Izvini | [m.yg & p.jm]✔

Dvadeset treći deo

Jutro je bilo tiho i spokojno. Zraci sunca padali su na lice momka narandžaste kose koji je spavao u snežno beloj posteljini. Bio je sklupčan i glava mu se jedva videla. Okrenuo se na drugu stranu duboko udahnuvši vazduh. Polako je otvorio oči i video da je sam. Naglo se podigao u sedeći položaj gledajući oko sebe. Osećao je jake otkucaje srca. Bio je zbunjen. Da li je moguće da se scenario ponavlja?

"Y-Yoongs...?", izgovorio je momak ustavši sa kreveta.

Začuo se prasak i on se trgao potrčavši u pravcu izvora tog zvuka. Ubrzo mu se na licu pojavio osmeh. Ugledao je Yoongija u kuhinji i polomljeni tanjir pored njegovih nogu.

"Da li sam te probudio...?", nervozno je rekao Yoongi bacivši pogled na razbacane parčiće keramike po kuhinjskom podu.

"Ne, nisi", izgovorio je Jimin prišavši mu i pritom pazeći da ne zgazi na neki deo haosa.

"Izvini. Hteo sam da te iznenadim", rekao je Yoongi uzdahnuvši.

Jimin se nasmejao i poljubio ga.

"I jesi me iznenadio. Srce mi je stalo i pomislio sam samo najgore kada te nisam ugledao pored sebe", rekao je prošavši rukom kroz kosu.

Yoongi ga je privukao sebi zagrlivši ga čvrsto.

"Obećao sam ti da te neću napustiti. Održaću to, kunem se. Volim te. Ne mogu da te ostavim."

Mlađi je gurao glavu u Yoongijev vrat, mazeći se kao kakvo mače.

"Volim i ja tebe", izgovorio je ostavivši poljubac na vratu starijeg.

Osetivši nežne usne na svom vratu, Yoongi se blago nasmejao odvajajući se od Jimina.

"Trebalo bi da počistim ovo", rekao je prstom pokazujući na nered.

Mlađi je klimnuo glavom i pomerivši se, seo na kuhinjski sto blago njišući nogama. Yoongi je, što je brže mogao, počeo sa sakupljanjem silnog nereda povremeno gledajući u mlađeg i svaki put hvatajući njegov pogled.

Završivši sa čišćenjem, okrenuo se ka Jiminu i rukom obrisao čelo. Zagledao se u njega. Izgledao je tako spokojno i nevino, obučen u belu majicu i beli šorts, sa rumenim obrazima i sjajnim očima. Njegov osmeh bio je anđeoski i smirujuć.

"Yoongs?", izgovorio je Jimin vraćajući Yoongija u realnost.

"Da?"

"Poljubi me."

Yoongi mu je polako prišao nežno ga poljubivši. Jiminovi prsti mrsili su njegovu sada izbledelu mint zelenu kosu.

Izvukavši se iz poljupca, mlađi je obe ruke stavio na Yoongijeve obraze gledajući ga u oči.

"Zar ne bi trebalo da spremaš doručak?", rekao je.

"Ti mi sve vreme odvlačiš pažnju", odgovorio je Yoongi.

Jimin se nasmejao kao dete i ponovo poljubio Yoongija.

"Više ti neću smetati", izgovorio je sklonivši ruke sa obraza starijeg.

Začulo se zvono mobilnog telefona. Momci su se pogledali razmišljajući ko bi to mogao da bude ovako rano. Izvadivši telefon iz džepa i videvši ime na ekranu, Yoongi se ponovo nasmejao.

"Nije li to naš čuveni begunac?", rekao je javivši se na telefon i uključivši spiker.

"Zdravo i tebi. Žao mi je ako sam probudio vas dvojicu palih anđela, ali zovem da vam kažem da smo Kook i ja stigli u Daegu. Tačnije, stigli smo odavno, ali smo tek sada kupili stan", izgovorio je dubok glas sa druge strane telefonske linije.

"Drago mi je da to čujem", rekao je momak mint zelene kose pogledavši u Jimina.

"Obavezno se javite ostalima", izgovorio je Jimin.

"Da, hoćemo, ne brini", odgovorio je Taehyung.

"Stani... Kook, ne... Prestani", čuo se smeh smeđokosog momka.

"Vidim da ste zauzeti. Srećno i dolazimo uskoro, svi kompletno. Ne pravite gluposti i budite pažljivi", rekao je Yoongi uzdahnuvši.

"Ne brini, mama. Tae i Kook se odjavljuju", izgovorio je Jungkook kroz smeh spustivši slušalicu.

"Deca...", rekao je stariji odmahujući glavom.

"Drago mi je da su srećni. Konačno smo svi srećni", rekao je Jimin zadovoljno.

"Da, jesmo", potvrdio je stariji.

Rukama je obavio svog voljenog i poljubio ga. Opet, opet i opet.

"Volim te."

"I ja tebe."

Sreća. Nešto zbog čega se moramo odreći mnogih stvari, prolaziti kroz vatru i vrlo često se opeći, pa čak i mnogo toga prećutati. Ali kada je pronađemo, svi shvatimo da je vredelo. Tako su Park Jimin i Min Yoongi pronašli sreću. Obojica su se gadno opekli i išli težim putem, ali, na kraju, stigli su do željenog cilja. Ono što ih je teralo da nastave dalje je upravo ta ljubav koju su osećali jedan prema drugom. Voleli su se više od svega na svetu i obećali da će biti tako zauvek.

- kraj -

[A/N:

Datum završetka editovanja:
02.01.2018.

Bar je cela ova stvar sada malo manji krindž nego što je bila.