Uzbezumljeno smo posmatrali jedno u drugo ne znajući šta da uradimo sa povređenim Derekom koji je ležao bez svesti na trotoaru. ''Šta ćemo?'', prestravljeno je upitao Jackson. ''Ne.. Ne znam.'', progutala sam knedlu i uplašeno hodala levo-desno smišljajući šta da uradimo. ''Znaš šta? Pozovi Dylana, a onda ćeš mi pomoći da stavim Dereka u kola. Ne smemo da se zadržavamo da nas neko ne bi video.'' ''Dobro.'', klimnuo je glavom i drhtavim rukama kucao Dylanov broj. ''Dylan, gde si? Dobro. Moraš da odeš u naše skrovište i da nas sačekaš. Derek je povređen, dovešćemo ga. Ne znam šta mu je, našli smo ga na ulici, sad je bez svesti. Dobro, stižemo.'', vratio je telefon nazad u džep. ''Šta je rekao?'', upitala sam dok sam čučila pokraj Dereka, opipavajući mu puls. ''Idemo u skrovište, tamo će da nas čeka.'', klimnula sam glavom i pomogla Jacksonu da podignemo Dereka i stavimo ga u kola. Kada smo ga podigli učinilo mi se da sam neku priliku videla u žbunju. ''Šta je bilo? Nešto si videla?'', pogledao me je Jackson zabrinuto. ''Ne znam. Verovatno mi se priviđa zbog toga što sam uzrujana.'', stavili smo Dereka u kola, a onda se zaputili ka skrovištu. Na putu do tamo, pozvala sam Deana i rekla mu šta se desilo. On je takođe trebao da stigne u skrovište malo posle nas. Moram da priznam, koliko god je Dean govorio da mu je Derek antipatičan, sada je itekako bio zabrinut za njega.
Kada smo stigli, Dylan nam je pomogao da unesem Dereka unutra. Stavili smo ga na kauč i skinuli mu krvavi džemper. Spazila sam da mu rana nije zarasla ni malo od kada smo ga našli. ''Dylan, on ne zaceljuje! Zašto kog đavola ne zaceljuje?!'' http://24.media.tumblr.com/tumblr_mdaxep3oZQ1qzg2sjo4_250.gif
Histerisala sam jer nisam znala šta mu se dešava. Dylan je prišao i pipnuo ranu. ''Aa!'', uzviknuo je. ''Opekla me je vrbena.'', promumlao je gledajući opekotinu na prstu. ''Ali zar nas vrbena ne slabi? Ne bismo trebali da ne zaceljujemo, zar ne?'', oči su mi se punile suzama, a glasne žice su mi bile pri pucanju. ''Da, trebali bismo. Ali problem je što je on proboden nečim što je pre toga bilo natopljeno u tečnu vrbenu. A tečna vrbena je smrtonosna za nas.'', noge su mi se odsekle. ''Ali ko bi mogao da uradi ovakvo nešto?'', rekao je Jackson, pokazujući rukom na Dereka. ''Ne znam! Ko god da je, rastrgnuću ga u komade!'', srušio je vazu sa stola u besu. ''Dylan, smiri se. Je l'.. Je l' postoji način da ga spasimo?'', upitala sam sa tračkom nade. ''Postoji.'', Jackson i ja smo se pogledali istovremeno, a onda smo upitno gledali u Dylana čekajući da nam saopšti odgovor. ''Mora da se hrani svežom krvlju da bi njegovo telo počelo da radi i da bi izbacilo vrbenu iz organizma. Izgubio je dosta krvi i nema šanse da može njegovo telo da se izbori sa time.''
''Stigao sam što sam brže mogao!'', presekao nas je uzrujan gals mog brata. ''Kako je?'', zadihano je upitao, što nam je dalo do znanja da je trčao do ovde. Dylan mu je ispričao isto to što je i nama i Dean je bio zatečen. ''I.. Šta ćemo sad?'', promucao je. ''Mora neko da mu da krv. Ja bih mu dao moju, ali je problem što moju neće prihvatiti jer smo braća i njegovo telo će tu krv odbaciti jer će je raspoznati kao Derekovu, a ne tuđu.'' http://24.media.tumblr.com/cbcded7ed9c5f9b0dfe275f040998a53/tumblr_mirln3Ghle1rktibuo7_250.gif
''Ja ću mu dati.'', odlučno sam isturila bradu i prišla Dereku, povlačeći rukav da mogu da oslobodim zglob. Uzela sam parče one polomljene vaze sa poda i posekla se. Jauknula sam na sekund, a onda stavila zglob na Derekove usne tako da su mu kapljice krvi klizile pravo niz grlo. Par trenutaka kasnije, zgrabio me je za ruku i počeo da siše krv. Kada sam osetila njegove očnjake u mojoj ruci, ugrizla sam se jače za usnu zbog boli, ali ubrzo je prestalo. ''Skloni ruku, dovoljno mu je.'', zapovedio mi je Dylan. Poslušno sam se sklonila od Dereka, sevši u jednu od kožnih fotelja. Dean je doneo alkohol, dezinfikovao je i previo mi ranu. ''Sad nam samo preostaje da sačekamo da se probudi.'', rekao je Dylan uzdahnuvši.
- Michael's P.O.V. –
''Draga, gde si bila do sad?'', upitao saam Josephinne koja se upravo pojavila na vratima. ''Bila sam do grada. Nećeš da poveruješ kog sam videla u Derekovom društvu.'', sumnjičavo je odgovorila. ''Videla si Dereka? Sa kime?'', začuđeno sam upitao. ''Sa tvojom decom, dragi.'', to me je preseklo. ''Molim, šta? Naudio im je ili šta? Ucenjuje ih? Želi da dođe do nas preko njih?'', hesterično sam joj postavljao pitanja. ''Ne, ne, ne. Naprotiv. Pomogli su mu. Mislim da su prijatelji.'', izvila se kriva linija na njenom licu formirajući osmeh.
