Seli smo na ugaonu garnituru u dnevnoj sobi i ćutke posmatrali jedne druge. Dean, Jackson i ja smo seli nasuprot mame, Jima, takozvanog našeg tate i neke plavuše. Vladala je neprijatna tišina, a po otkucajima srca svakog od njih ponaosob sam shvatila da su nervozni. ''Porasli ste.'', probio je led ovaj plavokosi muškarac koji je sebe nazivao našim ocem. ''Normalno da smo porasli, ionako nas nikada nisi video.'', brecnula sam se kao buntovna tinejdžerka. Što doduše i jesam bila, ali ne uvek. Valjda je to zbog toga što sam vampir, pa su mi emocije naglašenije. Zagrizao je jako usnu i počeo da drmusa desnu nogu od nervoze. ''Alison, prestani.'', ošinula me je mama rečima. ''Ne, pusti je, Sarah. Ima pravo da bude besna. Imaju pravo oboje da budu besni.'', Dean i ja smo se istovremeno pogledali i progutali knedlu. Doduše, jedino o čemu sam razmišljala je da Michael ne provali da ni Jackson ni ja nismo ljudi. ''Ovo je.. Ovo je Josephinne, moja verenica.'', Michael je pokazao na plavokosu ženu, u ranim 30-tim, mislim. ''Drago nam je.'', sarkastično je dodao Dean. Shvatila sam po njegovom glasu da se ni njemu nije do 'srceparajućeg, emotivnog familijarnog susreta'. Morala sam da smislim kako da se izvučemo iz ovoga i odemo kod Dylana i Dereka. ''Slušajte, drago nam je da smo se ovako okupili, ali nas troje žurimo i uveliko kasnimo, tako da..'' ''A gde planirate da idete? I to ovako rano?'', zapitkivao nas je Jim. ''Idemo kod mog ortaka.'', ubacio se Dean. ''Ne može.'', rekao je. ''Kako to misliš ne može?'', histerično sam dobacila. ''Vaš otac je došao da vas upozna, a vi planirate da idete, ne može.'', sada se i uključila naša mama. Nervozno smo sedeli na garnituri i molili se da se ovo što pre završi. 'Dođavola.', čula sam Jacksona. Zašto bi to rekao na glas? Okrenula sam se ka njemu, a on me je gledao začuđeno. ''Šta?'', zbunjeno je upitao. ''Jesi li rekao nešto?'' ''Ne.'', odmahnuo je glavom. 'Čudno.', pomislila sam. 'Je l' ja to čujem tvoje misli?', čula sam ponovo Jacksonov glas. 'Čekaj, šta?' 'Ovo je uvrnuto.', dodao je. 'Uvrnuto, ali prejako je. Slušaj, moramo nekako da se izvučemo iz ovoga. A i moramo da pazimo da Michael, tj. moj tata ne posumnja da ti i ja nismo ljudska bića kao oni.' 'Znam. Ali šta ćemo?', upitao je. 'Pojma nemam.', misli mi je prekinula poruka. Bacila sam pogled na telefon i bila je od Dylana. 'Gde ste vi do sad? Kasnite u veliko, požurite!', dok sam čitala poruku, oglasilo se zvono na telefonu i videla na ekranu Derekovo ime. ''Izvinite.'', ljubazno sam se izvinila i javila. ''Halo?'' ''Gde ste vi, šta se dešava?'' ''Oh, pa mi smo kući još uvek.'', pokušavala sam da delujem što prirodnije. ''Kako to misliš kući? Zašto niste krenuli?'' ''Pa znaš, imamo porodično okupljanje u kući pa smo malo zatrpani i zbog toga kasnimo.'' ''Kakvo okupljanje? Nije valjda Michael došao?'', zbunjeno je upitao. ''Aham.'', a onda je usledila pauza. ''Sranje. Je l' je Jackson sa vama?'' ''Da, tu je. Ali ni on ne može da krene bez nas. I znam koliko je važno da se pojavimo što pre, ali eto, iskrslo nam je ovo.'' ''Folirantkinjo jedna. Je l' ti to pokušavaš da im nabiješ grižu savest.'', rekao je kroz slabašan smeh. ''Nije na odmet. Pa čujemo se,Dereče kada budemo u mogućnosti. Ćao.'', prekinula sam razgovor. Posle toga sam se ugrizla za jezik jer sam spomenula Derekovo ime. Glup potez. ''Pa, gde smo ono stali?'', rekla sam sa lažnim osmehom na licu. ''Znate šta? Idite gde već morate, nastavićemo upoznavanje kada se vratite.'', rekao je Michael kroz prijatan osmeh. Klimnuli smo glavom i istrčali napolje brzinom svetlosti.
''To je bilo za dlaku!'', uzviknuo je Dean. ''Znam! Nadam se da ne posumnja ništa i nemam pojma kako se stvorio u najgorem mogućem momentu. I to sa svojom verenicom!'', histerisala sam dok smo hodali ka parku. Kada smo stigli, ugledali smo Dylana i Dereka kako nervozno tumaraju oko klupe koja je stajala na nekoliko metara od njih. ''Krajnje vreme je bilo.'', tim rečima nas je dočekao Dylan. http://25.media.tumblr.com/7c87e51258f708c129c968b9943ca40a/tumblr_moovdoyJ2X1s2p9e0o1_250.gif
''Rekli smo vam već razlog zašto kasnimo.'', branio se Dean. ''Da, znamo. Je l' je posumnjao nešto?'', dodao je Derek. ''Koliko smo shvatili, nije. Nadamo se da i neće.'', uzdahnula sam. ''Došao je sam?'', upitao je Derek dok smo svi hodali ka šumi u kojoj niko neće da nas vidi. ''Ne... Predstavio nam je svoju verenicu, Josephinne, koja je antipatična kao sam đavo.'', rekao je Dean praveći neku grožljivu facu. ''Nikad nisam čuo za nju.'', zamišljeno je rekao Dylan. ''Ni ja. Mora da je od skoro lovac.'', rekao je Derek. ''Možda nije lovac.'', rekla sam. ''Ma jeste. Lovci uglavnom stupaju u brakove sa drugim lovcima. Ne dovode druge ljude u pitanje da saznaju njihovu tajnu. To im je neki kodeks.'', zašli smo duboko u šumu i našli smo se kraj neke stare zgrade koja je izgledala kao napštena. ''Šta ćemo ovde?'', zbunjeno je upitao Jackson.http://media.tumblr.com/tumblr_mbnqjaTbCH1rhtzgfo1_250.gif
''Ovo je, od sada, naše skrovište.'', ušli smo unutra i videli taj raskošni enterijer. Bilo je malo reći predivno. ''Zašto ovakva lepota sedi napuštena u sred šume?'', upitao je Dean. ''Zato što je to skrovište. Naše skrovište. Mogu da pristupe njemu samo oni čiji otisak bude identifikovan kao član ovog društva. Dakle, ovde ste svi bezbedni. Kad god ste u opasnosti, dođite ovde jer ništa ne može da uđe unutra od sada sem nas petoro.'', a onda smo ostavili na neku spravicu svoj otisak kako bismo mogli da budemo identifikovani. Šta je donekle, bilo strava. ''A šta je sa mnom?'', upitao je Jackson, sevši na jednu od kožnih stolica koja se nalazila u radnoj sobi. http://media.tumblr.com/81b8019ece37ccc07de8eebfdc5362ed/tumblr_inline_mo8r4ecuXQ1qz4rgp.gif
''Pa jedino što moraš da znaš je da u toku svakog punog meseca ćemo te vezivati, dok ne počneš da se kontrolišeš.'', rekao je Derek sipajući viski u jednu kristalnu čašu. ''A kako ću to naučiti?'' ''Polako, saznaćeš. Ima još puno vremena do sledećeg punog meseca.'', otpio je malo.
*
Dean i ja smo umorni stigli kući taman na vreme za večeru, a za stolom smo ugledali face našeg tate i njegove antipatične verenice. ''Došli ste na vreme.'', uskliknula je mama izlazivši iz kuhinje. ''Da, jako smo se obradovali.'', rekao je Dean dok je sarkazam bukvalno siktao iz njega. Nakon par trenutaka, bezvoljno smo seli za stolom i probirali po tanjiru. ''Dakle, čuli ste da su svi u našoj familiji lovci.'', tata je ponovo započeo razgovor. ''I nije neka fascinantna porodična tradicija.'', drsko je rekao Dean, nabadajući piletinu na viljušku. ''Ali opet to je tradicija. Mogli biste i vi to da pokušate.'', komadić šargarepe mi je stao u grlu po izgovoru te rečenice. ''Nismo zainteresovani.'', promumlala sam. Još mi samo fali da budem vampir-lovac. ''Ne krivim vas. Ipak je to opasno.'', odmahnula sam samo glavom i nastavila da se zanimam svojom večerom u tanjiru. ''Pa Alison, ono ti je bio dečko danas?'', obratio mi se. Podigla sam pogled i namrgođeno sam ga pogledala. ''Ne.'', izustila sam. ''Ako ti tako kažeš.'' ''Slušaj, time što dolaziš nakon 16. godina i počinješ da se zanimaš za Deanov i moj život neće ništa da promeni.'', drsko sam mu odbrusila i ustala. ''Idem za njom.'', rekao je Dean i ustao istog trena sa stola. ''Deca.'', čula sam mamiin glas dok smo se penjali uz stepenice. ''Idu mi na živce!'', histerisala sam u sobi i bacila jastuk na pod. ''I mene. Zašto se uopšte pojavio sad odjednom? Nije ga bilo čitavo naše detinjstvo i sada se odjednom interesuje za nas. Nečuveno.'' ''Čekaj, čujem nešto.'', prekinula sam ga u tom naletu besa i krenula da osluškujem razgovor između njih. I iskreno, volela bih da nisam to uradila.
Josephinne Walker:
http://www.rankopedia.com/CandidatePix/135905.gif
