Izvini | [m.yg & p.jm]✔

Drugi deo

Ovo jutro je bilo najgore jutro u Jiminovom životu. Još uvek je sedeo sklupčan na krevetu razmišljajući zašto se ovo zapravo dogodilo. Suze više nisu lile niz njegove obraze, ali bol u grudima bio je konstantan.

Pomerio je pogled ka digitalnom satu pored sebe koji je pokazivao 09:28h ujutru. Zgrabio je telefon sa noćnog stočića i ušao u kontakte. Listajući brojeve telefona ruke su mu se neoprestano tresle.

Kada je naišao na traženi broj, ustao je sa kreveta počevši da hoda levo-desno nakon što je kliknuo 'pozovi'. Ugrizao se za donju usnu moleći se svim silama da se njegov voljeni javi.

"Poštovani, pozvani korisnik trenutno nije dostupan. Molimo pozovite kasnije" su bile jedine dve rečenice koje je Jimin čuo pre nego što je bacio telefon.

Plašio se jer sada definitivno nije mogao da zna gde je Yoongi. Od nervoze i panike prstima je ponovo prošao kroz svoju narandžastu kosu i šake je zaustavio na svom vratu.

"Šta kog đavola sada da radim?", rekao je tiho i dalje hodajući levo-desno.

Dosetivši se osobe koja bi mogla biti od pomoći, brzo je otrčao do telefona. Sada je već kucao neki drugi broj, a nakon nekoliko sekundi i pozvao.

"Halo?", čuo se malo dublji muški glas.

"N-Namjoone... Jesi li kod kuće?", pitao je Jimin drhtavim glasom stavivši slobodnu ruku na vrat.

"Pa... Ne baš. Jutros sam morao rano da odem u studio. Zašto?", izgovorio je glas sa druge strane telefonske linije.

"Možes li da... da d-dođeš do mene molim te?", jedva je progovorio.

"Nešto se desilo? Glas ti je poprilično drhtav", rekao je stariji sa nekom dozom zabrinutosti.

"Samo dođi..."

"Da pozovem ostale?"

"Ne! Nikako!", panično je izgovorio mlađi.

"U redu. Tu sam za 15 minuta."

Jiminu je malo laknulo znajući da će moći da popriča sa nekim ko možda može da mu pomogne.

A sada, zašto nije želeo da njegovi ostali prijatelji dođu i pruže mu podršku kao što će Namjoon učiniti? Plašio se. Znao je da bi njihove reakcije bile previše burne i da ne bi mogao da ih podnese. Nije bio spreman da im sada kaže. Oni će svakako saznati vrlo uskoro.

Razlog zbog koga je pozvao baš Namjoona je taj što su on i Yoongi višegodišnje kolege u poslu, ali i višegodišnji prijatelji. Da nije bilo tog čuvenog Namjoonovog studija, Yoongi i Jimin se nikada ne bi upoznali.

Sve misli koje su se mlađem vrzmale po glavi prekinuo je zvuk zvona. Trgao se i pogledao ka vratima, a onda brzim korakom pošao da ih otvori. Sada se ispred njega nalazio visok momak bledo roze kose.

"Izgledaš užasno. Šta se za ime boga desilo?", izgovorio je stariji čim je ugledao Jimina.

"Uđi, ispričaću ti", odgovorio je Jimin.

"Oči su ti crvene kao da si celu noć plakao, u čemu je stvar?", rekao je Namjoon dok je skidao jaknu, a potom seo na kauč u dnevnoj sobi.

Mlađi je seo na fotelju preko puta njega nervozno lupajući nogom o pod.

"Otišao je", konačno je izgovorio sa pokušajem da zadrži suze.

"Ko je otišao?", zbunjeno je pitao Namjoon.

"Yoongi je otišao... Napustio me je", odgovorio je Jimin sada već puštajući suze da klize niz njegove obraze.

"On te nikada ne bi napustio", izgovorio je stariji sedavši pored Jimina i stavivši ruku na njegovo rame.

"Ostavio mi je samo pismo i bednu ružu i otišao je!", nastavio je Jimin ne obraćajući pažnju na svog prijatelja.

Namjoon je uzdahnuo prošavši rukom kroz kosu.

"Zaista mi je žao... Rekao je da neće otići", izgovorio je gledajući u pod.

Jimin je naglo okrenuo glavu ka momku bledo roze kose i namrštio se.

"Znao si da odlazi? Čak ste i pričali o tome, a nisi mi rekao?", tiho je izgovorio ne skidajući pogled sa Namjoona koji je izbegavao kontakt očima.

"Nisam mogao. Zaista mi je žao", konačno je izgovorio stariji osećajući krivicu.

[A/N:

Pa, rekoh da ću možda editovati i ove autorove 'porukice', ali mislim da je bolje da ih sve obrišem.