prosledi i čekala. Par minuta kasnije, Dean se pojavio na par metara od nas. ''Šta je bilo?'', rekao je s panikom u glasu. Iako sam se tresla kao da me je drmnula struja, ispričala sam im sve od detalja do detalja šta se desilo i šta sam videla.
''Alison, ti nisi ni svesna u kolikoj si opasnosti.'', rekao je Dylan. ''Da li sam.. Da li sam je ja ubila?'' ''Nisi. Jednostavno je nemoguće. Nisi vukodlak pa da se ne sećaš nakon preobražaja. Noah te očigledno kontroliše. Želi te na svoju stranu.'' ''Ali zašto to radi?'', upitala sam preplašeno. Osećala sam kako ubrzano dišem i kako gubim glas povremeno. Bila sam totalno izgubljena. ''Zato što je Alfa, pravi čopor. Njemu je bitno da shvatiš da je on tvoj gospodar. A ti nisi otišla kod njega kao što rade svi vampiri koje je on preobrazio, već si ostala sa nama. On to shvata kao izdaju i pokušaće na sve načine da te dovuče do njega ili će te uništiti.'' ''Vau, baš ti hvala, mnogo si me utešio poslednjom rečju.'', sarkastično sam mu odbrusila. ''Samo ti govorim istinu.'' ''Hej, hej, hej, dosta prepucavanja. Moramo da smislimo kako da je zaštitimo, zar ne? Ja ne želim da izgubim Al.'', zagrlio me je. ''Smislićemo nešto. Moramo. Porazgovaraću sa Derekom u vezi ovoga. Nije sigurno niko od vas dvoje dok je Noah u blizini.'' ''Što je najgore, ja ne znam ni kako on izgleda!'' ''Bolje da nikada ni ne saznaš.'' ''Što, toliko je ružan?'', dobacio je Dean. ''Budalo!'', ćušnula sam ga i nasmejala se.
Dok smo razgovarali, prekinulo nas je zvono koje nam je bukvalno odzvanjalo u ušima i pokraj nas se stvorila Megan. ''Al, možemo da popričamo?'', upitala me je ozbiljno. ''Naravno.'', odvojila me je malo dalje od Deana i Dylana i započela razgovor. ''Zašto me izbegavaš poslednjih par dana? Je l' si ljuta? Imaš neki problem? Nije mi jasno, ne razgovaraš sa mnom od kad je došao taj novi dečko. Videla sam da se stalno odvajaš sa njim, sa Deanom i sa još nekim slatkim tipom. Ali to je nebitno. Hoćeš li mi reći u čemu je problem?'' Ne i ti. Dosta mi je više objašnjavanja i stresa za ceo dan. Ne mogu više. Ne želim još i nju da uvlačim u ovo. ''Megan, objasniću ti malo kasnije. Sve je previše komplikovano, ne bi to razumela. A i ne želim da te uplićem u ovo za tvoje dobro.'' ''Za moje dobro? Alison, uvek si mi sve govorila, sada se ponašaš kao da si nekog ubila!'', rekla je metaforički. Ali meni to uopšte nije zvučalo metaforički jer nisam ni bila sigurna da nisam nikog ubila. ''Ne mogu ti reći. Ne mogu još uvek, shvati me molim te. Veruj mi.'', pogledala me je ljutito i odmarširala od mene.
Svi su otišli na časove, a ja, pošto nisam imala više časova, motala sam se po hodnicima. Videla sam da nije bilo nikog u blizini, pa sam se stropoštala na pod pored ormarića i počela da plačem. Svašta mi se izdešavalo u ovih par dana i još te pojačane emocije.. Ne mogu ja to. Sve osećam. Sve vidim. Previše je. Previše novih stvari. Previše novih informacija. Saznala sam da stavljam sebe i brata u nezgodnu situaciju. Može da pogine zbog toga što sam. Megan takođe. Nisam svoj život zamišljala ovako, stvarno nisam. Dok sam bila zaokupljena plakanjem, nisam primetila da je neko prolazio hodinkom. Kada sam se sabrala, shvatila sam da je to Jasckson. ''Alison, je l' ti to plačeš?'', stajao je malo dalje od mene kad me je upitao. ''Jackson, ako si hteo da mi se nabacuješ ponovo, nisam rapsoložena za to.'', prišao mi je i seo kraj mene. ''Hej, znam da budem kreten, ali baš toliki ne. Znaš, uvek sam bio slab na ženske suze.'', posmatrao me je svojim očima lazurnog kamena. ''To je na neki način lepo od tebe. Zar ne bi trebao da budeš na času?'' ''Ionako ne volim hemiju.'' nasmejao se. ''Hoćeš li mi sad reći zašto plačeš?'', obrisao mi je suzu s obraza. ''Ma. Komplikovano je. Skupilo se previše problema i jednostavno sam pukla..'' ''Znam kako ti je. Inače, znaš, uvek sam hteo da pričam sa tobom ovako.'' ''Da pričamo kada plačem?'', nasmejala sam se. http://24.media.tumblr.com/bc3f18e24b9e4a6766fd82b6cdd6a224/tumblr_motbq6AWDA1s2p9e0o4_250.gif
''Hah, nee.. Mislio sam da shvatiš da nisam takav kakav sam po školi. Umem da budem debil i uvaljujem se u probleme, ali uglavnom sam dobar momak.'' ''Volela bih da upoznam tog dobrog momka.''
Odjednom, nečiji grub glas nas je prekinuo. ''Hunter, Wood, je l' vi ne biste trebali da ste na času?'' ''Nemamo više časove, direktore.'', rekao je Jackson. Posmatrao nas je čovek u srenjim godinama kroz naočare. ''Hm, dobro. Pođite za mnom.'' ''Gde idemo, direktore?''
''Do moje kancelarije.'', imala sam osećaj da ovo neće dobro da se završi. Kada smo ušli u kancelariju videli smo čoveka u policijskoj uniformi. 'O, ne.', pomislila sam.
