"Zašto li je odustao od pričanja sa Jiminom...?", pomislio je Jungkook sedavši na kauč.
"I gde li se Jimin ovoliko zadržao?"
Momak je okrenuo pogled ka prozoru, a nakon toga, od dosade, ponovo počeo da razgleda apartman. Izgledao je zabrinuto i želeo je da sa Jiminom porazgovara o nečemu, ali se sada borio sam sa sobom pitajući se da li je to ispravno.
***
Vrata apartmana su se iznenada otvorila i mlađi je čuo zvuk šuškanja kesa. Znao je da se Jimin konačno vratio.
"Gde si do sada?", upitao je Jungkook onog momenta kada je Jimin ušao u dnevnu sobu.
"Izvini. Bila je gužva", odgovorio je Jimin nervozno se nasmejavši, a potom ostavivši kese na stolu u kuhinji.
"Sada ću da spremim nešto."
Jungkook je ustao sa kauča i pogledao u starijeg koji je već stavljao hranu u frižider i nakon toga brisao tanjire.
"Jimine", izgovorio je Jungkook.
Jimin je svoj pogled usmerio ka prijatelju ne izgovarajući ništa.
"M-Moramo da razgovaramo", nastavio je Jungkook.
"U redu. O čemu to?", zbunjeno je pitao Jimin.
"Samo ostavi to i sedi ovamo", rekao je mlađi i opet seo na kauč.
Jimin je spustio tanjir na sto i seo pored Jungkooka zadržavši onaj zbunjeni izraz lica.
"Prvenstveno sam došao da razgovaramo."
"Mislio sam da si došao da me vidiš."
Stariji je bio malo razočaran, ali je i dalje gledao Jungkooka u oči očekujući da on konačno započne željenu temu.
"Naravno da sam došao da te vidim. Ali takođe mi treba neko da me sasluša. Neko kome verujem. A to si ti", nervozno je rekao Jungkook.
Jimin je sada bio načisto zbunjen jer mu nikako nije padalo na pamet o čemu je to Jungkook hteo da razgovara.
"U-u redu", izustio je.
Mlađi je uzdahnuo i skrenuo pogled.
"Ja... pa... Izgleda... Izgleda da sam zaljubljen", konačno je rekao mucajući.
Momak narandžaste kose je nekoliko sekundi gledao u Jungkooka, a potom se blago nasmejao.
"Ali to je divno! Ne mogu da verujem da si zbog toga bio onoliko nervozan", rekao je Jimin lagano udarivši Jungkooka pesnicom u rame.
"N-Nije to...", izgovorio je Jungkook nesigurno.
"I, ko je ta srećna osoba?", veselo je upitao Jimin neobraćajući pažnju na rečenicu koju je mlađi pre toga izgovorio.
"Jimine..."
"Hajde, kaži već jednom!"
"To je... To je... Tae..."
Jiminov izraz lica se promenio i sada je ponovo zbunjeno gledao u mlađeg polu otvorenih usta.
"Taehyung? Naš... Taehyung?", upitao je Jimin.
"Pa kog drugog Taehyunga znamo?! Da, naš Taehyung!", povikao je Jungkook prošavši rukama kroz kosu.
"Okej, okej, smiri se. Čemu tolika frka?", rekao je Jimin stavivši ruku na Jungkookovo rame.
"N-Ne znam...", izgovorio je Jungkook.
"Smiri se", rekao je stariji.
"Ali moram još nešto da ti kažem", rekao je smeđokosi progutavši knedlu.
Jimin se plašio sledeće stvari koju treba da čuje. Hladno je gledao u Jungkooka i čekao.
"Pa... Tae... Zadnji put smo se videli kada je bio kod mene. I to je bilo odavno... Ali, došao je uveče i otišao pre svitanja...", teško je izgovarao mlađi.
Osećao je kako mu srce nenormalno jako kuca na samu pomisao o Taehyungu i onome što se tog dana desilo. Počeo je da se znoji i opet se pojavila knedla u njegovom grlu. Jimin je slušao svaku reč koju je drugi izgovarao i u glavi je unapred smišljao šta da mu odgovori. Ili je bar pokušavao jer mu na pamet nije padalo apsolutno ništa. Jungkook je uzdahnuo kao da je pokušavao da se smiri.
"Bilo je nečega", ponovo je progovorio nakon kraće pauze.
"Nečega?", upitao je Jimin.
"Da... Nečega što ni on ni ja nikada nećemo zaboraviti", rekao je Jungkook.
Stariji je tek sada povezao sve što mu je Jungkook rekao i konačno shvatio o čemu se radi.
"Oh" je bilo sve što je on rekao.
"Šta da radim?", histerično je pitao Jungkook pogledavši Jimina u oči.
"Ja... ne znam. Mislim, ako ga voliš ništa drugo nije bitno, jel da?", odgovorio je Jimin.
"Valjda si u pravu... Hvala što si me saslušao, značilo mi je", rekao je mlađi.
"Iako ti uopšte nisam pomogao?"
"Da, iako mi uopšte nisi pomogao."
Obojica momaka su se nasmejali u glas, a Jungkook je na neki način osetio olakšanje. Znao je da je nekome morao da kaže ovo i znao je da je Jimin prava osoba za čuvanje tajni. Takođe je znao da voli Kim Taehyunga.
YOU ARE READING
Izvini | [m.yg & p.jm]✔
Fanfiction"Znaš, kada bi me neko upravo sada pitao šta za mene predstavlja reč 'sreća', bez oklevanja bih izgovorio tvoje ime." |Najviši rank: #4 u Fanfiction-u| |17/09/2017| Knjiga sadrži pojedine 15+ scene. Cover by: -your-last-wish- ❤