-Part thirteen

43 4 0
                                    

- Derek's P.O.V. –

''Dobro si?'', čuo sam Dylanov glas dok sam silazio niz stepenice. ''Da. Osećam se bolje. Do sutra ću biti kao nov.'', blago sam se nasmešio i seo na kauč. ''Šta misliš, da li će klinci biti dobro?'', zabrinuto me je upitao. ''Nadam se. Ne znam šta ta Josephinne sprema. I ne znam šta Noah smera jer on nije bez razloga došao u Atlantu.'', rekao sam sipajući viski u čašu. ''A ni smo ni mi, zar ne brate?'', odvratio je Dylan. ''Da, znam.'' http://24.media.tumblr.com/tumblr_m78jugNzfM1ql64wto1_500.gif

Dok sam ispijao piće, začulo se zvono na vratima. ''Ko može da bude u jedan sat posle ponoći?'', zbunjeno sam upitao. ''Možda je Josephinne saznala da si živ, pa je odlučila da nas se reši.'' http://25.media.tumblr.com/d55f2f6258050be4780ae5c36abd4e7b/tumblr_mirln3Ghle1rktibuo2_250.gif Zadirkivao me je Dylan. ''Hah, da, kao da bi ona zvonila.'', nasmejao sam se prilazeći vratima. Kada sam ih otvorio, zatekao sam Deana i Allison sa koferima ispred njih. ''Al, Dean? Šta ćete ovde ovako kasno? I to sa koferima?'', začuđeno sam upitao. ''Um, možemo da uđemo, pa da vam objasnimo?'',http://data.whicdn.com/images/40537321/tumblr_mbi12b7uCL1rbyiwxo6_r1_250_large.gif''Možete. Osim ako ne želite da prošvercujete Josephinne da nas ubije.'', smeškajući se otvorio sam vrata i pustio ih da uđu.

- Allison's P.O.V. –

Ispičali smo im sve što se desilo u proteklih par sati i obojica su bili jako zabrinuti neznajući kako da se izbore sa tom kučkom. ''Ona će da nam predstavlja veliki problem, zar ne?'', Derek je upitao gledajući polupraznu čašu koja mu je bila u rukama. ''Pa nadamo se da neće. Ali po njenom stavu, mislim da hoće. Michael ne veruje ni Deanu ni meni tako da će ona da se reši svih nas u kompletu.'', uzdahnula sam. ''Pa dođavola onda sve. Hajdete vas dvoje na spavanje, pa ćemo sutra smisliti šta ćemo dalje.'', rekao je Derek, pogledom signalizirajući Dylanu da nam pokaže gde ćemo da spavamo. 

Ustala sam sva pospana i krenula ka kuhinji da uzmem vode. Bacila sam pogled na sat koji se nalazio na kuhinjskom zidu i protumačila da je osam sati. Otpijajući vodu iz čaše, krenula sam ka dnevnom boravku, a onda ugledala polugolog Dereka kako radi zgibove na vratima. http://25.media.tumblr.com/tumblr_m5s9zaJMcw1rpu3eco1_500.gif Ispljunula sam vodu kada sam ga ugledala i počela naglo da kašljem. Bio je... Bio je... Nisam znala da je toliko pakleno zgodan bez majice. O moj Bože. ''Allison, jesi li dobro?'', upitao me je začuđeno i dalje se držeći za okvir. ''Umm.. Da, da, dobro sam. Samo znaš, nisam te očekivala ovde.'', nasmejala sam se, pokušavajući da se što pre izvučem iz te neprijatne situacije i da mi njegovi mišići više ne odvlače pažnju. ''Pa kog ćeš drugog da očekuješ ovde nego mene? Ipak, ovo je moja kuća.'', sišao je i uzeo peškir koji je stajao na krevetu. http://25.media.tumblr.com/tumblr_m5s7vgz0ox1rpu3eco1_500.gif ''Aham, okej, ćao.'' http://media.tumblr.com/a5676c0b10fda6576682f93a05776a96/tumblr_inline_moow20ujSJ1qz4rgp.gif Napravila sam neku retardiranu facu i izletela odatle.

''Čudna devojka.'', čula sam Derekove reči dok sam se penjala uz stepenice. Bilo je to naj uvrnutije jutro u mom životu.

- Nekoliko dana kasnije –

''Jackson, razgovarali smo o nečemu i moram da ti saopštim da ako ne želiš da povrediš nikoga i ako želiš da ti olakšamo oko toga kako da se kontrolišeš kada se menjaš, moraćeš da uradiš jednu stvar.'', koračao je Derek u dnevnoj dok smo Dean, Dylan, Jackson i ja sedeli na kauču. ''A to je?'', smireno je upitao. ''Moraćeš da primiš jednu inekciju. To neće biti bilo kakva inekcija. Trpećeš bol od trenutka kada ti to ubrizgamo. Trajaće 24 časa i ne znam kako ćeš da se izboriš sa time, ali ti je bolje da izdržiš taj bol jednom nego da to proživljavaš svakog punog meseca.'', sa nelagodom na licu mu je saopštio Derek. ''Zar to postoji?'' ''Da. Nekolicina njih zna za taj lek, doduše, nije neki lek, ali ćeš barem moći da se menjaš kada ti želiš, a ne po punom mesecu. I naravno, neće te toliko boleti.'', Jackson je odlučno klimnuo glavom. ''Dobro. Uradiću to. Ali kad?'', upitao je premišljajući se. ''Je l' ti odgovara odmah?'', ubacio se Dylan, pa je Jackson ostao zatečen odgovorom. http://25.media.tumblr.com/tumblr_m6ay4aeJIC1qliqtvo5_250.gif ''Umm, nemam ništa protiv.'', progutao je knedlu. Pošto sam sedela kraj njega, uhvatila sam ga za ruku. ''Biće sve u redu. Ja ću biti pored tebe, važi?'' http://25.media.tumblr.com/tumblr_mczkmiUbbd1qzmjfxo3_250.gif Stavio je svoju drugu preko moje i potvrdno klimnuo glavu. ''Hvala ti.'', na njegovom licu se pojavio slabašan osmeh, ali sam videla u pogledu da se bojao. Ipak, ni meni ne bi bilo sve jedno da moram da trpim toliku bol 24 časa. Ali ipak je to jedino rešenje.

Sišli smo u podrum Derekove i Dylanove kuće ili smo bar mi mislili da je to podrum. Bila sam zatečena. Bile su sprave za vežbanje na sve strane, neke hladnjače, gde su verovatno držali krv, predpostavljam. ''Smesti se ovde.'', pokazao je Dylan Jacksonu na jednu stolicu koja je podsećala na one zubarske stolice. Poslušno je klimnuo glavom i bojažljivo seo na nju. Ja sam se naslonila na radni deo koji je bio malo dalje od stolice. Derek je oprao ruke i navukao rukavice. Iz kredenca je izvukao neku bočicu i špric koji je bio zapakovan. Nabio je špric u tu tečnost i napunio ga je. A onda je prišao Jacksonu koji je prestravljeno gledao u taj špric ne trepćući. ''Ovo će boleti.'', rekao je Derek ne ustručavajući se. ''Dobro.'', progutao je ponovo knedlu i skrenuo pogled. Nekoliko milisekundi pre no što je Derek zaboo špric u njega, prišla sam Jacksonu i poljubila ga. http://24.media.tumblr.com/42b08c2c818c333af3afcd5236480159/tumblr_moov2w494D1s2p9e0o9_250.gif Nisam sigurna zašto sam to uradila, ali bilo je jače od mene. Jackson me je u jednom trenutku malo jače zagrizao za usnu i tako sam shvatila da mu je ubrizgao tu tečnost u organizam. ''To je to. Sad treba samo da čekamo.'', prekinuo nas je Derek. Odvojila sam se od Jacksona i zacrvenela jer znam da me Dean pre svega gleda kao da nisam normalna, ali preživeću i to. 

''Aaa!'', par trenutaka kasnije, Jackson je počeo da viče i da se trese od bolova. ''Jackson, biće sve u redu, samo diši, važi?'', pokušavala sam da ga smirim. ''Dylan, Dean, uhvatite ga za ruke, ja ću za noge. Moramo da ga odnesemo u sobu.'', zapovedno je rekao Derek. ''Odvedite ga u moju, ja ću se brinuti za njega dok ovo ne prođe.'', rekla sam hodajući za njima. ''Ne, nećeš. Ne želim da gledaš to. Očigledno ti je dosta stalo do njega i boleće te više nego njega kada ga gledaš dok je tako bespomoćan.'', Derek mi je odbrusio dok je prenosio Jacksona. ''Ne zanima me, obećala sam mu. Neću ga izneveriti!'', prostrelila sam ga pogledom. ''Dobro. Nemoj posle da dolaziš kod mene u suzama i da kukaš.'', kad god sam se prepirala sa njim, osećala sam se kao da mi je stariji brat. Uvek se ponaša zaštitnički prema meni. Što mi jako znači i drago mi je što to radi. Volim taj osećaj da ga cenim kao starijeg brata kojeg nikad nisam imala.

When did it get so fucked up?Where stories live. Discover now