Izvini | [m.yg & p.jm]✔

Dvanaesti deo

Yoongi je već nekoliko minuta nepomično stajao ispred Taehyungovih vrata ne želeći da krene tamo gde je rekao da će ići. Bio je previše zbunjen i znao je da je izrekao ogromnu laž koja mu nikako neće doneti ništa dobro. Uzdahnuo je pogledavši levo-desno, a potom se zaputio ka izlazu zgrade.

Razmišljajući o mnogim stvarima, hodao je ulicom što je sporije mogao. Bio je siguran da ovo neće dobro ispasti. Molio se da Jimin nije kod kuće samo da bi mogao da izbegne njihov konačni susret.

***

Na Jiminovim vratima se začulo zvono. Momak se trgao i protrljao oči, a onda ustao da ih otvori.

"Jungkook?", zbunjeno je upitao Jimin.

"H-Hej...", odgovorio je mlađi stavivši ruku na vrat.

"Otkud ti? Mislim, naravno da mi je drago što te vidim, ali te nisam očekivao", panično je rekao Jimin.

"Uđi, uđi!", nastavio je on pomerivši se sa vrata.

Jungkook je nervozno ušao i pogledao unaokolo. Stariji ga je uveo u dnevnu sobu i obojica su seli počevši sa neobaveznom pričom.

"Dugo se nismo videli...", rekao je Jimin pogledavši u Jungkooka.

"Da... i žao mi je zbog toga. Ali pusti sad mene. Jesi li ti u redu? Izgledaš... blago rečeno užasno", rekao je Jungkook zabrinuto pogledavši u svog prijatelja.

Jimin je želeo da odgovori, ali je osetio knedlu u grlu koja kao da je blokirala njegove reči. Ćutke je gledao u smeđokosog.

"Jimine?", izgovorio je Jungkook podignuvši obrve.

Jiminovo srce je počelo da kuca poprilično jako i osetio je kako se znoji. Mrzeo je da odgovara na ovakva pitanja baš zato što su ga ona najviše bolela.

"To je duga priča", konačno je izgovorio skrenuvši pogled.

"Da li je... da li je Yoongi u pitanju?", pitao je Jungkook stavivši ruku na Jiminovo rame i okrenuvši ga prema sebi.

"Jeste", kratko je odgovorio Jimin i dalje izbegavajući kontakt očima.

Mlađi je samo gledao u Jimina ne znajući šta da kaže i da li da uopšte pita još nešto.

"Ne moramo da pričamo o tome", konačno je izgovorio momak smeđe kose.

"I nećemo", rekao je Jimin i ustao sa kauča.

"Kuda ćeš?", upitao je Jungkook pogledom prateći starijeg.

"Pa, s obzirom na to da te nisam očekivao, u kući nemam bukvalno ništa za jelo. Vratiću se za desetak minuta, u redu?", rekao je Jimin dok je oblačio jaknu.

"U redu", odgovorio je mlađi.

Jimin se blago nasmejao izašavši iz apartmana.

Mlađi je uzdahnuo i naslonio se na kauč gledajući unaokolo. Ugledao je Jiminove i Yoongijeve slike i odjednom mu je neko pao na pamet.

"Zašto si mi opet u mislima...?", prošaputao je gledajući u prazno.

Začulo se kucanje i on je refleksno pogledao ka vratima. Lagano je ustao i par sekundi oklevao. Ipak, otvorio ih je i tog trenutka se njegov izraz lica promenio.

"Y-Yoongi!", povikao je začuđeno.

"Kook... šta ti radiš ovde? I... gde je Jimin?", histerično je pitao Yoongi.

"Ja... Pa, svratio sam da vidim kako je ali...", odgovorio je mlađi.

"Ali? Da mu se nije nešto desilo?", upitao je Yoongi odjednom osetivši teret zvan krivica i kajanje.

"Ne, ne, ne... Otišao je da kupi nešto", rekao je Jungkook pokušavajući da smiri Yoongija.

Stariji je izdahnuo u znak olakšanja.

"Dobro je što ga nisam sreo", rekao je.

"Zašto?", zbunjeno je pitao Jungkook.

"Zato što nisam spreman za ovo. Ne mogu da se suočim sa njim", rekao je Yoongi i okrenuo se udaljavajući se od vrata.

"Yoongi čekaj!", povikao je Jungkook.

Stariji je okrenuo glavu.

"Nemam vremena. Ako me bude video stvari će se samo pogoršati. I ako iko pita, ni ti me nisi video", rekao je Yoongi potrčavši niz stepenice.