Sedela sam na onome što je ostalo od poda nakon požara, fiksirajući pogledom Jacksona koji je imao po mom mišljenju, blizu jedne tone lanca na sebi. Videlo mu se u pogledu da misli da smo ludi i da nema pojma šta mu se dešava. Prste sam uplitala u svoju nemirnu smeđu kosu igrajući se sa njom. Ostali smo sami. Samo on i ja. Pokušavao je da se oslobodi, ali bezuspešno. Na rukama su mu se ocrtale bezbroj svetlo plavih modrica od tih teških lanaca. ''Zašto ovo radite, Alison?'', njegov hrapavi glas je uznemirio tišinu koja se do tada nalazila u prostoriji. ''Šta to?'', upitala sam kao da sam maloumna. ''Kako šta to? Sve ovo! Ovo vezanje i pretite mi tom pričom da sam vukodlak.. Nisam očekivao ovo od tebe.. Mislio sam da si normalna devojka!'', histerisao je, krenuvši par puta ka meni, ali su ga lanci povukli nazad, udariajući snažno u zid. ''Hah.'', nasmejala sam se cinično. ''Ja već neko vreme nisam normalna devojka. Što je najgore, ne znam ni da li sam uopšte živa. Ne znam šta mi se dešava, ne znam ni šta da radim kako bih zaštitila Deana, Megan ili bilo koga ko se nađe u mom prisustvu. I što je najgore, moja porodica nije ono zašta se predstavlja, moj tata ustvari nije moj tata i uz tu gomilu problema, moram da vodim računa o tebi jer ćeš se transformisati u vukodlaka i na neki način bi nam predstavljao opasnost ako to uradiš sam.'', počela sam histerisati dok su mi se oči punile suzama. Gledao me je upitnim pogledom, ne razumejući šta sam mu do sad sve ispričala. ''Kako to misliš mrtva? Ja vidim da si živa i da stojiš preda mnom.'' ''Ako ćemo već u detalje, onda dobro. Vampir sam, Jackson. Kao i Dylan i Derek. Je l' sad razumeš?'' ''Hah, to nije moguće. Zezaš se, zar ne?'', upitao me je sa strahom u glasu. Osećala sam da se uplašio do koske, da mu je srce tuklo kao ludo, a krv zaledila u žilama. ''Bojim se da je tačno. A tačno je i ovo da si vukodlak. Koliko god ne želeo da prihvatiš to, istina je.'' ''Ali kako? Mene.. Mene nije ujeo vukodlak.'' ''Tvoj vučji gen potiče iz tvoje porodice.'', rekla sam zarivši nokte u farmerke. ''To je suludo, moji roditelji nisu vukodlaci. Ovo već postaje smešno.'', rekao je s ironijom u glasu. ''Nisam mislila na tvoje staratelje nego na tvoju pravu porodicu. Na tvoje roditelje koji su ubijeni.'', rekla sam oklevajući. Nije mi bilo svejedno da mu saopštim tako veliku stvar. Zažalila sam što sam se ponudila da ga čuvam. Prosto mrzim da govorim tako emotivne i velike stvari nekome. Prosto mi ne ide. Gledao me je kao da je zanemeo. ''Kako to vi znate? Jeste li vi to kopali po mojoj prošlosti? Jeste li vi.. Vi ste psihopate!'', ponovo je krenuo sa histerisanjem. Prišla sam mu i krenula da ga odvezujem. Ne znam koji mi je đavo bio, ali sam jednostavno nerazmišljajući krenula ka njemu. http://24.media.tumblr.com/77c7bd07f38161cae99cb27e94fa5c95/tumblr_motbq6AWDA1s2p9e0o5_250.gif
''Šta to radiš?'', upitao me je. ''Odvezujem te, eto to radim.'' ''Zašto?'', pogledao me je upitno. ''Zato. Ako me napadneš, pokušaću da se izborim sa tobom. Ovako ne ide kad nećeš da me slušaš.'', počela sam da ga odvezujem, a onda je krenuo da viče. ''Aaaa!'', iz petnih žila je vikao. ''Šta mi se dešava?!'', kroz bol je pitao. ''Menjaš se!'', glas mi je zadrhtao. ''Jacksone, bićeš dobro, u redu?'', bacila sam mu se pred noge i počela da ga tešim. Srećom, nisam skroz lance sklonila sa njega, ali veći deo jesam. Ako zajebem stvar i on ode na slobodu i ubije nekog, Derek i Dylan će mene kriviti. I samu sebe ću kriviti.
''Skl..oni se.'', promrmljao je. ''Šta?'', upitala sam. ''Alison, za Boga miloga, sklanjaj se, ne želim da te povredim!'', gurnuo me je na pod do sebe i kako sam pala, na neku letvu sam zakačila ruku. Skupila sam ruke i počela da jaučem. Znala sam da ću ubrzo da zacelim, ali je bolelo jer mi je jedan deo drveta ostao u ruci. http://25.media.tumblr.com/bc96430ed26b871efce0d272dfdff0de/tumblr_motbq6AWDA1s2p9e0o6_250.gif
Jackson se okrenuo ka meni i svoje ruke stavio na moje. ''Beži, Alison, beži, spasi se.'' ''Ne!'', rekla sam hitro. ''Neću te ostaviti ovde. Nemoj to ni da tražiš od mene, ostaću po ceni svog života.'', odlučno sam rekla. ''Onda se sakrij, barem. Alison, nemoj me sada nervirati.'', zarizla sam usnu i sakrila se u neki maleni otvor koji je podsećao na ventilaciju. Stavila sam rešetke koje su bili sa strane tako da ne može da se niko provuče sem mene. Srce mi je tuklo u grudima kao ludo i molila se da sve prođe u najnormalnijem redu. Dobro, ovde nije ništa normalno, ali znate na šta mislim.
